Na koji period u istoriji podseća sadašnja situacija u svetu?

Pravnik i diplomata Duško Lopandić i filozof i politikolog Neven Cvetićanin aktuelnu međunarodnu situaciju ocenjuju kao veoma opasnu i porede je sa nekim ranijim istorijskim događajima

Svedoci smo vrlo opasne međunarodne situacije, Evropa je na granici jednog šireg konflikta. Ne vidi se gde je kraj rata u Ukrajini i šta su ciljevi jedne i druge strane. Kad neki kažu da Ukrajina treba da pobedi Rusiju, a toliki su u istoriji pokušali da je pobede pa nisu uspeli. S druge strane, od početka su nejasni krajnji ruski ciljevi,  možda su sad malo logičniji kad su se povukli od Kijeva…

Ovo je ocena dr Duška Lopandića, doktora pravnih nauka i diplomate, koji je prošle nedelje u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ predstavio svoju knjigu „Reči su senke dela“ o istoriji diplomatije od 15. do 20. veka. Govoreći o aktuelnoj situaciji u svetu, on je rekao:

– Za male zemlje je bitno da postoji normativni sistem, nekakva pravila u međunarodnim odnosima. Rusija je napadom na Ukrajinu potpuno poništila ono što je ostalo od evropskog bezbednosnog sistema. Dakle, više nemamo pravila. To nikada ne odgovara malim zemljama, bez obzira kakve su konkretne okolnosti. Malim zemljama odgovara da funkcionišu Ujedinjene nacije, da funkcionišu međunarodne organizacije, jer onda možete lakše da branite svoje interese. U ovom sistemu rata i haosa nestabilno je za malu zemlju koja vojno nikad nije toliko jaka koliko su to velike zemlje.

Evropski kontinent (foto ilustracija: Pexels.com)

            Na predstavljanju knjige učestvovao je filozof i politikolog dr Neven Cvetićanin. Na pitanje istoričara iz Kraljeva Milana Vučetića na koji istorijski trenutak podseća današnja međunarodna situacija, da li na onaj uoči Prvog ili možda uoči Drugog svetskog rata, Cvetićanin je dao ne baš utešan odgovor:

            –  Mislim da ovaj istorijski trenutak nije ni poput onog uoči Prvog svetskog rata, ni uoči Drugog, nego je on nalik Tridesetogodišnjem ratu od 1618. do 1648, kada su različite sile ratovale, ali i pregovarale u isto vreme. Subjekti tih događaja tada su bili Francuska, Habsburška monarhija, nemačke države… to je bio čisto interesni, a ne ideološki rat. Na primer, i Hladni rat i Drugi svetski rat su imali jaku ideološku crtu – fašizam, nacizam, komunizam, liberalizam – međutim, Tridesetogodišnji rat je bio jedan pragmatičan rat oko resursa. Čak je Rišelje, koji je bio katolik, koalirao sa protestantima, a protiv katoličke Habsburške monarhije.

            Cvetićanin se nije do kraja saglasio sa Lopandićem da je samo Rusija ta koja je „poništila pravila“

            –  Moja teza je da je ovaj novi „Tridesetogodišnji rat“ počeo ratom u Siriji. I za razliku od Duška, ne mislim da je samo neko nekog napao, nego da je tome prethodila čitava predistorija. Šta je ko radio po svetu, setimo se i Arapskog proleća… dakle, nije jedna sila srušila pravila . Dve najmoćnije sile su srušile pravila. Mislim da će se ovo nastaviti. Mir u Ukrajini nije još na vidiku.

            Cvetićanin kaže da ono što izdvaja aktuelnu međunarodnu situaciju jeste postojanje nuklearnog oružja:

Publika na predstavljanju knjige “Reči su senke dela” Dr Duška Lopandića

            –  Sad imamo dva puta: jedan je da ovo postpuno eskalira, jer ako eskalira kao što se sad čini na Moldaviju, Gruziju itd. pitanje je da li će neko u jednom momentu da iskoristi nešto od tog nuklearnog arsenala. Manjeg dometa, ne najvećeg. Drugi put je da se ide ka nekoj novoj Jalti i da se stvari ne posmatraju crno-belo, da je neko potpuno u pravu, a drugi potpuno u krivu, nego da sile definišu svoje interese. Čini mi se da ovo ima strukturu tog Tridesetogodišnjeg rata i, nažalost, mislim da će da potraje i možemo samo da se nadamo da nas na Balkanu neće da zahvati – rekao je dr Neven Cvetićanin.

Politika ultimatuma

            Događaj u kraljevačkoj biblioteci moderirala je Danka Spasojević. Ona je od sagovornika zatražila komentar o tzv. „ultimativnoj diplomatiji“, diplomatiji „štapa i šargarepe“ sa kojom se suočava Srbija. Odgovor dr Duška Lopandića najavićemo kao – surovo realan:

Danka Spasojević, dr Duško Lopandić i dr Neven Cvetićanin

            –  U međunarodnim odnosima pravila se formiraju na osnovu odnosa snaga i moći između država. Ako imamo dve zemlje sa oko 5 miliona stanovnika koje su na sličnoj geografskoj poziciji, onda je moguće da u pregovorima nema pritisaka. Ali ako imate pregovore između male zemlje i ogromnog sistema, bilo da su SAD ili EU, onda tu nema ozbiljnih pregovora! I to zaista liči na neku „ultimativnu diplomatiju“. Kad govorimo o našim odnosima sa EU: nije Brisel došao u Beograd i rekao ’Evo, vi sad morate da budete u Evropskoj uniji’, nego smo mi podneli zahtev za članstvo. I kad ulazite u planinarsko društvo, morate da prihvatite njihova pravila. Ne možete, posebno kao manja zemlja, da nametnete pravila.

            Lopandić je zatim ukazao da je procena moći neke države ili pojedinca u međunarodnim odnosima kompleksna i to ilustrovao sledećim primerima: Rusija ima jaku vojnu silu, ima nuklearno oružje, ali je očekivani životnih vek ruskih muškaraca svega 68 godina, što je na nivou afričkih zemalja i svedoči o ozbiljnim socijalnim problemima. Ili drugi primer: papa Vojtila nije imao tenkove, ali je imao ogroman uticaj na međunarodne odnose i raspad Istočnog bloka.

            Neven Cvetićanin je međunarodne odnose opisao kao „mehaniku sila“ koje se ispoljavaju i zvaničnim i nezvaničnim kanalima i upozorio da „ako se pogrešno namestite, možete da snosite posledice“.

R.Vesković

1 komentar za naslov “Na koji period u istoriji podseća sadašnja situacija u svetu?

  1. Tuzlaci Zorka ministarka i Duško dugouško, vesla u ruke pa preko Drine – nazad!

Comments are closed.