Pravila lepog ponašanja i komuniciranja na internetu

Dobro razmislite pre nego što odgovorite na neku poruku dok ste ljuti, vređanje i klevetanje drugih osoba je kažnjivo, ne delite sadržaje u kojima se promovišu nasilje, vređanje i ismevanje, podelite lepe sadržaje, samo su neki od saveta stručnjaka za komunikaciju u virtuelnom svetu

Za početak – razmislite: koliko ste puta videli sasvim malu decu kako na mobilnom telefonu spretno „tipkaju“ tražeći sadržaje koji su im zanimljivi ili se zapitajte: koliko vremena stariji provode na internetu, za laptopom ili sa mobilnim telefonom u ruci. Na kraju, ali ne i najmanje važno: zapitajte se koliko vremena provedete vi sami, zaokupljeni modernim tehnologijama.

Prema najnovijim istraživanjima, 35% tinejdžera u Srbiji koristi mobilni telefon za vreme nastave!

Učenici provode na internetu, u proseku, više od 3 sata dnevno, najstariji i do 4 i po sata., dok dve trećine njih vikendom provodi između 4 i 7 sati, pokazalo je istraživanje EU Kids Online. Glavni cilj ovog istraživanja bio je da se prikupe kvalitetni naučni podaci o korišćenju interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih, kao i da se proširi naučna baza koja će služiti osnaživanju prava dece i mladih u digitalnom prostoru. Ovo je prvo istraživanje na nacionalno reprezentativnom uzorku u Srbiji koje obuhvata ovako veliki broj tema iz oblasti upotrebe digitalnih medija kod dece i mladih.

Istraživanje je realizovano na uzorku učenika koji je reprezentativan za školsku populaciju uzrasta 9-17 godina (od 3. do 8. razreda osnovne i od 1. do 3. razreda srednje škole) i četiri glavna statistička regiona Srbije (Beograd, Vojvodina, istočna i južna Srbija, Šumadija i zapadna Srbija).

Mladi, pokazalo je istraživanje, internet, primarno koriste za zabavu i komuniciranje sa drugim ljudima. Više od dve trećine dece i mladih (74%) ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video igrara: od toga, 41% njih uzrasta 9 – 10 godina, kao i 72% njih uzrasta 11-12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina.

Približno trećina ispitanih učenika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i obaveze (npr. školske zadatke), loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe (potrebu za hranom, snom).

Očigledno je: deca od najranijeg uzrasta, učenici, studenti, roditelji, bake i deke, provode sve više vremena u virtuelnom svetu na internetu. Kada u realnom svetu sa nekim razmenjujemo informacije, sagovornika obično imamo priliku da gledamo u oči. Ako pri tome umemo dobro da čitamo govor tela, znaćemo da li nas sagovornik laže, videćemo da li mu je neugodno ili je iskreno srećan.

Jedna od najvažnijih stvari u komunikaciji sa drugom osobom, zapravo, nije izgovorena reč. Nije relevantno samo ono što ste rekli već su važni i signali: grimase, poruke koje šalje vaše telo.

Kada je reč o komunikaciji preko interneta, taj deo je „izgubljen“ i on nam nedostaje. Zato stavljamo raznorazne smajlije, ali i sa njima treba pripaziti, jer oni nikad ne mogu u potpunosti da prikažu stvarno raspoloženje osobe.

Komunikacija preko interneta često omogućujee korisnicima anonimnost i zaštitu identiteta, pa zapravo nikada niste tačno sigurna s kim se dopisujete i ko odgovara na vaše poruke.

Pravila lepog i pristojnog ponašanja, ističu stručnjaci komunikacionih veštna, ista su i u virtuelnom, kao i u stvarnom svetu To znači da se prema svojim sagovornicima moramo odnositi sa poštovanjem i pridržavati se pravila lepog ponašanja:

– kod dopisivanja izbegavajte korišćenje velikih štampanih slova, jer u virtuelnoj komunikaciji ona podrazumevaju da ste ljuti

nemojte psovati (korišćenje psovki i vulgarizama najčešće je dokaz da nam nedostaju reči kojima bismo se izrazili; zato i treba čitati knjige, koje će nas naučiti da iskažemo blagost i dobrotu)

dobro razmislite pre nego što odgovorite na neku poruku dok ste ljuti: vređanje i klevetanje drugih osoba putem interneta je kažnjivo delo (posebno su opasne reči i psovke napisane u ljutnji (kad nam u klasičnoj komunikaciji ponekad izleti neka gruba reč, kasnije nam bude žao, a u virtuelnom svetu ostavljamo pisani trag i jako je teško sve to ispraviti) i zato: nemojte vređati, ponižavati, pretiti ili biti nasilni prema drugim osobama, ne učestvujte u tuđim prepiskama i svađama, posebno ne u onima kojima se ponižavaju i vređaju drugi, niti se na taj način obračunavajte sa osobama koje vam nisu drage

ne delite sadržaje u kojima se promovišu nasilje, vređanje i ismevanje, jer su to najčešći oblici elektronskog nasilja

– ako neka elektronska poruka nije namenjena vama, ne čitajte je (jer sigurno ne bi te voleli da neko čita poruke vama namenjene)

– ne objavljujte javno svoje fotografije zbog čijeg biste postojanja na internetu u nekom trenutku mogli da zažalite (primera radi: ako osoba sa kojom se dopisujemo u nekom trenutku naše virtuelne komunikacije zatraži da joj pošaljemo fotografiju, valjalo bi da procenimo kako bi nam bilo i šta bi se dogodlilo da tu fotografiju u isto vreme dobiju, recimo, drugovi iz razreda ili kolege na poslu? Odgovor na to pitanje rešiće svaku našu nedoumicu)

nikada ne objavljujute golišave fotografije

– ne objavljujte na internetu ni fotografije ili informacije o drugim osobama pre nego što dobijete njihovo dopuštenje (neke osobe ne žele da se njihove fotografije dele javno i vi to morate da poštujete)

nikada ne fotografišite cele svoje dokumente i ne delite informacije o sebi koje bi vam mogle štetiti u budućnosti

– imajte meru: ne otkrivajte previše informacija o sebi, ali ne treba ni da lažete

– prilikom preuzimanja i objave sadržaja sa interneta – uvek navedite izvor, tako poštujete autorstvo drugih

ne prosleđujte lančane poruke, lakše je da ih izbrišete

delite na internetu korisne sadržaje, neku priču koja će oplemeniti osobu koja je dobije, podelite neku lepu vest, ružne se ionako šire same od sebe

Mobilni telefoni su zamenili kamere, alarme, knjige, satove, foto albume, novčanike, ali nisu i ne mogu da zamene porodicu i prijatelje, zato su pravila lepe i kulturne komunikacije na internetu – više nego neohodna.

Više je nego jasno da je izuzetno važno primeniti sistemske mere u cilju jačanja kapaciteta obrazovnih ustanova za preuzimanje ključne uloge u procesu razvoja digitalnih kompetencija učenika, počev od infrastrukturne podrške školama, obuka nastavnika, inoviranja nastavnih planova i programa, itd. Jer, mnoga deca i mladi, u svom digitalnom okruženju, danas su prepušteni sami sebi. Zbog toga i jeste veoma važno osnažiti odrasle da aktivno posreduju u razvoju digitalnih veština dece i mladih, koje su neophodne za odgovorno, bezbedno i smisleno korišćenje interneta i digitalne tehnologije.      

 M. M. D

1 komentar za naslov “Pravila lepog ponašanja i komuniciranja na internetu

  1. Izgleda da ovaj predmet ne postoji na Akademiji za mlade lidere SNS. Naprotiv. Njih izgleda uče upravo suprotno od ovoga.

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *