Život u studentskom domu – za i protiv

Trag ostavljaju sećanja na nezaboravna druženja, upoznavanja sa novim ljudima, nova i drugačija iskustva i žurke do kasno u noć, ali i manje lepe uspomene: mnogo stresa, puno neprospavanih noći uz knjigu u čitaonici, buka i galama od koje ne možeš da pobegneš

Studentski domovi su mesta gde uvek možeš da upoznaš nove ljude sa kojima se možeš družiti. Sve to donosi neverovatna iskustva, pa se zato verovatno i kaže da ko nije živeo u studentskom domu, taj nije ni studirao!“ kaže kroz osmeh studentkinja Filološkog fakulteta Kristina Jakovljević.

Studentski domovi su nešto što, zaista, obeleži život studenata koji u njima provedu bar deo svojih studentskih dana. Trag ostavljaju sećanja na nezaboravna druženje, stalno upoznavanje sa novim ljudima, nova i drugačija iskustva i žurke do kasno u noć. Ostaju u sećanjima i manje lepe uspomene: mnogo stresa, puno neprospavanih noći uz knjigu u čitaonici, buka i galama od koje ne možeš da pobegneš… Ipak, u domovima generalno vlada pozitivna atmosfera, što omogućava i širok izbor studentskih domova koje studenti mogu da biraju u skladu sa svojim potrebama.

Beograd ima zaista veliki broj studentskih domova: Studentski grad, Karaburma, Patris Lumumba, Vera Blagojević I i II, 4.april, Košutnjak, Kralj Aleksandar I, Rifat Burdžević, Žarko Marinković, Slobodan Penezić i Mika Mitrović.

foto: ilustracija, Unsplash

Svaki od ovih domova ima svoju posebnu priču i istoriju, a anketa koju smo obradili omogućiće bliži uvid u svakodnevne izazove i probleme sa kojima se stanari susreću svakodnevno.

Kakvi su studentski domovi u Beogradu? Pogledajte šta studenti imaju da kažu:

CENA SMEŠTAJA

Ono što, pre svega, privlači studente da žive u domu jesu niske cene smeštaja. Prema našoj anketi: većina studenata smatra da su cene studentskog smeštaja zadovoljavajuće, a čak 72% studenata smatra da su cene u skladu sa kvalitetom studentskog smeštaja.

Cena smeštaja nije visoka, ali s obzirom na uslove – ne bi ni trebalo da bude viša. Činjenica je da u domovima žive odlični studenti, koji su budućnost ove drzave. Njima treba obezbediti najbolje uslove, jer to i zaslužuju, a ne tretirati ih kao da studenti postoje zbog domova i uprave, a ne oni zbog studenata – smatra Jovana Smiljić, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka.

Iako studenti imaju pozitivno mišljenje o cenama smeštaja koje na mesečnom nivou ne prelaze 2.500 dinara, situacija je potpuno drugačija za vreme leta tj. perioda kada su pauze na fakultetima, kao i kada su u pitanju samofinansirajući studenti: 

Smatram da su cene prihvatljive u zavisnosti od kvaliteta smeštaja, ali da su cene u letnjem periodu, naročito sada u vreme pandemije neprihvatljive. I da, smatram nesrazmernom razliku između budžetskih i ekonomskih cena – ocenjuje apsolventkinja Fakulteta bezbednosti Anastasija Despotović.

USLOVI ŽIVOTA U STUDENTSKIM DOMOVIMA

O kvalitetu beogradskih studentskih domova mišljenja su – podeljena.

Najpozitivniji odnos studenti imaju prema Studentskom gradu – sobe su renovirane, imaju klimu, toplu vodu, kao i dobru povezanost sa gradom.                                              

Na Studentski grad studenti gledaju kao na veliku životnu enciklopediju: nikada nije dosadno i uvek možete čuti neku novu i interesantnu priču. Te interesantne priče su doprinele tome da popularni „studenjak“ bude predmet priče raznih autora. Između ostalog, to je bio i Momo Kapor: njegov roman „Foliranti“, bio je pokretač za mnoge kasnije priče i romane o „studenjaku“.

foto: Anđela Davić

Anketa je pokazala da najnegativniji odnos studenti i stanari domova imaju prema studentskim domovima „Patris Lumumba“ i „Karaburma“. Smatraju da su u domu Karaburma sobe premale, sa starim nameštajem i lošom izolacijom. Leti je pretoplo, a ceo sprat takođe deli zajednički WC, kao i kupatilo, pa je higijena na niskom nivou.

Za mene je najlošiji „Patris“. Portiri su dosta strogi što se tiče sedenja u parku pored, glupo je napravljeno da je stambena zgrada u sred doma i onda, čim se skupi neka grupica mladih, to stanarima često zasmeta – mišljenje je Đorđa Petkovića, studenta Matematičkog fakulteta.

Drugi anketirani studenti za svoja negativna mišljenja kao najčešće razloge navode: prepoterećenost menze, stroge portire i – male sobe.

foto: Anđela Davić

Čini se da, ipak, na kraju dana sve loše i negativne stvari postanu nebitne, jer ono što studentske domove krasi su mladi ljudi koji su uvek spremni za druženje, priču i lep provod. Ovo potvrđuje i činjenica da veliki broj studenata, koji ne žive u studentskim domovima, posećuje domove upravo zbog pozitivne atmosfere i uvek dobre muzike i provoda.

Nisam živela u studentskom domu, ali sam ih vrlo rado posećivala, posebno „studenjak“. Tamo su uvek dobre žurke, super provod i uvek prijatni ljudi sa kojima se lako možeš sprijateljiti. Upravo sam se zbog toga odlučila da sa upisom nove godine i ja pređem u dom – ističe Anita Minić, studentkinja Ekonomskog fakulteta.

Mnoge starije generacije nekadašnjih studenata pamte kako su studentski domovi nekada izgledali: bez modernih tehnologija, interneta, televizije… Grad je bio daleko, autobusi nisu bili toliko česti. Danas neki domovi imaju i moderne teretane, sportske terene, kafiće, klima uređaje i, neizostavan – dobar internet, ali i dalje postoje izvesne razlike kada se domovi posmatraju pojedinačno.

U Studentskom gradu su ovi uslovi ispunjeni, ali u drugim studentskim domovima ne, nadam se da će se to ubrzo promijeniti – očekuje Anastasija Despotović.

Upis, kao i sam polazak na fakultet najveći su izazovi jednog „novopečenog“ studenta koji se prvi put susreće sa neophodnošću osamostaljivanja od svojih roditelja. Sa koferom punim ambicija, novim pustolovinama i izazovima – brucoš kreće u akademski život. Studentski dom jeste mesto gde se i kao „početnik“ može osećati sigurno, prihvaćeno.

foto: ilustracija, Unsplash

A kada dani studiranja i život u domu ostanu samo uspomena i mlad čovek otvori novo životno poglavlje, studentskih dana sećaće se sa osmehom kao i mnoge generacije pre njega. Možda je najvažnije da na tom putu zapamte da „diploma nije znak da je čovek koji je ima – gotov proizvod, već da je – spreman za život“. Život u studentskom domu mnogima je pomogao da to – na vreme nauče.

        Anđela Davić

Vašoj pažnji preporučujemo i sličan tekst:

Ako ste živeli ili živite u „studenjaku“ u Beogradu…