Početak gradnje brze saobraćajnice Kraljevo–Ušće–Raška–Novi Pazar, sa krakom prema Jarinju, mogao bi da bude početkom maja naredne godine. Tu najavu izneo je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić na svečanoj sednici Skupštine grada povodom Kraljevdana. Dan kasnije u Raški je održana javna sednica Komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana za ovu saobraćajnicu, na kojoj su razmatrane primedbe građana i drugih učesnika u postupku.
Na javnoj sednici Komisije za javni uvid razmatrano je ukupno 97 primedbi, a Vladimir Milić, mašinski inženjer iz Kraljeva, koji je prisustvovao sednici, procenjuje da se tridesetak odnosilo na područje Kraljeva. Dvadesetak ljudi iz Kraljeva lično je obrazlagalo svoje primedbe, kaže on.
Krug je o problemima koje su građani uz trasu otvorili pisao još posle javne prezentacije Nacrta prostornog plana u septembru. Tada su među glavnim pitanjima bili pristup poljoprivrednim parcelama, postojeći lokalni putevi, vodotokovi i velike vode, privatni bunari, kao i položaj kuća i drugih objekata u odnosu na buduću saobraćajnicu. O tome više možete pročitati u našem tekstu Šta plan brze saobraćajnice Kraljevo – Novi Pazar znači za kraljevačka sela: Otvorena pitanja o njivama, velikim vodama i bunarima
Ovoga puta pokazalo se da iza svake od tih kategorija stoje vrlo različite situacije na terenu.
Adrani između tri velika puta
Najduža rasprava na početku sednice, prema Milićevim rečima, vodila se upravo o Adranima. U delu sela u kojem žive porodice Sinđelić, kuće se već nalaze između postojećeg magistralnog puta i Moravskog koridora, a planirana je i veza autoputa sa budućom brzom saobraćajnicom.
– Ljudi će, praktično, ostati između tri veoma prometna puta. To su starosedeoci, porodice u kojima po tri ili četiri generacije žive zajedno – kaže Milić.
Više porodica iz tog dela Adrana udružilo se i na sednicu je, prema njegovim rečima, došao i njihov advokat. Rasprava samo o prve dve primedbe vezane za ovo područje trajala je oko sat vremena. Taj primer je značajan i zato što buduća saobraćajnica počinje upravo od petlje Adrani na Moravskom koridoru. Ministarstvo građevinarstva je već raspisalo javni poziv za izbor strateškog partnera koji bi trebalo da izradi tehničku dokumentaciju i izvede radove na četvorotračnom motoputu Kraljevo–Novi Pazar sa vezom Raška–Jarinje.
U Progorelici trasa preko kuće
Jedan od konkretnih slučajeva koji je razmatran odnosi se na Sašu Kostovića iz Progorelice, preko čije je kuće, prema navodima iznete primedbe, planirana trasa. Milić kaže da je Kostović tražio pomeranje trase, ali da taj predlog nije prihvaćen. To je jedan od primera koji pokazuju koliko se primedbe razlikuju: negde građani traže pristup zemljištu, negde pomeranje puta nekoliko desetina metara, a negde se buduća trasa neposredno preklapa sa postojećim stambenim objektom.
Fudbalskom klubu iz Drakčića prihvaćena primedba
Na sednici je bilo i više stanovnika Drakčića. Milić kaže da je o skupu obavestio skoro 50 ljudi, ali ih je od tog broja šestoro bilo prisutno na javnoj sednici. Među njima su bili i predstavnici fudbalskog kluba čiji postojeći teren ulazi u koridor planiranog puta. Njihova primedba je, prema Milićevim rečima, prihvaćena u delu da se u dogovoru sa investitorom pronađe nova parcela za fudbalski teren.
Drugačiji odgovor dobio je stanovnik koji živi na ukrštanju starog puta za Čačak i buduće brze saobraćajnice. Njegov predlog da se trasa pomeri nije prihvaćen. Milićeve komšije, kojima je prema planskom rešenju pristupni put ulazio u dvorište kuće, dobile su, kako kaže, uveravanje da dvorište ipak neće biti zahvaćeno.
„Put postoji, samo nije ucrtan“
Za Milića je jedno od glavnih pitanja i dalje pristup porodičnom zemljištu u Drakčićima. Na sednici je dobio objašnjenje da će pristup biti omogućen putevima u zoni uređenja reke, preko nadvožnjaka i novog puta, što ocenjuje kao delimično prihvatljivo. Ali – spor je nastao oko postojećeg puta kojim njegova porodica već dolazi do imanja.
– Ubeđivali su me da do sada nismo imali pristupni put. Ispadoh lažov na sopstvenoj zemlji – kaže Milić.
Posle sednice je, navodi, ponovo prišao prostornom planeru i objasnio kojim putem prelaze reku i stižu do zemlje.
– Rekao mi je da zna da prelazimo reku nekim putem, ali da taj put nije ucrtan. Upravo to i jeste problem – put postoji na terenu, samo ga nema u dokumentaciji – kaže Milić.
Ovaj detalj dobro pokazuje koliko će u narednim fazama biti važno uskladiti planske podloge sa stvarnim načinom korišćenja prostora.
Bunari će tek biti popisani
Ni pitanje privatnih bunara nije dobilo konačno rešenje. Milić kaže da mu je ponovljeno da bunari nisu predmet ove faze plana i da bi trebalo da budu detaljno evidentirani i uzeti u obzir u daljoj tehničkoj razradi. Krug je ranije pisao da se na području uz Musinu reku nalaze privatni bunari koje koriste domaćinstva i da upravo njihov odnos prema budućoj trasi još nije detaljno rešen.
Moguće smanjenje zaštitnog pojasa u naseljenim zonama
Na nekoliko mesta tokom rasprave, kaže Milić, pominjana je mogućnost da se zaštitni pojas i zona kontrolisane gradnje, koji su planirani u širini od po 20 metara, u urbanim i građevinskim područjima smanje na po 10 metara. To nije isto što i promena trase, ali za vlasnike kuća i građevinskog zemljišta može biti veoma važno jer određuje šta će u neposrednoj blizini puta ubuduće moći da se gradi i koristi.
Jedan slučaj u Panojevićima otvorio pitanje različitog tretmana primedbi
Milić kao posebno upečatljiv navodi slučaj iz KO Panojeviće, na teritoriji opštine Raška, gde je predloženo pomeranje trase za deset do dvadeset metara zbog postojeće proizvodnje malina.
On taj slučaj poredi sa odbijenim zahtevima pojedinih domaćinstava sa kraljevačke teritorije i kaže da je među građanima ostao utisak da nisu sve primedbe imale istu težinu.
Milić ocenjuje da je posle rasprave stekao utisak da su veći privredni interesi lakše dovodili do pomeranja ili prilagođavanja trase nego zahtevi pojedinačnih domaćinstava. T
Ko je odgovarao građanima
U Komisiji koja je razmatrala primedbe građanima su najveći deo odgovora davali Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, prostorni planer dr Nebojša Stefanović i građevinski inženjer Filip Trpčevski, jedan od projektanata ove faze.
Kraljevo ponovo bez predstavnika Gradske uprave?
Prema Milićevim rečima, ni na ovoj sednici nije bilo predstavnika Gradske uprave Kraljeva. To je utoliko značajnije što je i javna prezentacija plana održana samo u Raški, iako više od 47 km buduće trase prolazi preko teritorije Kraljeva. Zvanični javni uvid u Nacrt prostornog plana bio je objavljen i na sajtu Grada Kraljeva.
Plan još dobija primedbe, a izbor graditelja je već u toku
Sve se ovo događa dok je projekat već ušao u sledeću veliku fazu. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javni poziv za izbor strateškog partnera za projektovanje i izgradnju motoputa Kraljevo–Novi Pazar sa vezom Raška–Jarinje. Partner treba da izradi projekte za građevinsku dozvolu i izvođenje i da potom izvede radove. Trasa počinje kod petlje Adrani i zamišljena je kao četvorotračni motoput – po dve trake u svakom smeru. Svaka vozna traka bila bi široka 3,5 metara, uz ivične trake od po 0,5 metara, razdelni pojas širok najmanje 2 do 4 metra i bankine od 1,5 do 2 metra. Ulivne i izlivne trake planirane su širine 3,5 metara. Projektovana računska brzina je 100 km/h, a u tunelima 80 km/h.
Osnovni pravac Kraljevo–Raška–Novi Pazar dug je 80,74 kilometra, a bočni pravac Raška–Jarinje još 12,75 kilometara, pa je ukupna dužina koridora 93,49 kilometara. Od glavnog pravca, čak 47,15 kilometara prolazi kroz teritoriju grada Kraljeva, 27,48 kroz opštinu Raška, a 6,11 kroz teritoriju Novog Pazara.
Trasa počinje kod petlje Adrani na Moravskom koridoru, potom je planirana petlja „Adrani zapad“ kao veza sa Ibarskom magistralom. Dalje ide ka Mataruškoj Banji, ulazi u Ibarsku klisuru, prolazi zapadno od postojećeg državnog puta i železničke pruge Kraljevo–Rudnica, sa kojima se više puta ukršta denivelisano. Kod Bogutovca i Ušća značajan deo trase prolazi tunelima kroz pobrđe leve strane klisure Ibra.
Plan predviđa i veliki broj inženjerskih objekata – ukupno se pominje 111 mostova i tunela, kao i više parkirališta i odmorišta.
Za deo kroz Kraljevo planom su obuhvaćene katastarske opštine Adrani, Bare, Bogutovac, Bresnik, Vrdila, Drakčići, Jarčujak, Konarevo, Maglič, Mrsać, Mataruge, Musina Reka, Polumir, Progorelica, Tadenje, Ušće, Zamčanje i Cerje.
Vlada je prethodno propisala i uslove za izbor partnera, uz predviđeni rok realizacije projekta od pet i po godina. Zbog toga najava gradonačelnika Kraljeva da bi gradnja mogla početi već početkom maja naredne godine dobija dodatnu težinu. Za ljude u Adranima, Drakčićima, Progorelici i drugim naseljima uz trasu tada više neće biti presudno ono što se vidi na karti, nego gde će tačno stajati nadvožnjak, kojim putem će do njive, koliko će saobraćajnica prići njihovoj kući, da li će ostati prilaz dvorištu ili šta će biti sa objektom koji se našao na liniji budućeg puta?
Zbog svega toga, ova faza nije trenutak za ravnodušnost. Dok se planska dokumentacija još razmatra, građani imaju prostor da traže objašnjenja, podnose primedbe i insistiraju da se konkretni problemi na terenu ugrade u rešenja. Kada plan bude usvojen, za mnoge izmene biće kasno ili će biti znatno teže da se do njih dođe.
Primer Vladimira Milića pokazuje koliko pojedinačna inicijativa može da bude važna. On nije ostao samo na sopstvenoj primedbi, već je obaveštavao komšije, druge vlasnike zemljišta i predstavnike lokalnih kolektiva, zbog čega je više ljudi iz kraljevačkih sela došlo na javnu sednicu i obrazložilo svoje probleme.
Krug je ovu temu otvorio još tokom javnog uvida i nastaviće da prati šta će od primedbi građana zaista biti ugrađeno u konačna rešenja, jer – upravo sada je trenutak da se trasa ne posmatra samo kao linija na karti. Iza nje su kuće, njive, putevi, bunari, sportski tereni i porodice koje na tim mestima žive generacijama.
M. M. D.
