11. septembar 2018.
Divlje patke pre desetak godina napravile su stanište ispod starog ibarskog mosta u Kraljevu, pre par godina pridružila im se i jedna čaplja; vrlo su oprezne, od nepoznatih beže, ali ribolovce i prodavce sa kvantaša koji ih hrane – obožavaju
Jedna velika, zanimljiva porodica divljih pataka, kojih sada ima već četrdesetak na ostrvcetu ispod ibarskog mosta u Kraljevu, nastala je od dva para divljih pataka koje su se prve doselile pre desetak godina.
Patke, vrlo je zanimljivo, pripadaju vrlo rasprostranjenoj vrsti ptica, jer ih ima svuda na svetu, osim na Antarktiku. Fascinatne su zbog toga što mogu da hodaju, plivaju i da lete. Kinezi su bili prvi narod na svetu koji je pripitomio divlje patke, ali je i danas divljih pataka svuda mnogo više nego domaćih. Oni koje u Kraljevu put često nanese preko ibraskih mostova znaju da naš grad već desetak godina ima “svoje” jato divljih pataka, sa staništem ispod starog ibarskog mosta.
Pogledajte video, kliknom na “trouglić”:
https://www.youtube.com/watch?v=Eq-D32u51Uw
Ako divlje patke posmatrate, uočićete da imaju vratove kraće od labudova i noge kraće od gusaka, a ako ih proučavate – uočićete mnoge zanimljivosti: ženka na jajima leži vrlo predano i prilikom odlaska oprezno prikriva jaje perjem koje je iščupala sa svog tela. Iz gnezda se šunja po travi što je moguce nevidljivije. Pri povratku se približava gnezdu tek onda kad se uverila da niotkuda nema opasnosti. Kad se mladi izlegu greje ih u gnezdu jos jedan dan, a zatim ih vodi na vodu. Ako odrastu na gnezdu koje se nalazi visoko na drvetu, oni skaču, pre nego što će poći na prvu šetnju, odozgo nadole, ali svako pače ostake nepovređeno. Kad požele da oprobaju krila, izlaze na vodu. Majka pokazuje mnogo brižljivosti samo da bi ih sakrila od pogleda ljudi i drugih neprijatelja i raznim varkama pokušava da odvrati opasnost. Mladi paze na svaki mig majke i ako ona zapovedi, kriju se i ostaju nepomični sve dok ona ne da signal da je opasnost prošla. Vrlo brzo rastu i posle šest nedelja mogu da lete.
Ove naše, kraljevačke divlje patke, verovatno nisu slučajno za stanište izabrale baš prostoor ispod Kvantaške pijace, gotovo u centru Kraljeva Jer, to je omiljeno mesto i kraljevačkim ribolovcima. a trgovci sa popularnog “kvantaša”, vrlo često se baš tu rešavaju robe koju ne uspeju da prodaju zato što nije bila dovoljno kvalitetna ili nije izdržala prevelike vrućine ili hladnoću. Patke to jedva dočekaju i odmah organizuju pravu “pačju gozbu”. Kad nisu gladne, distancirane su od ljudi i sunčaju se na rečnom ostrvcetu ispod starog Ibarskog mosta. Nepoznate ljude ne vole, sklanjaju se, ne dozvoljavajući da im priđu, ali ribolovce koji ih već godinama hrane hlebom – obožavaju I trgovce sa kvantaša- obožavaju. Njima prilaze, ne ustručavaju se ni da jedu u njihovoj blizini. Više od hleba, kažu oni koji se sa njima svakodnevno druže. vole voće, a u letnjem periodu naročito vole lubenice i dinje.
U Srbiji se divlje patke gnezde po svim vodama gde ima trske, spadaju u njjproždrljivije koje love redom sve, od crva, do zglavkara i riba. Ove kraljevačke divlje patke, to što umeju da lete, koriste da krila ”protegnu” uzvodno, najčešće do kraljevačkih splavova…
«Doživljavamo ih kao patke u svom dvorištu, branimo od onih koji ne gledaju blagonaklono na njihovo jato. Srodili smo se sa obim pticama, to su naše «patkice», kako im često tepamo», emotivno pričaju pecaroši koji su, posebno u letnjim mesecima, divljim patkama skoro kao najbolji drugari
Od pre dve godine, u društvu divljiih pataka uživa i jedna čaplja – ptica dugih i tankih nogu, koja u Srbiji spada u ugrožene i zaštićene vrste ptica. 
Deluje usamljeno, stojeći u vodi, često potpuno nepomično, ali to rade sve sive čaplje čekajući plen. U različitim svetskim kulturama i tradicijama, ova plemenita ptica se smatra simbolom slobode, vetra, sunca i neba, plodnosti, zaštite i inspiracije.
Možda je ova priča o kraljevačkim divljim patkama i jednoj usamljenoj čaplji dokaz kako su i naše misli poput ptica: ne možemo im zabraniti da lete, ali je do nas da li ćemo im dozvoliti da slete i da naprave gnezdo u našoj glavi.
