Strah od bolesti postojao je oduvek, ali tek sa internetom dobio je novu formu — opsesivno pretraživanje simptoma koje pojačava anksioznost, umesto da je umanji
Ako vas je nekada „obična“ glavobolja navela da preko Gugla dođete do zaključka da je u pitanju tumor – niste jedini. Stručnjaci taj fenomen danas nazivaju sajberhondrija: moderno pojačanje starog straha za zdravlje, podgrejano neograničenom količinom medicinskih informacija na internetu.
Razlike između sajberhondrije i hipohondrije
Hipohondrija je anksiozni poremećaj čije su osnovne odlike strah i verovanje osobe da je obolela od ozbiljnog telesnog oboljenja, objašnjava za Stetoskop Info dr Ivan Mladenović, psihijatar:
– Sličnost je u tome što u oba slučaja postoji prekomerna zabrinutost za telesno zdravlje. Međutim, sajberhondriju karakteriše ekscesivna upotreba interneta sa upornim i često nekontrolisanim pretragama informacija u vezi zdravlja čiji sadržaji potom izazivaju stres, anksioznost i uznemirenje . Očigledno, sajberhondrija je vezana za nove tehnologije, pa se često označava kao bolest modernog doba.
I dok jedan deo ljudi na mreži nađe valjane smernice kako da razume tegobe ili kome da se obrati, drugi upadaju u beskrajni krug: što više čitaju – sve su uplašeniji.
Zašto upadamo u „zamku Gugla“?
Uzroci su različiti: hroničan stres, prethodna loša iskustva sa bolestima, anksioznost ili depresivnost, ali i današnje navike – očekivanje i dobijanje brzog odgovora, privatnost, izbegavanje odlaska lekaru. Internet tako postaje „doktor na klik“, ali često ne pruža ono najvažnije: tačnu dijagnozu.
Stranice sa nepouzdanim informacijama, forumi puni tuđih strašnih priča, senzacionalistički tekstovi – sve to lako navodi osobu na pogrešan zaključak da ima ozbiljnu bolest. Blaga glavobolja može postati tumor, probadanje u stomaku „siguran znak“ raka, zujanje u ušima – neurološki poremećaj. Što je više pretraga, to je veća panika.
Kako sajberhondrija utiče na zdravstveni sistem?
Ljudi koji internetom „dijagnostikuju“ sebe često:
– dolaze lekaru ubeđeni da su već „otkrili“ bolest
– insistiraju na dijagnostikovanju te iste bolesti
– odbijaju stručna objašnjenja
– rade niz nepotrebnih analiza
– menjaju lekare i troše resurse koji bi mogli biti upotrebljeni za pacijente kojima je pomoć neophodna
Lekaru tako ostaje da prvo leči njihov strah, a tek onda zdravlje.
Kada briga postane zavisnost
Kod razvijene sajberhondrije pretraživanje može trajati satima. Sve druge obaveze ostaju po strani, a osoba ne uspeva da se zaustavi. Stručnjaci upozoravaju da se ovde već prepliću simptomi zavisničkog ponašanja: prisila, gubitak kontrole i stalni povratak sadržajima koji pojačavaju strah.
Najpodložniji su ljudi sa već prisutnom zdravstvenom anksioznošću, ali i oni koji teško podnose neizvesnost. I najmanja telesna senzacija zahteva hitan „odgovor“, makar on bio pogrešan.
Kako prekinuti taj začarani krug?
Stručnjaci savetuju:
– prepoznati da internet pretrage pogoršavaju anksioznost
– ograničiti vreme pretraživanja
– koristiti proverene izvore (zvanične institucije)
– vežbati relaksacione tehnike (disanje, opuštanje mišića)
– racionalno preispitati sopstvene zaključke („katastrofizaciju“)
– u slučaju trajnog straha – potražiti stručnu pomoć.
Najvažnije: lekar je jedini koji postavlja dijagnozu. A internet može biti koristan samo onda kada se koristi kao dopunska, a ne glavna adresa za „tretman“.
Kada je vreme da se obratite stručnjaku?
Ako primetite da:
– proveravate simptome svakodnevno
– izbegavate aktivnosti zbog straha od bolesti
– ankioznost vam narušava san, koncentraciju i odnose
– ne verujete lekaru čak ni kada su nalazi uredni
U ovim slučajevima već ste prešli granicu brige i savet je: potrebno je da razgovarate sa psihologom ili psihijatrom.
U vremenu kada je zdravstveni sadržaj dostupniji nego ikada, ključno je zapamtiti: informacija nije dijagnoza. Doktor Google nema diplomu, ali zato lako ima moć da pojača strah.
izvor:
