Kada se spoje tiha snaga umetnosti i strpljiva odvažnost žena koje stvaraju – čak i zaboravljena kompozitorka može zasijati kao zvezda večeri.
Ne dešava se baš često da Kolarčeva zadužbina u Beogradu otvori svoju galeriju za publiku. To je privilegija za svetske zvezde, ili velike umetnike domaćeg značaja. Sinoć su to učinile dve Kraljevčanke i jedna Beograđanka koje čine trio Artes: Mina Ćurčić i Natalija Tipsarević iz Kraljeva i Isidora Marjanović iz Beograda. Natalija i Isidora su već nastupale zajedno, ali sa Minom kao pojačanjem, trio je dobio svežinu i punoću. Svirale su klavirska trija Emilije Majer. Bila je bojazan da to može da bude mana, jer je Emilija Majer nemačka zaboravljena kompozitorka romantizma.
Ni trio Artes još nema svoju publiku, ali – ima Kolarac. Znaju Beograđani da osete dobar zvuk, kad im se ponudi. Tri umetnice su publici priredile veče umetničke muzike ispunjeno emocijama, tehničkom preciznošću i izražajnom snagom. Koncert se završio ovacijama, bisom i – tovarom buketa svežeg cveća.
Da, stiglo je i iz Kraljeva, jer je dvadesetak gledalaca iz grada na Ibru došlo da, „na licu mesta”, pozdravi svoje sugrađanke i mekane zvuke Emilije Majer, koja se, eto, osmelila da komponuje kada to nije bilo ženski posao i da tako zasluži epitet „ženskog Betovena”.
Poseban doprinos večeri dali su glumci Milica Zarić i Branislav Trifunović, koji su čitali umetničke tekstove, uvodeći publiku u duh vremena i dela ove izuzetne kompozitorke. Na taj način, dramski element koncertnog programa kompletno je zaokružio doživljaj.
Trio Artes je, bez sumnje, pokazao da je „ponekad dovoljno samo da neka vrata budu otvorena da bi na njih umetnost – ušla sama”.
R. T.
