Zanimljivo je da su, u najužem komšiluku u Šumaricama, u prečniku od stotinak metara zajedno odrastala, družila se i takmičila četvorica uspešnih biciklista
Živopisno mesto Šumarice desetak kilometara udaljeno je od Kraljeva. Kada je sport u pitanju, poznato je po fudbalskom klubu „Šumadija“ i biciklistima koji su dugo vodili „drumske bitke“ sa najvećim asovima ovog dvotočkaškog sporta. Jedan od tih asova je Dragan Jelić (70). Bivši as – sada čio penzioner.
– Počeo sam kao pionir sa nepunih petnaest godina. Bilo je to u Biciklistilom klubu „Metalac“. Naravno, najpre sam morao da prođem kroz mlađe kategorije i prva prava trka bila je „Užička republika“, na kojoj sam na pravi način osetio draž ovog sporta – priseća se Dragan Jelić.
Napredovao je, iz dana u dan, tada mlađani Jelić i ubrzo se obreo među starijim vozačima. Talenat nije promakao istančanom ukusu ljudi koji su vodili srpski i jugolovenski biciklizam.
– Kao junior bio sam u prilici da nekoliko puta „krpim“ seniorski sastav kada ih nije bilo dovoljno. Sa njima sam rame uz rame vozio i stekao dragoceno iskustvo. Kažu da nisam razočarao.
Prvu seniorsku trku Dragan je imao sa nepunih sedamnaest godina. Kasnije su usledila takmičenja širom tadašnje Jugoslavije. I on je, kao većina sportista, u ostalim granama imao idole.
– To je, pre svega, bio Radoš Čubrić koji je bio i trener u klubu. On je bio velika pomoć i savetnik kako treba voziti u pojedinim momentima trke. Sve sam upijao, ali i sam ispravljao greške ukoliko ih je bilo u pojedinim etapama.
Dragan je bio vozač koji nije štedeo sebe, ali je poštovao protivnike. Bilo je tokom karijere, koja je trajala deceniju i po, velikih uspeha, ali jedan je posebno izdvojio:
– Daleke 1970. godine bio sam prvak Srbije na trci u Nišu, a posle mesec dana otišao sam za Pulu. Sam, biciklom, jer tada u opštini nisu imali para da pođe kompletna ekipa ili bar još neko od takmičara. Ja sam se jedino plašio da me ne izdaju gume, jer sa takvim defektom otpadaš iz konkurencije. Na sreću, sve je bilo u redu i ja sam pobedio – sa oduševljenjem priča Dragan.
NAGRADA KAO KUĆA
Uvek se setim trke „Kroz Pomoravlje“, kaže Dragan Jelić iz 1970. godine. Bila je to međunarodna trka na kojoj su učestvovali biciklisti iz pet zemalja. Bio sam četvrti, a novčana nagrada je bila zaista velika. Odmah sam sve uložio u materijal i započeo da gradim kuću.
Bilo je još trka koje se pamte, ali je kontinuitet uspeha prekinuo odlazak na služenje vojnog roka. Istina, i tamo je trenirao. U sećanju je ostala Balkanijada koja je organizovana na autodromu Beranovac.
Tokom takmičenja bio je u društvu velikih asova. To drugarstvo traje i sada. To se najbolje videlo na svečanosti koja je u Kraljevu organizovana povodom rodjendana Radoša Čubrića. Posebno se obradovao kada je u sali ugledao bivše reprezentativce Lasla Pavlika i Tanasija Kuvelju.
Zanimljivo je da su, u najužem komšiluku u Šumaricama, u prečniku od stotinak metara zajedno odrastala, družila se i takmičila četvorica uspešnih biciklista. Pored Dragana bio je to njegov brat od strica Slobodan i dvojica Djukovića, Jezdimir i Slavoljub.
– Nažalost moj brat i obojica Đukovića više nisu među nama, ali ostala je lepa uspomena na naša druženja. Mi smo, svojevremeno, po ugledu na velike gradove organizovali trke na kružnoj stazi oko našeg sela. Bile su dobro posećene, uzbudljive, prave takmičarske. Lepe su to bile uspomene kojih se rado sećam.
Šumarice su postale poznate po biciklistima. Hoće li i dalje tako biti?
– Kako sada stoje stvari – sigurno neće. Mladi se sve manje interesuju za bilo koji sport. Imaju oni, verovatno, preča posla. Vidim da zbog takve neagilnosti jedva funkcioniše i fudbalski klub koji je, takođe, svojevremeno bio u centru pažnje. Ali, valjda će jednog dana sve doći na svoje mesto – optimista je Dragan Jelić koji sa svojom porodicom živi i uživa nedaleko od leve obale Zapadne Morave.
Stole PETKOVIĆ
