piše Dragan Blagojević
Uvek ste se pitali da li su rezultati izbora realni? Poslednjih godina neki su pokazivali džakove „pokradenih“ glasačkih listića, neki prozivali strane plaćenike, ali je posle svakih izbora postojala sumnja „gubitnika“ da je neko prekrojio glasačku volju građana
Kada je država podeljena na ove ili one, postoje mediji koji će da ih razuvere ili ubede kojoj strani da se priklone. Kada postoje građani kojih je teško razuveriti, postoje druge metode. O njima bih želeo u narednih nekoliko redova…
Elem, uvek ste se pitali da li su rezultati izbora realni, ili, pošteni? Nekako, poslednjih godina mnogi su se pozivali na nepoštenje i krađu na izborima. Oni koji su prozivali, želeli su da omalovaže tuđ „uspeh“ na izborima, ili da „istaknu“ svoj neuspeh. Uvek se ista priča svodila na krađu glasova, iako postoje „čuvari kutija“. Neki su pokazivali džakove „pokradenih“ glasačkih listića, neki prozivali strane plaćenike, neki iste plaćenike za flašu zejtina ili džak brašna, neki prepoznali počivše birače, neki prozivali finansijere koji žele da destabilizuju državu… Uglavnom, posle svakih izbora postojala je sumnja od strane „gubitnika“ da je neko prekrojio glasačku volju građana.
Predsednica Skuštine Republike Srbije, Maja Gojković je posle konsultacije sa premijerom Aleksandrom Vučićem, raspisala predsedničke izbore. Odabrali su idealne datume, tako da drugi krug bude na Uskrs. Kao da nema veze što će tada da se krcaju jaja… Skupština je suspendovana jer su poslanici dobili prinudni odmor za učestvovanje u predizbornim kampanjama, sa sve, od narodnih para plaćenih službenih automobila. Od istih para, skinutih sa grbače naroda, plaćaju se autobusi putujućih klovnova sa sendvičima i dnevnicama, i botovi koji ocenjuju komentare na portalima i društvenim mrežama.
Možda se pitate otkud ova priča? Zato što postoji i rezervna varijanta koja se zove glasački listići…
Oni se uvek štampaju u štampariji Javnog preduzeća „Službeni glasnik“. Imaju vodeni žig, čime se izbegava svaka moguća zloupotreba. Članovi Republičke izborne komisije koju čine predstavnici svih izbornih lista proveravaju te rezedo listiće i odobravaju da se distribuiraju u biračke jedinice… Na dan izbora, svi „čuvari kutija“ u zapisniku konstatuju da se u kutijama slaže broj listića sa brojem izašlih na glasanje. Uveče u informativnim emisijama izborni štabovi, istražvači, analitičari i na kraju RIK, prezentuju rezultate izbora. Ništa sporno! Pobedi onaj koga je narod najviše puta zaokružio na tom rezedo papru. Ali, šta je sporno?
Posle provere odštampanih listića u „Službenom glasniku“ niko ne proverava da li se možda (kažem, možda?) odštampa još nekih 300.000 istih listića u toj ili nekoj drugoj štampariji. A to funkcioniše ovako: „Ja“ tebi unapred zaokružen listić, ti „meni“ posle povratka sa biračkog mesta, isti blanko listić? Tras listić, tras kinta?! Tako se radilo devedesetih prošlog veka, a mnogi iz tog perioda su danas na vlasti.
Čuvari kutija bleje, narod bleji… a vlast kukuriče! Kukurikaće uvek dok narodu ne svane pre prvog petla!
. Priča iz ličnog iskustva:
Godine 1990, na prvim višestranačkim izborima, bio sam predsednik jedne od tri izborne komisije formirane za teritoriju opštine Kraljevo. Već oko podne predstavnik SPS (koji je očigledno mislio da navijam za njegovu opciju) obavestio me je da je na jednom biračkom mestu glasanje završeno, da su glasali svi upisani birači i da su svi glasali za Slobodana Miloševića!!! Radilo se o biračkom mestu u planinskoj zabiti kraljevačke opštine, na granici sa područjem ivanjičke opštine, sa upisanih 26 birača. Mada je inače neverovatno da odziv na izbore bude 100%, ovaj podatak je još neverovatnijim činilo to što su se izbori održavali u decembru, sneg u tom kraju je bio preko jednog metra, a udaljenost od kuće do kuće u selu, pa time i od biračkog mesta, prosečno oko kilometar. Na tom biračkom mestu opozicija nije imala svoje članove biračkog odbora. Znao sam da se radi o krađi, ali nisam imao nijkakvih konkretnih dokaza, samo indicije koje sam naveo. Tek kasnije, posle nekoliko godina, jedan od članova biračkog odbora mi je priznao da toga dana nisu ni održani izbori na tom biračkom mestu, nego su se članovi biračkog odbora sastali u kafani u Studenici, sami popunili glasačke listiće i ostali izborni materijal i tako završili glasanje, te da su na isti način uradili i ostali birački odbori sa tog područja, gde god nije bilo kontrole od strane predstavnika opozicije.