MOGUĆA KRAĐA IZBORA NA KOSOVU?

14. mart 2017.

Veliki broj, a naročito raspored biračkih mesta na teritoriji Kosova I Metohije, izaziva opravdanu sumnju da se na ovom području sprema krađa izbora u korist kandidata vladajuće koalicije

Republička izborna komisija (skraćeno: RIK) je 12. marta donela Dopunsko rešenje o određivanju biračkih mesta za glasanje na izborima za predsednika Republike, raspisanim za 2. april 2017. godine (objavljeno u ”Službenom glasniku RS” broj 22/17 od 12.03.2017. godine). Ovim rešenjem je određeno ”90 biračkih mesta na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija”. Međutim, ovako veliki broj, a naročito raspored biračkih mesta, izaziva opravdanu sumnju da se na ovom području sprema krađa izbora u korist kandidata vladajuće koalicije.

Naime, Uputstvom za sprovođenje izbora za predsednika Republike raspisanih za 2. april 2017. godine (”Službeni glasnik RS” broj 16/17 od 02.03.2017. godine) propisano je da se biračko mesto određuje tako da na njemu glasa najviše 2.500, a najmanje 100 birača (čl. 53. st. 2). Logično je da svako biračko mesto ima što je više moguće upisanih birača da bi troškovi izbora bili što manji. Dakle, ako ima 90 biračkih mesta na KiM, to znači da na tom području ima preko 220.000 upisanih birača, odnosno blizu 300.000 stanovnika srpske nacionalnosti (stanovnici albanske nacionalnosti niti glasaju na izborima u Republici Srbiji niti su upisani u biračke spiskove za te izbore). I to ne samo upisanih birača, nego birača koji tamo i žive. Budući da je veoma malo verovatno da će neko iz centralne Srbije ili njenih severnijih krajeva putovati na dan izbora na Kosovo samo da bi glasao, očigledno je da je ovo ogroman rezervoar glasova za kandidata vladajuće koalicije, a to naročito imajući u vidu dosadašnja iskustva kome idu glasovi sa Kosova i činjenicu da ostali kandidati veoma teško mogu da obezbede svoje kvalitetne predstavnike u dovoljnom broju u biračkim odborima na tom području da bi kontrolisali izborni proces i rezultate.

U prilog navedenom je i raspored biračkih mesta. Tako:

– u Kosovu Polju ima pet biračkih mesta i sva su u OŠ ”Ugljare” u mestu Ugljare, što bi značilo da na toj teritoriji ima više od 10.000 upisanih birača, jer ako ih ima 10.000 ili manje, a više od 7.500, bila bi dovoljna i četiri biračka mesta; ako ih ima 7.500 ili manje, a više od 5.000, bila bi dovoljna tri biračka mesta, i tako dalje;

– u Lipljanu su predviđena četiri biračka mesta i sva su u OŠ ”Knez Lazar” u mestu Donja Gušterica, što bi značilo da na toj teritoriji ima više od 7.500 upisanih birača (ostalo obrazloženje kao u prvoj alineji);

– u gradu Prištini ima ukupno devet biračkih mesta, od čega sedam u OŠ ”Kralj Milutin” u mestu Gračanica, a dva u OŠ ”Miladin Mitić” u mestu Laplje Selo (ostalo obrazloženje kao u prvim dvema alinejama);

– u Štpcima ima šest biračkih mesta i sva su u osnovnoj školi u mestu Štrpce (ostalo obrazloženje kao u prethodnim alinejama);

– u Peći će biti tri biračka mesta i sva su u domu kulture u mestu Goraždevac;

– u Gori su četiri biračka mesta i sva su u osnovnoj školi u mestu Vranište;

– u Vučitrnu ima šest biračkih mesta i sva su u OŠ ”Vuk Karadžić” u mestu Prilužje,

-i tako dalje, da ne nabrajam sva područja.

Naročito je interesantno i to da na biračkom mestu broj 6 u Gračanici glasaju sva raseljena lica iz grada Prištine, a na biračkom mestu broj 7 u Gračanici sva raseljena lica sa teritorije AP Kosovo i Metohija, dok istovremeno na biračkom mestu broj 7 u Kosovskoj Mitrovici glasaju raseljena lica sa teritorije SO K. Mitrovica, a na biračkom mestu broj 8 u Kosovskoj Mitrovici raseljena lica iz drugih opština sa Kosova i Metohije (!!!).

Određivanje 90 biračkih mesta na tom području podrazumeva i formiranje 90 biračkih odbora koji imaju u stalnom sastavu predsednika i dva člana i njihove zamenike, znači ukupno 540 lica, s tim što će kandidat vladajuće koalicije sigurno imati i svoje predstavnike u proširenom sastavu biračkih odbora (još 180 lica). Istina, navedenim Uputstvom je, u čl. 1. st. 2, propisano da, za sprovođenje izbora na teritoriji AP KiM, RIK može doneti posebna pravila za formiranje organa i tela za sprovođenje izbora, ali ta pravila nisu do danas donesena, a ne mogu se primenjivati retroaktivno ako budu donesena u narednim danima.

Naravno, raspon od 100 do 2.500 birača po biračkom mestu ostavlja mogućnost da se biračka mesta određuju i za manje od 2.500 birača, ali to podrazumeva da su tako određena biračka mesta locirana u različitim mestima, u različitim objektima, a ne da budu sva u istom mestu i u istom objektu. Takođe, treba imati u vidu i to da se ovog puta sprovode samo predsednički izbori (nema izbora za parlament, niti lokalnih izbora), tako da i to sugeriše da treba biračka mesta odrediti za maksimalno moguć broj birača.

RIK bi mogao da se, u odbrani svog rešenja, pozove na odredbu čl. 51. st. 3. Uputstva kojom je propisano da biračka mesta na KiM RIK određuje na predlog Kancelarije za Kosovo i Metohiju, vodeći računa o bezbednosnoj situaciji na teritoriji Kosova i Metohije, ali im je to slab argument. Nije propisano da je RIK vezan predlogom navedene Kancelarije, već samo da Kancelarija daje predlog, a RIK ima ovlašćenje da taj predlog ne prihvati u celosti, već da pojedina biračka mesta spoji u jedno gde je god to moguće s obzirom na broj upisanih birača. No, imajući u vidu ko čini stalni sastav RIK (većina su članovi vladajuće koalicije) i ko rukovodi Kancelarijom (takođe član vladajuće koalicije), jasno je da tu ne može biti nepodudarnosti između predloga i rešenja.

Dakle, imajući u vidu sve navedeno, očigledno je da je sumnja u mogućnost krađe na predstojećim izborima više nego osnovana. Može se desiti da na većini biračkih mesta na KiM budu prisutni samo članovi biračkog odbora u stalnom sastavu i da sami popune onoliko glasačkih listića koliko je potrebno kandidatu vladajuće koalicije da osigura, ako ne pobedu u prvom, onda bar učešće u drugom izbornom krugu. To ne govorim napamet, jer sam imao prilike da to vidim sopstvenim očima. Naime, 9.12.1990. godine, na prvim višestranačkim izborima za Narodnu skupštinu i predsednika Republike, bio sam predsednik jedne od tri izborne komisije formirane za područje opštine Kraljevo (izbori za parlament su se tada sprovodili po većinskom sistemu). Već oko podne predstavnik SPS (koji je očigledno mislio da navijam za njegovu opciju jer sam tada bio sudija Opštinskog suda u Kraljevu) obavestio me je da je na jednom biračkom mestu glasanje već završeno, da su glasali svi upisani birači i da su svi glasali za SPS i Slobodana Miloševića. Radilo se o biračkom mestu u planinskoj zabiti kraljevačke opštine, na granici sa područjem ivanjičke opštine, sa upisanih 26 birača. Mada je i inače neverovatno da odziv na izbore bude 100%, ovaj podatak je još neverovatnijim činilo to što su se izbori održavali u decembru, sneg u tom kraju je bio preko jednog metra, a udaljenost od kuće do kuće u selu, pa time i od biračkog mesta, prosečno oko kilometar. Na tom biračkom mestu opozicija nije imala svoje članove biračkog odbora. Znao sam da se radi o krađi, ali nisam imao nikakvih konkretnih dokaza, već samo indicije koje sam naveo. Tek posle nekoliko godina jedan od članova biračkog odbora mi je priznao da toga dana nisu ni održani izbori na tom biračkom mestu, nego su se članovi biračkog odbora sastali u kafani u Studenici, sami popunili glasačke listiće i ostali izborni materijal i tako završili glasanje, te da su na isti način uradili i ostali birački odbori u tom kraju gde god nije bilo kontrole od strane predstavnika opozicije.

Dragan Vukadinović, dipl. pravnik

K r a lj e v o