26. mart 2016.
Zašto je autorka knjige “Rađanje globalnog sveta od 1880. do 2015” Dubravka Stojanović promociju u Kraljevu nazvala “prvom, jedinom i verovatno poslednjom”
Da li je XX vek trajao sto godina, koliko se od jednog veka očekuje ili se u interpretaciji istoričara ti vremenski periodi drugačije određuju, zapitanost je koja je obeležila promociju knjige pisane sedam godina. U njoj su jednako zastupljeni svi delovi sveta i svi vremenski periodi, a cilj je, prema rečima same autorke, bio da prikaže istoriju savremenog sveta i da predstavi mehanizme na kojima počivaju međunarodni odnosi: kako postupaju veliki, a kako se tu mogu snaći mali.
Razgovor sa autorkom, istoričarkom Dubravkom Stojanović u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani”, vodio je Vojkan Trifunović, takođe istoričar iz “Pozitivne omladine”. Zanimljivo, Dubravka Stojanović istakla je da je u pitanju prva, jedina i verovatno poslednja promocija ove knjige, jer ona sama izdaje svoja dela, želeći da pokaže da je to moguće, pa joj je, kako rekla, neprijatno da sama sebi organizuje promocije i da se hvali.
“Knjiga je nastala zato što na srpskom jeziku nema sličnog dela i što smo, radeći bolonjsku reformu na fakultetu, a ja predajem XX vek na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta shvatili da ništa ne znamo o svetu izvan Evrope u tom periodu. Uveli smo predmet “Vanevropski svet”, a onda shvatili, kad su došli prvi studenti, da nema literature na srpskom, čak ni o delovima tog sveta. Postojala je istorija Kina, a XX vek je obrađen na 30 strana i završava se dolaskom Mao ce Tunga na vlast, što je moćžda bio tek početak savremene istorije Kine. Ne postoje na srpskom ni istorija Japana, Indije, Bliskog istoka, Afrike. Bilo je teško napraviti balans, jer su sve slične knjige pisali autori, stanovnici velikih sila, pa su nužno nešto preskakali ili ublažavali, a ja sam htela da napišem knjigu iz pozicije male zemlje i da pokažem kako se veliki odatle vide“, pojasnila je autorka.
Prema njenim rečima, sve velike sile prilikom svojih dogovora ne vode računa o situaciji na terenu.
“Bliski istok je odličan primer jer su, kada se raspadalo OSmansko carstvo, velike sile tri godine gledale ko bi šta mogao da uzme. Dogovorili su se tek 1920. godine, skoro tri godine po završetku Prvog svetskog rata i to tako što su lenjirom po mapi iscrtali granice, ne vodeći računa o situaciji na terenu, a posledice tih odluka osećamo i danas. Neke su donete i ranije, a posledice su često bile tragične. Primera radi, genocid u Ruandi 1994. godine bio je direktna posledica povlačenja granica lenjirom u XIX veku“, rekla je Stojanović.
Za istoriju “vanevropskog sveta“, smatra ona, XX vek počeo je sa imperijalizmom velikih evropskih sila, odnosno 880. godine. Tada je rođen i novi globalni svet u kojem danas živimo, tada su napravljene prve moderne železnice u Afici i Aziji, napravljene su velike luke, radar, radio–veza, a svet je ušao u novo vreme komunikacija i u tom smislu postao globalni.
“Kad kažemo globalizacija, mnogi ljudu misle na širenje američkog kulturnog uticaja, ali to nije slučaj, pa ću pojasniti jednostavnim primerom: kada sam pre nekoliko godina želela da kupim eksterni hard disk, koštao je 10.000 dinara. Skupim taj novac i odem da ga pazarim, aprodavac kaže: “Ovo vam sada košta 14.800“ Iznerviram se i pitam prodavca kako je to moguće, dinar je bio stabilan. On me gleda i krajnje ozbiljno kaže: “Gospođo, zbog poplava na Tajlandu! Kloimatske promene dovele su do nenormalnih kiša, između ostalog i na Tajlandu, koje su donele poplave, a svi eksterni hard diskovi na svetu se proizvode na Tajlandu. Fabrike su poplavljene, ima manje eksternih hardova na tržištu I cena im je skočila za 50 procenata.“ E, to je za mene dijagnoza globalizacije! Svi globalni procesi doveli su do klimatskih promena. One su dovele do potpune promene načina života i do toga da ja ostanem bez hard diska, jer je neka kiša na Tajlandu stigla do mene. A stigla je zato što neko nije stavio filtere u najrazvijenijim industrijskim zemljama. Samo nam se čini da su neke stvari strašno daleko “, poruka je autorke.
Ona smatra da globalizacija, sa istoričarskog stanovišta, kao termin treba da bude potpuno neutralan. Jer, globalizacija je istorijska činjenica i desila se. Prema Dubravkinim rečima danas levica kritikuje globalizaciju zbog toga što se zapadni brendovi moćnih korporacija proizvode u siromašnim zemljama gde eksploatisani radnici rade i po 15 sati dnevno.
“Kritike sa desnice su slične, samo što ona govori o uništavanju nacionalnog identiteta, a antikapitalizam je poveznica levice i desnice”, smatra Dubravka.
Dubravka Stojanović (53) diplomirala je na Filozofskom fakultetu 1987. godine na odeljenju na kojem danas radi kao vanredna profesorka. Doktorirala je 2001. godine sa temom “Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914”. Aktivistkinja je na polju demokratije, bavi se interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima i procesima modernizacije i istorijom žena u Srbiji.
