Pred Uskrs selo bez jaja

1. april 2018.

U planinskom selu Bresniku kod Kraljeva, još neidentifikovana zverka redom upada u kokošinjce i ubija kokoške, ali plen ne iznosi i ne jede, već živinu ubija ujedom za glavu i, kako meštani tvrde, samo ispija krv

Nije nikakvo čudo, naročito poslednjih godina, kada je selo Bresnik kod Kraljeva sve praznije, da medved seljanima rasturi košnice, vukovi napadnu ovce, a ponekad i krupniju stoku, da im divlje svinje preoru njive… Ali se nikad nije događalo da im neka zverka na neobičan način ubija kokoške, pa je sve više praznih kokošinjaca. Retko prođe noć da se u nekom domaćinstvu u tim objektima ne otkrije pravi pokolj. I bude kasno kad vlasnici kokošinjaca utvrde da je zver ušla kroz sasvim mali otvor i sve kokoške potamanila. Plen ne iznosi i ne jede, već živinu ubija ujedom za glavu i, kako meštani tvrde, samo ispija krv.

– Najpre je počelo ovde na početku sela, u mom kokošinjcu. Nisam imala više nego dve kokoške i obe ih je ne­što, na opisan način uništilo – kaže osamdeset trogodišnja Milomirka Dugalić. Koju noć kasnije ta napast je krenula dalje i činila još veću štetu. Provalila je u kokošinjac Ljubinke i Milinka Dugalića i na isti način, ujedom za vrat, uništila 13 kokošaka, pet petlova, tri misirke…

– Ne znam, kažu da je kuna. Moj muž je sutradan, nadomak kuće, a u blizini šume, video nešto nalik na vevericu. Nismo to ranije viđali ovde u našem selu. Uglavnom, ostavi nas bez ijedne kokoške i sada pred Uskrs jaja moramo da kupujemo u Kraljevu – žali nam se Ljubinka.

Na redu je sledeće noći bio kokošinjac Rade i Milanka Gračanca.

– Prvu noć moj muž je čuo kreštanje kokošaka, pa je izašao i otvaranjem zidanog kokošinjca sprečio pokolj. Štetočina je ipak uspela da zakolje tri, ali se sledeće noći to čudo vratilo i u kokošinjac provaliilo tako što je jednu ciglu grickalo, grickalo i načinilo omanju rupu, pa i preostalih sedam poklalo – kaže Rada Gračanac.  

I tako je išlo redom. U susednom zaseoku stradala je živina u kokošinjcima Milanka Dugalića, Ruže Kardžović, Radovanke Pavlović…

Niko štetu nije prijavio zarad traženja naknade od države ili preduzeća koje gazduje šumama i lovištima na ovom području. A oni čiji objekti još nisu napadani utvrđuju ih ili živinu preseljavaju. Uz to, nagađa se po selu da li je predator neka od raznih vrsta kune, možda tvor, lasica… Ali se svi slažu da od naknade nema ništa, da je skuplja dara nego mera, dok bi štetu u komplikovanom postupku dokazali i naplatili. Neki najogorčeniji još dodaju da je njima, recimo, kad rade u šumi zakonom zaprećena kazna od 40.000 dinara ako zgaze mrava ili 10.000 za uništenog poljskog miša… U toj priči još tvrde:

„U suprotnom, kad nama slična zaštićena divljač nanese ovakvu ili još veću štetu, za naknadu treba radi dokaza ovde dovesti veterinara, inspektora, veštaka… Znamo to prema muci jednog komšije u dokazivanju zarad naplate štete koju mu je medved u pčelinjaku naneo.”

Dok iskusni lovac Miloš Bogojević tvrdi da je, najverovatnije, kuna belicca počinitelj ove štete „jer ona i daleko veću divljač od nje same, baš ujedom za vrat, može da obori i ubije”, u kraljevačkom ogranku „Srbijašuma” smatraju da je u pitanju tvor ili lasica. A što se nadoknade tiče, kažu da to nije isključeno, samo pod uslovom da je domaćin ži­vi­nu držao u dobro zaštićenom objektu i neophodno je da veterinar, veštak, inspektor… izađe na lice mesta i pregledom ostataka uništene žvine utvrdi koja je zver to počinila. Zatim, u slučaju da je divljač zaštićena lovostajem štetu plaćaju „Srbijašume”, a  ako je „okrivljena” divljač zakonom trajno zaštićena – to plaća država.

Sve u svemu najčešće niko. Jer, oštećeni uglavnom odustaju od tako složene procedure dokazivanja koja im ispadne skuplja od nabavke, recimo u ovom slučaju, novog jata kokoši i jaja za Uskrs na gradskoj pijaci u Kraljevu…

autor: Miroljub Dugalić

izvor: “Politika”