Svaka deveta migratorna vrsta ptica suočava se sa pretnjom od izumiranja, pokazuje novi izveštaj o stanju populacija ptica u svetu, predstavljen na Globalnom samitu o selidbenim putevima ptica u Najrobiju (Kenija) na kojem su bili i predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Podaci iz izveštaja pokazuju koliko je problem dubok. Posebno su ugrožene vrste koje zavise od morskih staništa, šuma i priobalnih močvara, među njima morske ptice i ptice močvarice.
Jedan od najozbiljnijih primera jeste izumiranje tankokljune carske šljuke 2025. godine. Ova vrsta poslednji put je zabeležena u Maroku 1995. godine, dok je u Srbiji registrovana još 1971. Njeno izumiranje predstavlja prvo globalno izumiranje neke ptičje vrste na kopnenom području Evroazije i Afrike u poslednjih nekoliko vekova.
Za još šest vrsta selica potvrđeno je ili se sumnja da su nestale u poslednjih 150 godina.
Uzroci pada brojnosti nisu nepoznati. Izveštaj ih povezuje sa intenziviranjem poljoprivrede, invazivnim vrstama, klimatskim promenama i neodrživim lovom. Zbog toga se zaštita migratornih vrsta više ne posmatra samo kroz očuvanje pojedinačnih staništa.
Ptice selice tokom godine zavise od čitavog niza područja – od mesta na kojima se gnezde, preko odmorišta i hranilišta tokom seobe, do područja na kojima zimuju. Ako nestane ili bude ozbiljno narušena samo jedna od tih tačaka, posledice se mogu osetiti duž čitavog migratornog puta.
Upravo zbog toga BirdLife International razvija Globalni program selidbenih puteva ptica, zasnovan na zaštiti čitavih migratornih koridora, umesto pojedinačnih lokacija i vrsta.
Da takav pristup može da daje rezultate pokazuje primer bele kanje. Zajedničko delovanje više država zaustavilo je pad njene populacije na Balkanu, pa postoji realnija mogućnost da se ova vrsta u budućnosti ponovo gnezdi i u Srbiji.
Na samitu u Najrobiju učesnici su potpisali i Najrobijsku deklaraciju o selidbenim putevima ptica, kojom su se predstavnici vlada, naučne zajednice, organizacija za zaštitu prirode, nevladinog sektora i finansijskih institucija obavezali na snažniju međunarodnu saradnju u zaštiti migratornih vrsta i njihovih staništa.
Prema navodima organizatora, razvojne banke su od 2021. godine usmerile više od šest milijardi dolara u finansiranje zaštite prirode.
Za Srbiju ovaj problem nije udaljena tema. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, više od dve milijarde ptica selica preleti našu zemlju svake godine.
– Naša je obaveza da im pružimo bezbedan boravak i prelet, da sačuvamo ključne predele i staništa i time pomognemo svetske napore za zaustavljanje gubitka biološke raznolikosti – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Iz BirdLife International-a poručuju da je opadanje populacija ptica selica pokazatelj sve većeg pritiska na prirodne sisteme, ali i da zaštita može da daje rezultate kada se mere sprovode duž čitavih migratornih ruta. Jer, kod ptica selica nestanak jednog močvarnog područja, šume ili odmorišta nije lokalni gubitak. Njegove posledice mogu da se vide hiljadama kilometara dalje, na sasvim drugom kraju njihovog puta.
