Kako drugi narodi slave prelazak u novo leto, šta Grcima donosi sreću na pragu Nove godine, zašto Britanci strahuju ko će im prvi ući u kuću 1. januara i koja nacija za sreću u Novoj godini jede krofne?
Kod nas je slavljenje Nove godine započelo posle Drugog svetskog rata i ustalila se navika da se za novogodišnju večeru peče prase, kuvaju sarme od kiselog kupusa, pripremaju razne pite, pogače i torte.
Grci jedu kolač u kome se nalazi novčić koji u Novoj godini donosi sreću. Prvo parče kolača je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću. Ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.
Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa. Novogodišnja trpeza je simbolična: supa od sočiva i svinjetina su simbol blagostanja. Riba znači dobru budućnost, jer uvek pliva napred. Onaj ko za Novu godinu prostire veš, u Novoj godini će morati mnogo da radi.
Za Novu godinu u Kini su sva vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio, jer bi ta nezgoda značila ,,prerezanu” porodičnu sreću.
Austrijanci za Novu godinu pripremaju svečani ručak, uključujući pečenje, kao simbol sreće i blagostanja., a za dezert sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. To su glavni uslovi za osiguravanje sreće.
Britanci strepe ko će im prvi doći u goste za Novu godinu. Ako u goste bane muška osoba sa poklonima , to je prava sreća. Tradicionalni pokloni su ugalj za vatru, hleb za sto i piće za domaćina kuće.
Norvežani se za Novu godinu časte pudingom od pirinča, a unutra sakriju jedan badem. Poslužuje se u činijice, a veruje se da će osoba koja pronađe badem, cele godine imati sreću i bogatstvo.
Holanđani za Novu godinu jedu krofne, jer veruju da one donose sreću.
U Americi, u ponoć, poklanjaju poljupce, koji su bili uobičajeni tokom istorije. Maske su simbolizovale zle duhove, a poljubac je predstavljao pročišćavanje.
Haićani obavezno oblače novu odeću i razmenjuju poklone, kako bi prizvali sreću, dok Japanci za Novu godinu u dom stavljaju grančice jela za dug život, stabljike bambusa za blagostanje i slike rascvetale trešnje za plemenitost.
U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Ljudi koji žive kraj mora, preskoče sedam talasa i bace u more cveće, kako bi im boginja mora ispunila želju.
U mnogim gradovima Kolumbije veliku mušku lutku, koja predstavlja staru godinu, umotavaju u različite materijale i tačno u ponoć zapale. Paljenje tih stvari simbolično znači ostavljanje svega lošeg iz stare i pozdravlja se nova, srećnija godina.
Marko Slavković
PETNAEST NAJSKUPLJIH JELA NA PLANETI
Evo na koje delikatese, ne samo za dočeke Nove godine, bogataši izdvajaju hiljade dolara, među kojima je i magareći sir iz Srbije.
- Dvanaest voćki prvog roda manga u Brizbejnu (Australija), prodato je na aukciji za 50.000 dolara, odnosno 4.200 po komadu.
- Fritata od jastoga, teška pola kilograma, prekrivena kavijarom, prodaje se po hiljadu dolara u njujorškim restoranima.
- Sir od magarećeg mleka, koji se prodaje u Zasavici (Srbija), košta hiljadu evra kilogram. Za njegovo pravljenje potrebno je 25 litara mleka.
- Pastirska vekna iz pekare u Kotsvoldu, košta 35 dolara po komadu. Visoku cenu ovo pecivo ima zahvaljujući 55 godina staroj specifičnoj recepuri za kisela testa.
- Almas, retki kavijar iz Irana, prodaje se po ceni od 25. 000 dolara, a služi se u zlatnoj limenci u Londonu.
- Rebarca dobijena od specijalno uzgojenih krava u Japanu, kupuju se po ceni od 2.800 dolara u Njujorku.
- Supa u Santa Moniki košta 5.000 dolara po porciji. Pravi se od junetine, belih tartufa, ručno branih klica pasulja i testenine sa mesom retkog plavog jasnota.
- Sendvič u Engleskoj može se kupiti za 235 dolara. Pravi se od specifične slanine, crnih tartufa, zlatnih listića i praha, kao i šafrana.
- Najskuplje parče torte je komad svadbene torte vojvodtkinje i vojvode od Vindzora iz 1937. godine, koje je na aukciji u Njujorku prodato za 29.900 dolara.
- Šafran je najskuplji začin koji se dobija od osušenih tučkova cveta šafrana. Za pola kilograma ovog začina potrebno je 75.000 cvetova. Zato i ne čudi što je cena 2.000 dolara.
- Salata ,,more i zemlja” u Londonu košta hiljadu dolara. Salata je napravljena od kavijera beluga, rendanih tartufa, krompira sa zlatnim listićima, mesom krabe i jastoga, kao i trideset godina starim sirćetom.
- “Zlatni suši” prodaje se u Manili i predstavlja rolnice napravljene od listića zlata, a služi se uz afričke dijamante i bisere. Ovo zadovoljstvo košta 2.700 dolara.
- Čokoladni sladoled u Njujorku pravi se od osam plodova kakaoa, pet grama jestivog zlata i servira se u zlatnom peharu sa belim dijamantima i zlatnom kašičicom, koja se, posle deserta, može poneti kući. Poslastica košta 25.000 dolara.
- Liberijsa šunka se može kupiti u Londonu. Prodaje se u komadima od sedam kilograma i pravi od svinja hranjenim prirodnim korenjem, čije je meso sušeno tri godine. Cena je 2.682 dolara.
- Tartufi su jedan od omiljenih sastojaka luksuznih specijaliteta. Jedan kilogram ovih dragocenih pečurki košta tri hiljade dolara.
