4. oktobar 2018.
Vode u bunaru iz kojeg se crpi voda za snabdevanje Ušća nema dovoljno, iako bi trebalo da je bude za sve ako je suditi po zvaničnom broju potrošača; zbog toga što se voda negde usput „gubi“, meštani su suočeni sa nestašicama, ima li rešenja?
Seoskih i lokalnih vodovoda, koji na teritoriji grada Kraljeva imaju upotrebnu dozvolu ima oko 130, od kojih su neki veliki i po površini, i po dužini cevi, i po broju korisnika, ali je onih bez upotrebne dozvole deset puta više. Lokalni vodovod sa više od 600 priključaka u varošici Ušće na 50-ak kilometara od Kraljeva nije pod patronatom JKP „Vodovod“ iz Kraljeva. Održava ga, uslovno rečeno (uslovno, zato što među njima nema onih koji to mogu da obavljaju stručno, već to rade administrativno) mesna zajednica Ušće, odnosno režijski odbor. U funkcionisanju MZ postoji sijaset administrativnih i pravnih problema, između ostalog i taj što po zakonu – ne mogu da se bave komunalnim poslovima, pa ni održavanjem vodovoda. Stari predsednik MZ Goran Nikolić podneo je ostavku na mesto predsednika MZ zbog, kako je naveo, odnosa gradskih čelnika prema problemima meštana ovog kraja, ali su brojni problemi, poput onog sa nestašicama vode – ostali nerešeni. Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić tada je rekao da „na teritoriji jedne jedinice lokalne samouprave ne mogu da budu osnovana dva komunalna preduzeća koja se bave istom delatnošću“, a problem je prošlog leta privremeno rešen stavljanjem cisterni na raspolaganje meštanima Ušća. Kao dugoročnije rešenje tada je predstavljeno usvajanje Odluke o preuzimanju (od strane grada) seoskih vodovoda, koja je predvidela da se u periodu od godinu dana napravi Program za preuzimanje seoskih vodovoda,.
– Taj problem je nemoguće rešiti, ne za godinu dane, već tokom čitavog jednog mandata – ocenio je tada gradonačelnik Kraljeva.
U isto vreme, svesni da MZ ne može zakonski da izda račun za utrošenu vodu, neki od meštana su koristili mogućnost da račune za utrošenu vodu ne plaćaju, pa su se dugovi nagomilali do, nezvaničnih, 15 miliona dinara. S druge strane, verovatno je da ni više od pola veka stari vodomeri ne očitavaju realnu potrošnju.
U svakom slučaju, uprkos činjenici da žive na dve velike reke, meštani ušćanskih naselja i ovog leta imali su problem sa nestašicom vode. Tako su u naselju Potkovačica slavine suve sedam dana, domaćinstva u naselju Rudnik su imala vodu, ali je često nestajala, a i sam centar Ušća ima problema sa vodom. Na poziv iz Ušća, da stručno sagleda problem i proba da pomogne, u Ušće je otišao inženjer hidrogeologije Marko Romčević, član Nadzornog odbora JKP „Vodovod“.
– Vode u kopanom bunaru iz kojeg se crpi voda za snabdevanje Ušća nema dovoljno, jer je nivo vode dosta opao. S druge strane, ako se pogleda odnos ukupne količine voda koja se crpi i broja potrošača, dolazimo do zaključka da se voda usput negde „gubi“, zato što bi količina vode koja se crpi bila dovoljna za snabdevanje svih građana Ušća – pojašnjava Romčević.
To ukazuje, dodaje on, da postoji neki problem u vodovodnoj mreži sa oticanjem vode ili da je neko nenamenski koristi, odnosno krade.
– Potrebni su duža analiza i praćenje stanja mreže da se to tačno utvrdi, a sada je, kao privremeno rešenje, neophodno što pre povećati količinu vode koja se može zahvatiti, kako bi i potrošači na višim kotama mogli da dobiju vodu. Dugoročnije rešenje podrazumevalo bi da se, s jedne strane, nekim novim vodozahvatom obezbedi nova količina voda, a sa druge – da se krene u smeru smanjenja gunitaka vode iz mreže i da se, to što se crši, sačuva i potroši za građane – objasnio je svoj predlog za portal Krug Romčević.
Vodovod u Ušču je, ocenjuje on, u prilično lošem stanju i biće potrebno dosta da se dovede u stanje koje bi mu omogućilo da se nazove javnim vodovodom. On je predložio dva-tri rešenja koja, kaže, tehnički možda nisu sasvim u redu, ali mogu da daju željene efekte za kratko vreme.
– Da li će neko od tih rešenja prihvatiti, ne znam. Juče sam se ponovo čuo sa članovima Režijskog odbora, rekli su mi da se tek organizuju da nešto od toga urade. U svakom slučaju, treba puno raditi i na vodozahvatima, i na samoj mreži, jer koliko je to zapušteno, dobro je da i ovako funkcioniše – smatra Romčević.
Gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić rekao je Krug da je upoznat sa ovim problemom i da je grad Režijskom odboru ponudio dugoročno rešenje koje podrazumeva izradu projekta, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, adaptaciju izvorišta i izgradnju i rekonstrukciju vodovodne mreže:
– Prelazno rešenje će omogućiti snabdevanje vodom meštana Ušća do konačnog rešenja.
Na pitanje da li to podrazumeva da će građani morati sami da plate ono što podrazumeva prelazno rešenje, gradonačelnik je odgovorio:
– Ne, mi se maksimalno trudimo da to gradjane ne košta.
Sami meštani smatraju da voda negde otiče zbog starih azbestnih cevi, kojima je istekao rok trajanja, ali da je zbog velikih kiša tokom letnjih meseci zemlja i dalje puna vode i da je zato teško utvrditi gde je cev napukla. MZ koja je naplaćivala račune za vodu, zbog velikih dugovanja građana, nema novca ni za plate, a ni da izvrši zamenu dorajalih cevi. Ranije pokretane inicijative da se azbestne cevi zamene nisu urodile plodom, jer ih je, kažu, bojkotovao i jedan deo meštana u strahu da će biti otkriveni svi divlji priključci na vodovodnu mrežu.
U svakom slučaju, zbog lošeg stanja vodovoda i činjenice da kvalitet te vode ne podleže kontroli, jasno je da je rok da se nađe neko rešenje bio, žargonski rečeno – juče. Toliko je hitno.
