25, oktobar 2020.
Ovih dana iz štampe je, u izdanju „Poetikuma“ izašla nova knjiga poezije „Iza brane pesme“ Ivana Rajovića, pesnika koji se, prema mišljenju kritike – ne miri sa tišinom
„Ivan Rajović nije pesnik koji nagomilava trope, koji na kraju svojom zbrkom prave pesničke magle…, nije pesnik koji se drži poze dobronamernog liričara koji piše ni o čemu ili izbegava nezgodne teme. On je pesnik snažne imaginacije sa briljantno potkovanom leksikom i pesnik koji se ne miri sa tišinom koju nam nameće tzv. magistralni tok današnje poezije“, smatra Ivan Novčić (izdavačka kuća „Poetikum“)
Štampanje knjige „Iza brane pesme“ finansijski su pomogli: SDK Štajerska zajednica -Slovenija, Čelikpak – Novo Selo i Molino 2014 – Kraljevo
U svom književnom osvrtu na stvaralaštvo Ivana Rajovića, dr Sabahudin Hadžialić, član Udruženja književnika Srbije, autor dvadeset šest žanrovski raznorodnih knjiga, profesor medija i komunikacija na više svetskih univerziteta, novinar i pisac, ističe kako se „težeći razumevanju vlastitih postupaka pred nama razgolićuje čovek u potrazi za pesnikom“:
„Suočen sa mnoštvom varijacija muzike duše poetski usmerene, u poslednje tri decenije pesnik Rajović bludniči nad čovekom Ivanom, ne dozvoljavajući mu da se otrgne od njegove, čovečje, mesijanske uloge. Onog trenutka kada to i uspe, čovek suptilno, nenametljivo, podiže glas, težeći krešendu sopstvenih namera, tražeći njega, pesnika.“
Angažovani umetnik nije nacionalni umetnik, on je umetnik nacija, navodi u svom osvrtu Hadžialić:
„Upravo taj njegov vapaj u prelazu iz jednog stoleća u drugo, vekovno težeći razumevanju suštine poimanja svesti da ljudskost mora biti iznad svega ostalog, uobličava razočarenje upravo prema onima kojima se i obraća pjesnik. Ljudima. Ovde se ne radi o konkretnim ljudima, o onima koji se mogu samo locirati na jednom prostoru i vremenu, već upravo o onim istim koji su svojevremeno i onoga koji je želio dobro svima i svuda, pre dvadeset i jednog veka upravo, oni…ubili. Sa zadovoljstvom.
Dok ubijaju čoveka u njemu, pesnik Rajović, iako umoran od toga da vetrenjače ima u malom prstu, dok opipava kosti vetrenjača, glasno zri poetikom brutalnih usmerenja ka čoveku… U susretu sa (a)teističkim okruženjem onih koji se prilagođavaju prostoru i vremenu kao vetrenjače prema vetru, sumnjivo se osvrćući i neverom se obogaćujući, upravo čovek Rajović postaje veći vernik od novovekovnih pravednika ovdašnjih, jer od komunista samo gori mogu biti…bivši komunisti.
… Glasno se smejući okruženju koje privilegovano nipodaštava čoveka Ivana, pesnik pitko razaznaje sopstvene boli, ne prezajući da u neprestanoj borbi protiv ništa teži upravo…istini… Ivan, čovek, autobiografski kreira lik pesnika Rajovića na lukavstvu, licemerstvu i izopačenosti mase koja je imanentna svetu ovdašnjem. I to mu daje snagu da izdrži u neprestanoj borbi sa svijetom u sebi zbog sebe u tom svijetu. Ne želeći ni jednoga trenutka prestati misliti o sebi, po sebi i za sebe, on misli o…nama.
Poetika snage uma stameno ruši sudbinu zla!“, poručuje u svom osvrtu Sabahudin Hadžialić.
BELEŠKA O AUTORU
Ivan Rajović je rođen 14. septembra 1956. godine u Ušću kod Kraljeva. Piše poeziju, prozu, pesme za decu i bavi se novinarstvom. Pre nego što se, na neko vreme, povukao iz javnog života, bio je urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo i dopisnik „Naše Borbe“, lista „Danas“, „Srpske reči“, i portala „Štajerske novice“ „Balkan“, „Diogen“, BKG, „Krug“ i „Konkretno“.
Tokom demonstracija 1996-97. tri meseca je vodio proteste u Kraljevu i uređivao tada opozicione „Kraljevačke novine“. Objavljivao je prozu i poeziju u vodećim književnim časopisima, a zastupljen je i u Antologiji savremenog srpskog pesništva Novice Tadića. Pesme su mu prevođene na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački. Dobitnik je nagrade „Stražilovo” za najbolju pesničku knjigu 1990. Godine „Zlatnog pera“ Štajerske zajednice, Oktobarske nagrade Grada Kraljeva i tda.. Član je UKS i NUNS i počasni član Štajerske zajednice.
Do sada je objavio:
– Knjige poezije:
Psi će vladati svetom (KOS, edicija Pegaz, Beograd, 1982),
Pakt (Narodna biblioteka Kraljevo, 1987),
Muzej voštanih figura („Novo delo”, Beograd, 1988),
Velika predstava („Stražilovo”, Novi Sad, 1990),
Bioskop u provinciji (Književni klub Kraljevo, 1992),
Koketa /Sa Draganom B. Đokovićem/ („Apostrof”, Beograd, 1997),
Pesme („Prosveta”, Beograd, 2001).
Šapat sa ivice sveta (“Alma”, Beograd, 2008)
Sludnji dan Kraljeva („Presing“, Mladenovac, 2019)
– Roman:
Uzgajalište klonova (“Glas-Srbije”, Kraljevo, 2015)
– Knjige za decu:
Strašljivi lisac i druge pesme („Naučna knjiga”, Beograd, 1994),
Vitez slinavog nosa („Sfairos”, Beograd, 1997).
– Knjige dokumentarističke proze:
Zajedno pred Milutinom („Publik pres”, Kraljevo, 1997),
Četrdeset jedna priča / Sa Markom Slavkovićem/ („Ibarske novosti”, Kraljevo, 2001).
Zabeleške iz bezumlja („Hendikep centar” i „Ibarske novosti”, Kraljevo , 2004).
Autor je tekstova za dve pozorišne predstave: THE Kraljevski čabare i Vitez slinavog nosa.
