18. maj 2017.
Jeste li znali da samo 8,3% stanovnika Srbije starijih od 25 godina imaju sve svoje zube? Do 21. maja traje Nedelja zdravlja usta i zuba, koju su Dom zdravlja i Služba dečje stomatologije obeležili predavanjem predškolcma o značaju nege zuba
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje i Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beograduod 15. do 21. maja 2017. godine obeležavaju Nedelju zdravlja usta i zuba pod sloganom „Osmehni se zdravo”.
Nedelja zdravlja usta i zuba, se, od 1991. godine, obeležava tradicionalno treće nedelje maja brojnim aktivnostima kao što su javne i druge manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost, ali i opšta populacija.
Dom zdravlja Kraljevo i Služba stomatologije ( Dečje preventivne) Nedelju zdravlja usta i zuba obeležili su, u saradnji sa PU „ Olga Jovičić Rita“ u vrtiću „Mladost“, edukativnim predavanjem o nezi zuba i značaju održavanja oralne higijene. Mališanima u ovom vrtiću o tome su govorile: dr Olgica Lešević, dr Violeta Karović i dr Vesna Kurjak specijalisti dečje preventivne stomatologije, kao i Vesna Račić, sestra na preventivi PU „ Olga Jovičić Rita“.
– Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života počevši i pre nicanja zuba, tj. tokom trudnoće. Posebno značajna ciljna grupa za preventivni rad su trudnice i deca školskog i predškolskog uzrasta kod kojih se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba. U predškolskom i školskom uzrastu se i mnogo toga nauči o oralnom zdravlju i navike o higijeni se ustaljuju – rekla je dr Olgica Lešević,specijalista dečje preventvine stomatologije.
Glavni faktori rizika, kao što su pušenje, upotreba alkohola i nepravilna ishrana sa velikom količinom masti, soli i šećera doprinose razvoju bolesti usta i zuba. Rizik oboljevanja od malignih bolesti usne duplje je 15 puta veći kada se kombinuje više faktora rizika kao što su upotreba duvana i alkohola. Zato je u ovkiru Nedelje zdravlja usta i zuba, pored preporuka koje se odnose na redovne kontrole kod stomatologa i održavanje higijene, potrebno naglasiti i značaj ovih faktora rizika.
Oralno zdravlje ima veliki uticaj na opšte zdravlje, samopouzdanje, probleme u društvenim odnosima, a utiče i na ključne funkcije kao što su govor i spavanje i ne predstavlja samo zdravlje zuba već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne. Kao i prethodne godine slogan kampanje „Osmehni se zdravo” ukazuje na značaj dobrog oralnog zdravlja za svakodnevne aktivnosti kao što su govor i smeh.
Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:
• Održavanje adekvatne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba ujutro i uveče kao i posle svakog obroka i korišćenje konca za zube
• Smanjenje unosa šećera i izbalansirana ishrana
• Korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaju
• Bezbedno fizičko okruženje
• Posete stomatologu radi redovne kontrole, uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa
• Prestanak ili smanjenje konzumiranja alkohola
• Prestanak pušenja.
Pokazatelji oralnog zdravlja stanovništva Srbije
• Prema poslednjem istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, u Srbiji je manje od polovine (45,6%) stanovništva procenilo stanje svojih zuba i usne duplje kao dobro.
• Stanovnici nižeg obrazovnog statusa i lošeg materijalnog stanja u značajno većem procentu sopstveno oralno zdravlje procenjuju kao loše i u značajno manjem procentu redovno peru zube. Ovo ukazuje na potrebu iznalaženja načina da se poveća obuhvat stanovnika iz ovih ciljnih grupa zdravstvenovaspitanim radom i preventivnim stomatološkim pregledima.
• Samo 8,3% stanovnika uzrasta 25 godina i više imaju sve svoje zube.
• Najviši procenat onih koji redovno peru zube (72,9%) su mladi uzrasta od 15 do 24 godine.
Podaci o oralnom zdravlju u svetu
• U svetu 60–90% školske dece i blizu 100% odraslog stanovništva ima zubni kvar.
• Trećina stanovništva 65–74 godine starosti u svetu nema nijedan svoj zub.
• U svetu je, među decom uzrasta 6–12 godina, 16–40% dece imalo neku traumu zuba usled nebezbednih igrališta i školskog okruženja, saobraćajnih udesa i nasilja.
• Oboljenja potpornog aparata zuba, koja mogu dovesti do gubitka zuba, prisutna su kod 15–20% svetske populacije starosti 35–44 godine.
• Broj novih slučajeva malignih oboljenja usta se kreće od jedan do 10 slučajeva na 100.000 ljudi u većini zemalja.
• Broj obolelih od karcinoma usta je relativno češći među muškarcima, starijim ljudima i ljudima sa lošijim socioekonomskim statusom. Upotreba duvana i alkohola su glavni faktori rizika povezani sa ovim malignim oboljenjima.
Anđelka Milošević, PR Doma zdravlja Kraljevo
