Promocija „Savindana“ je priča o svetosavcima koje okupljaju istorija i topla reč poezije (VIDEO)

Poštovaoce srpske istorije i tradicije, ljubitelje pisane reči i tragače za značenjima poezije, u Domu vojske u Kraljevu ponovo je okupila promocija novog, 34. po redu broja lista „Savindan“, časopisa prijepoljskog Mileševskog kulturnog kluba „Sveti Sava”.

Ovaj događaj u Domu Vojske Srbije bio je prilika da se učesnici promocije podsete pregalaca koji više nisu sa nama: dr Rada Marića, dr Moma Kaličanina i pisca i akademika Gorana Petrovića, kao i da se predstave autori tekstova iz Kraljeva kojih je u ovom broju – devet.

Zato su Kraljevčani „Savindan“ počeli da svojataju i žive sa njim. Tako više nisam siguran ko je kome ovde više domaćin a ko gost – mi kod „Savindana“ ili on kod nas, a možda je tako i najbolje – rekao je Radovan Tipsarević, novinar i publicista i dugogodišnji prijatelj Mileševskog kulturnog kluba „Sveti Sava“.

Pogledajte VIDEO prilog TV Forum iz Prijepolja:

Zahvalnost saradnicima „Savindana“ i članovima, uputio je predsednik kluba Zoran Malešić, koji je prof. dr Novaku Nediću, povereniku za Kraljevo, uručio Svetosavsko priznanje „za desetogodišnji doprinos u ostvarivanju programskih načela kluba“.

U svom obraćanju Nedić je podosetio na svetosavce od pre dve i po decenije do današnjih dana i njihov doprinos Mileševskom kulturnom klubu, ali i svom gradu.

„Savindan“ izlazi bez prekida 34 godine. Prosto nemoguće, znajući kakve su se sve društveno-ekonomske promene dešavale, a bilo je i previše ratnih dana. Za to treba zahvaliti Mileševskom kulturnom klubu na čelu sa Zoranom i Milevom Mališić, ali i svim autorima koji su toliko godina sa žarom pisali, ne pitajući ni za novac, ni za vreme, a ni za rizičnost iznošenja osetljivih istina iz naše prošlosti – istakao je Nedić.

On je u ovom broju pisao o prosvetiteljstvu u Srbiji u 19. veku, a svojim pisanjem, još pre nekoliko godina, „vratio“ je u Kraljevo dr Kostu Cukića, koji je, pošavši iz Kranovca (kako se tada Kraljevo zvalo) postao profesor na Liceju, potom rektor, pa sekretar prosvete, načelnik diplomatije, ministar  finansija, poslanik u Bukureštu i u Beču… Objavio je prve udžbenike iz ekonomije i finansija.

Nedić je skinuo patinu  sa imena još jednog našeg sugrađanina, dr Đorđa Radića, koga je knez Mihajlo dozvao da „iz preka” dođe u Srbiju da podiže poljoprivredu i prosvećuje seljake – podsetio je Tipsarević,

Deset naslova u „Savindanu“ (Srpska strana istorije, Samo se naučeno pamti, Vasojevićki ratnici, Đeneral u činu pukovnika, Kajmakčalan, Kralj Petar, Vojvoda Vuk, samo su neki od naslova) posvećeno je Velikom ratu. Ko može o vojniku bolje da govori – nego sam vojnik. Tako je najavljen autor jednog od tekstova o Velikom ratu – Rade Vukosavljević, koji je napisao četvoroknjižnu ediciju „Kraljevo u velikom ratu“. Ovaj artiljerijski major u penziji, koji penziju i penzionerske dane „troši“ na istorijska istraživanja i objavljuje malo poznata dokumenta, slikom i rečju govorio je o stradanju, junaštvu i veštinama boraca ovog rata.

Ono što „Savindanu“ daje snagu ozbiljnog časopisa su upravo ovakva istraživačka svedočanstva.        

Dr Vukašin Dedović poimenice je ponudio saznanja da su se deca iz srpskih krajeva, krajem XIX i početkom XX veka opismenjavala u srpskim školama u Prizrenu, Skoplju, Bitolju, Solunu, pa i Carigradu. Da, Srbija je još uvek bila pod jarmom Osmanskog carstva. Vrativši se u Srbiju, oni su dalja obrazovanja sticali u Valjevu, Užicu, Beogradu ili Kragujevcu, da bi potom, kao učitelji, školovani sveštenici, ili čak doktori nauka (kao na primer dr Vasilije Marković) pismenost širili kod srpskog siromašnog i nepismenog stanovništva.

U ovom broju nalazi se i istrašivački rad, takođe Kraljevčanina, dr Milutina Živkovića. On se bavi žitijem igumana manastira Mileševa, Nestora Trkulje. On će zapisati da sva negova poslušanja i podvižništva nisu bila dovoljna da ne doživi sudbinu novomučenika dabrobosanskih i mileševskih.

Šestoro autora u ovom broju su doktori nauka, slede magistri, savetnici, profesori, dokazani stvaraoci, njih više od 50, podsetio je Tipsarević koji je bio moderator ove večeri.

Ogrešiću se ako ne pomenem i rad o sopoćanskom pomeniku, koji istina nije kod nas, ali dr Hivzo Gološ o tome vrlo predano istražuje. Letopisom manastira Kovilje sa Javora, koji pripada Žičkoj eparhiji, bavila se istoričar umetnosti Zorica Zlatić Ivković, a Filip Bjelić se pozabavio krvnom osvetom na našem prostoru, ali u svetlu Kamijeve poruke da: tražiti ono što je istinito, ne znači i tražiti ono što je poželjno. Profesor Stojan Kaličanin nam donosi sliku vodenice na Vapi, a Hadži Milenko Gemaljević nastoji da nam putem ličnih utisaka približi Svetu zemlju. Srpska pozorišta su svojevrsni svetionici kulture i nacionalne svesti, kaže u ovom broju „Savindana“ naš prijatelj Rajko Vesnić. On pozorišni život Srbije prati od Joakima Vujića, dakle od 1813. do kraja Drugog svetskog rata.Deo kulture u časopisu je i sećanje na preminule pesnike, ali i bliski susret sa onima koji danas pišu – „izlistao“ je moderator najnoviji broj „Savindana“ za sve one koji će poželeti da ga imaju, jer se ovaj časopis već godinama čuva kao vredna knjiga.

Promocija je završena pesmom „Deda Đorđe“ koja je posvećena prošle godine preminulom Đorđu Mihailoviću, čuvaru Zejtinlika – Srpskog vojničkog groblja u Solunu. Pesmu je pročitao autor Hadći Milenko Gemaljević, a odjavu za ovogodišnju promociju Savindana u Kraljevu „ispisao“ je guslar Milan Ćurčić, student sociologije.

Rastanak svetosavaca bio je uz uobičajeni pozdrav: „I dogodine – u Kraljevu“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *