Mladi i medijska pismenost – biramo kome verujemo (VIDEO)

31. decembar 2020.

Da li su medijski pismeniji oni koji ignorišu medije i vesti, oni koji, želeći da budu što informisaniji pokušavaju da saznaju što više ili se odgovor krije u proveravanju baš svega što nam se u medijima i na društvenim mrežama servira?

Lazar Simić, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu i sertifikovani IREX trener za medijsku pismenost kaže da pripada manjini mladih po pitanju praćenja vesti i informacija na internetu, prevashodno koristeći mobilni telefon.

Pratim masu društvenih mreža, razne portale i sajtove. Siguran sam da je takav mali procenat mladih, jer smo pretrpani informacijama, a i zato što mnogi ne žele da pročitaju nešto čiju će istinitost morati da proveravaju čitanjem na još nekoliko mesta i da opet ne budu sigurni da li je to što su pročitali – tačno. S druge strane, potrebno je da proverimo jednu istu vest na različitim mestima da bismo stekli pristojnu sliku o samo jednom događaju – smatra Lazar, koji je saglasan da mlade i pasivizira prevelika količina informacija kojoj su izloženi.

Mladi su, smatra on, i razočarani kada pogledaju starije i neke njihove kompromitovane priče i često se pitaju: „Zašto bih ja uopšte ulazio u te priče?“

Osim što su „ugušeni“ brojnim informacijama, mladi su često i uplašeni, ali protiv toga ja se borim tako što kome verujem. Nekad se rukovodim time što poznajem ljude u redakcijama za koje znam da se rukovode etičkim kodeksom i smatram da je velika šteta što novinari sa integritetom retko dolaze do izražaja u moru kvazi novinara – navodi sagovornik portala Krug.

Lazar Simić – sertifikovani IREX trener za medijsku pismenost

Lazar Simić dodaje da, po njemu, postoji jednostavna stvar kako mladi da odluče kome mogu da veruju:

To je, najpre, izvor na koji se u tekstu pozivaju. Ako uđete na neki portal i vidite da ne navode izvor vesti, da nikako ne možete da nađete na koga se oni pozivaju, ko je rekao neku informaciju, ili ako i nađete ko je nešto rekao, a taj neko nije stručan za ono o čemu priča, mislim da zaista nemate šta više da tražite na tom portalu i da i u budućnosti treba da ga izbegavate. Sa druge strane, znate ko valja, ako se poziva konstantno na izvore koji su kredibilni i u stručni za teme o kojima se govori. Takva konstantnost u radu znači i odgovornost – smatra Lazar Simić.

Pogledajte četvrtu emisiju iz serijala „Mladi i medijska (ne)pismenost“

S druge strane, Minja Milovanović, učenica završnog razreda Gimnazije u Kraljevu, koja je bila polaznik nekoliko radionica posvećenih medijskoj pismenosti, smatra da niko ne može biti u potpunosti medijski opismenjen:

Da bismo kao mladi ljudi mogli da izgradimo kritičke filtere, da bi smo mogli da procenimo kome ili čemu ćemo da verujemo, potrebno je da imamo neko predznanje na osnovu kojeg bismo izgradili taj filter. Mogu, recimo, da verujem vestima iz sveta kulture ili umetnosti, ali sam daleko od toga da mogu da procenim istinitost neke vesti, odnosno informacije iz sveta politike ili ekonomije. Na osnovu čega ja to da procenim? Smatram da treba da se držimo onoga što znamo – kategorična je Minja.

Minja Milovanović, pobednica konkursa MLADI koji promoviše aktivizam mladih ljudi

Ona dodaje da se informiše tako što pogleda istu informaciju iz više uglova, odnosno iz više izvora i da se često informišem i na internacionalnim portalima i internacionalni medijima, svesno izbegavajući žutu štampu koje, ocenjuje ona, tamo ima manje nego u Srbiji:

Ignorisanje vesti nije medijska pismenost! To je, jednostavno, samo izbegavanje, a samim tim se izbegava i odgovornost koju svako treba da ima, kako se ne bi dogodilo da mlada osoba napuni 18 godina i sa punoletstvom postane odgovorni građanin, a da za tu odgovornost nije spremna. Pandemija je, recimo, pravi primer koji objašnjava koliko su dezinformacije opasne. Ako se neko vodi idejom da je najbolji izbegavati bilo koje medije i bilo koje vesti, neće čuti ništa pogrešno, ali onda neće čuti ni nešto što je tačno i što ga se direktno tiče! Bilo je mnogo dezinformacija, pozivanja na neke sumnjive izbore: od toga kako treba da se leči koronavirus. kako treba da se ponašamo, šta je lek, a šta nije. Ako ignorišete sve što dolazi do vas, vi ćete možda izbeći pogrešnu informaciju kako virus da lečite, ali ćete izbeći i neophodne informacije. Zato mislim da ignorisanje može biti podjednako opasno, kao i informisanje iz pogrešnih izvora, jer izbegavanje medija nije rešenje, već samo skrivanje od problema i njihovo „guranje pod tepih“.

Mora mnogo i aktivno da se radi na digitalnom i medijskom opismenjavanju, smatra Lazar, ocenjujući da je to proces koji traje i nikada se neće ni završiti jer se tehnologija previše brzo razvija da bi jedan čovek mogao u nekom trenutku da kaže: „Ja sam sada potpuno, konačno, medijski pismen!“

Definitivno, ignorisanje medija štetno je kao i informisanje iz pogrešnih izbora! – ocena je našeg sagovornika Lazara Simića.

Minja Milovanović uverena je  da kvazi novinari na novinarstvo gledaju kao na neku vrstu ribolova:

Onda oni zabace svoju udicu u vidu egzotičnih i atraktivnih, najčešće nerelevantnih naslova u odnosu na sadržaj same vesti, a pobednik među njima je onaj ko dobije najviše klikova, odnosno onaj na čiji se naslov najviše ljudi „upeca“. Medijsko opismenjavanje je, zapravo, građenje našeg otpora na to „pecanje“. Zato smatram da izbegavanje takvih portala i njihovih sadržaja ne predstavlja nužno strah od istine ili od lažnih informacija, već jednostavno ljudi možda žele da se na neki način ograde od viška informacija koje im nisu potrebne za svakodnevicu – kaže Minja uverena da, ukoliko se tako ponašamo, možda možemo da umanjimo moć tih loših medija i da to što nećemo kliknuti na naslov „pecača“ to ne znači da izbegavamo ili da se ograničavamo u svetu medija.

M. M. Dabić

*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi iskazani u njemu nužno ne izrražavaju stavove Ministarstva koje je dodelilo sredstva