Seča drveća u centru Kraljeva izazvala buru, a pravo je pitanje: da li moramo da biramo između asfalta i kiseonika?
U poslednjih nekoliko dana u Ulici Vojvode Putnika u Kraljevu odjekuje zvuk motornih testera – redom nestaju stabla starih lipa, koja su decenijama krasila ovu gradsku saobraćajnicu i služila kao prirodan štit od sunca i buke. Iako gradske vlasti tvrde da je reč o planskoj rekonstrukciji trotoara koji su „izdignuti korenjem“, sve više Kraljevčana na društvenim mrežama i u svakodnevnom razgovoru izražava ozbiljno negodovanje.
„U svakom gradu na svetu danas se drveće sadi, kod nas se seče. I još to zovu uređenje“, kaže jedna stanovnica ovog kraja.
„Neka samo objasne kako druge zemlje uspevaju da zadrže i drveće i normalan trotoar. Kod nas – seča do korena, pa šta bude“, komentariše drugi.
Odluku o seči stabala doneo je Grad Kraljevo, a prema Programu uređivanja građevinskog zemljišta za ovu godinu, nakon što je Stručna komisija za seču stabala iznela trenutno stanje i dala svoje mišljenje.
U zapisniku se navodi da se „u Ulici Vojvode Putnika sa desne strane nalaze lipe različite starosti, kao i da je pregledom utvrđeno da ima bolesnih stabala, ali i zdravih koji su lošeg estetskog izgleda i čije su korenove žile podigle trotoar tako da ga je nemoguće sanirati bez sečenja“.
– U Programu uređivanja građevinskog zemljišta, pod stavkom Sanacija i rekonstrukcija postojećih trotoara uz gradske ulice, ove godine je opredeljeno 20 miliona dinara i izbor je bio da se srede trotoari uz Ulicu Vojvode Putnika koji su u jako lošem stanju, baš iz razloga što je korenje drveća „podiglo“ trotoar. Prema navedenom Programu utvrđeno je da treba izvršiti seču osam stabala na potezu od Ulice Cara Lazara do Ulice Cara Dušana, tri stabla od Ulice Cara Dušana do Heroja Maričića, zatim seču pet stabala od Heroja Maričića ulice do Jug Bogdanove, kao i po šest stabala od Jug Bogdanove do Obilićeve ulice i od Obilićeve do ulice do početka Dositejeve. To je ukupno 28 stabala – kaže direktorka Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Marica Mijajlović.
Za radove na uklanjaju lipa zaduženo je Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Kraljevo.
– Nama je u dnevnik rada uneta ova seča stabala, a mi kao gradsko preduzeće te radove izvršavamo. Radi se rekonstrukciji pešačke komunikacije. Ono u šta mi nemamo uvid je kakvo je rešenje o daljem postupanju, a to je verovatno sadnja novih stabala na istoj lokaciji, što će se verovatno uskoro i desiti. Nama ostaje da sačekamo rešenje od pomenutog Javnog preduzeća za sadnju novih stabala i čim ga budemo dobili, odmah ćemo započeti sadnju novih stabala. Dodao bih da su to lipe koje su stare 40, pa i više godina i oštetile su značajno asfalt, a verujemo da će sadnja novih ponovo učiniti da ova ulica bude lepa kakva je bila – ističe Novica Lišanin, direktor JKP „Čistoća“ Kraljevo.
Da li je jedino rešenje – testera?
Građani u komentarima pitaju zašto se odmah nije pristupilo rešenju koje ne podrazumeva seču? U razvijenijim gradovima širom Evrope i sveta, problemi sa izbočenim trotoarima zbog drveća rešavaju se sofisticirano: koren se preusmerava, trotoar prilagođava, postavljaju se specijalne rešetke i fleksibilne podloge koje ne ugrožavaju ni pešake, ni stabla.
Drveće u urbanim sredinama nije samo estetski dodatak – ono, prema brojnim istraživanjima značajno doprinosi kvalitetu vazduha, smanjuje temperaturu ulica leti, upija štetne gasove i buke, pozitivno utiče na mentalno zdravlje stanovništva, ali i produžava životni vek gradskog asfalta smanjujući njegovo zagrevanje.
U vreme kada se evropski gradovi takmiče u sadnji drveća, Kraljevo ostaje bez svojih lipa. Više od pitanja infrastrukture, ovo je pitanje odnosa prema javnom prostoru, prema prirodi – i prema ljudima. U senkama stabala tražimo predah, ali ne želimo da živimo u senci odluka koje nisu imale viziju.
U gradu koji već godinama kuburi sa zagađenjem vazduha, uklanjanje 28 stabala može delovati kao sitnica – ali svaki list znači deo vazduha više.
„Seču obave sad, a za sadnju ćemo – videćemo. To „videćemo” ponekad traje godinama“, upozorava jedan komentator.
Ako su trotoari zaista u lošem stanju, što mnogi i ne poriču, nije li onda bilo odgovorno paralelno doneti i javnosti saopštiti jasan plan obnove zelenila?
Možda ne mora da postoji izbor između drveća i trotoara. U vremenu klimatskih izazova i zagađenja, drveće nije luksuz — već infrastruktura. Uređenje grada ne sme biti borba između prirode i betona, već zreo pokušaj da jedno drugom daju prostor.
T. A.
