„Naša zemlja, naše pravo, ne Rio Tintu“ samo je jedan od natpisa na transparentima koje su večeras na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu nosili učesnici protesta zakazanog u znak protivljenju istraživanju i rudarenju litijuma na teritoriji Srbije, ali i u okolini Kraljeva, ali i sa željom da se na referendumu obori odluka lokalnih vlasti o izdavanju osam lokala Apotekarske ustanove koji su sada u vlasništvu grada – privatnom ponuđaču.
Biserka Nikolić Zubac, predstavnica zaposlenih u toj ustanovi poručila je da zdravlje nema cenu i pozvala građane Kraljeva da svojim potpisima, koji se prikupljaju do kraja septembra, a potrebno ih je 10.200 podrže zahtev radnika ove ustanove za raspisivanje refrenduma o njenoj budućnosti.
Na skupu je govorio i Nebojša Kovandžić, lokalni aktivista iz pokreta “Ne damo Ibar“ i odbornik u gradskoj skupštini koji je pozvao građane Kraljeva da se usprotive kopanju litijuma u Srbiji, „da se bore i da ustanu“, jer je, kako je rekao „vlast uzurpirala naše reke i šume i da je za poslednjih sedam, osam godina posečeno 40 odsto šuma u Srbiji.
Pogledajte VIDEO reportažu:
– U Kraljevu je napadnut Ibar, a on je vodoizvorište Kraljeva. Govore da mi vodu pijemo sa Stolova, ali bunari su u Konarevu, a voda koju pijemo je naša „ibrovača“. Ako smo im prepustili neke planinske reke, neka vodoizvorišta i neke banje, Ibar ne smemo da im prepustimo, za Ibar se vredi boriti! – kazao je Kovandžić, pozvavši građane da se bore protiv, kako je rekao, uzurpacije institucija, uništavanja reka i šuma i podzemnih istraživanja u okolini Kraljeva, jer “imaju samo sebe” u toj borbi.
Kovandžić, tokom čijeg obraćanja je u jednom trenutku nestalo ozvučenje, jer je neko isključio kabal iz struje, dodao je da je onima koji su vršili istraživanje rudnih nalazišta u Srbiji, „za oko zapala“ planina Kotlenik”.
– Već su vršili istraživanja u Čukojevcu, Vitkovcu, a naš problem je što se sve više smanjuje broj ljudi u selima, što ćuti Srpska pravoslavna crkva. Nas je ubila tolerancija prema netolerantnima. Nas je ubilo naše ćutanje pred rođacima i komšijama na njihova objašnjenja da su morali. Uperite prstom u njih, recite im da znate šta rade – poručio je Kovandžić.
Među govornicima na protestu u Kraljevu bio je i predstavnik SEOS-a (Savez ekoloških organizacija Srbije) Dragan Simović koji je naveo da će „vlast tražiti načine da sprovede referendum“.
– Ovde se ne radi o politici, već o životu svakoga od nas i životima naše dece. Neće oni ovo lako ostaviti, ali do referenduma ne sme doći, jer su ukrali izbore. Posle 10. avgusta, ili će biti „če’tresnica Rio Tintu“ ili nama, pre ili kasnije. Do nas je, nije do njih – poručio je Simović.
On je dodao da ne želi da bude rob i da ima „svoje rudnike na svojih 13 hektara i na još sedam hektara koje u zakupu obrađuje“ i podsetio:
– Naši preci, kad nisu imali fabrika, imali su poneko parče zemlje, svojih deset prstiju i poneku drvenu motiku, ali su imali i po desetoro dece i borili se za ovu zemlju da nam je boljom ostave.
Po oceni prisutnih, prisustvo nekoliko hiljada ljudi na Trgu srpskih ratnika, najmasovniji je protest u Kraljevu još od političkih promena 2000. godine.
Protesti protiv rudarenja litijuma i kompanije Rio večeras su održani i u Aranđelovcu, , Ljigu, Barajevu i Šapcu, a ranije u još nekoliko gradova i opština.
M. M. D.
Obnavljanje protesta protiv Rio Tinta, koje je započelo krajem juna velikim protestom u Loznici, dovelo je do serije veoma posećenih protesta širom Srbije. Arhiv javnih skupova sačinio je pregled posećenosti protesta protiv Rio Tinta koji su održani do kraja prošle nedelje, prema mestima za koja postoje podaci (broj u zagradi označava ekvivalent posećenosti u Beogradu, srazmerno broju stanovnika):
Loznica 28. jun: 3.200-3.500 (180-200.000)
Valjevo 22. jul: oko 2.500 (60.000)
Grocka 25. jul: oko 100 (17.000)
Koceljeva 25. jul: 280 (83.000)
Negotin 26. jul: 170-180 (16.500)
Arilje 27. jul: oko 350 (73.000)
Bogatić 28. jul: oko 1.000 (188.000)
Krupanj 28. jul: oko 400 (134.000)
Procene za ova mesta urađene su brojanjem sa fotografija i video snimaka na društvenim mrežama aktivističkih grupa i pokreta, kao i sa medijskih priloga o ovim događajima.
I prema apsolutnoj, i prema relativnoj veličini, najmasovniji je bio prvi protest u Loznici, ali treba imati na umu da je na tom protestu bio i najveći udeo učesnika iz drugih mesta. Posebno treba istaknuti protest u Bogatiću, verovatno najveći u istoriji tog mesta, na koji se odazvao zaista impresivan udeo lokalnog stanovništva.
Izuzetno masovni su bili i protesti u Krupnju, Koceljevi, Arilju i Valjevu. Prilikom poređenja prema relativnoj veličini, treba imati na umu da je najveći protest u istoriji Beograda, onaj 5. oktobra 2000. godina, imao oko 120.000 učesnika. Šest od osamprikazanih protesta imalo je veću relativnu posećenost nego najmasovniji protesti protiv nasilja u Beogradu prošle godine.
Ovoliko visoka posećenost u mestima u čijoj okolini je najavljeno istraživanje ležišta litijuma pokazuje da je došlo da ogromnog uznemirenja lokalnog stanovništva. Iako je na ovim protestima bilo i učesnika iz drugih gradova, znatnu većinu činili su meštani, tako da se, gledano prema broju stanovnika, nesumnjivo radi o izuzetno visokoj mobilizaciji lokalne zajednice, kakva verovatno nema premca među dosadašnjim protestnim pokretima u Srbiji. To je nešto sa čime bi trebalo da računaju svi zainteresovani domaći i strani politički akteri.
Arhiv javnih skupova nastavlja da prati dešavanja u vezi sa ovom serijom protesta.
Ispod – tabelarni prikaz protesta u ovim mestima, poređanih prema relativnoj veličini u odnosu na broj stanovnika.
Ako je gospodja Biserka dala potpis za Magnohrom i ja cu za apoteku. Pozdrav