piše Ana Sloboda (Novi Zeland)
Oni koji na Novi Zeland prvi put dođu u ovo vreme, uglavnom su veoma iznenađeni scenama “letnjeg” Božića u odnosu na tradicionalne aktivnosti, jer sve izgleda vrlo različito u odnosu na ono što su navikli
Na Novom Zelandu, Bozić (Xmas/Christmas) se kombinuje sa letnjim odmorom, a kupovanje i darivanje prepliće se sa odlaskom na plažu.
Prodavnice i tržni centri su bogato ukašeni bozicnim ukrasima. Svuda su figure Deda Mraza u tradicionalnom crvenom odelu i sa belom bradom, kao i zimske scene, pahuljice i jelke u narazličitijim bojama.
Novozelandska tradicija za Bozić je stigla je sa engleskim naseljenicima, koji su došli krajem XVIII veka.
Tokom poslednje dve-tri decenije, Božić Bata se menjao i sada se najčešće pominje kao Deda Mraz.
Tokom vremena, stvari su se menjale, tako da se sada i u maorskoj kulturi, duh Božića oslikava kroz prikazivanje patuljaka, vila i jelena.
Slavi se prica o rođenju Hrista i priređuje specijalna proslava koja odgovara novozelandskom načinu života.
Tradicionalna Bozićna večera je pečena ćurka sa povrćem i sosovima. Za desert se priprema bogati voćni kolač sa konjakom. Takođe se prave i male pite od lisnatog testa punjene samlevenim suvim voćem.
Posetioci Novog Zelanda u vreme Božića, su uglavnom veoma iznenađeni scenama ‘letnjeg’ Božića u odnosu na tradicionalne aktivnosti u ovom periodu.
Sve izgleda vrlo različito u odnosu na ono što su navikli. Tipične boje Božića imaju drugačije značenje na Novom Zelandu: crvena, zelena i bela boja nemaju ništa sa snegom, crvendaćima (ptica) i svetim grmom.
U novozelandskoj verziji Božića, crvena je pohutukawa (New Zealand’s Christmas tree-novozelandsko Božićno drvo) u cvatu, zelena je simbol bogate tropske vegetacije koja nudi dobar hlad, a bela – nepreglednih dugačkih peščanih plaže sa belim peskom.
Sve ovo predstavlja unikatan način proslave – Kiwi Božić, sa naglaskom na piknik stil proslava, gde se obeduje napolju i zabavlja na plaži do dugo u noć.
Vreme je toplo, a cela zemlja na “odmoru” od dve nedelje (izuzev onih koji pružaju usluge bez kojih se ne može). Kao sto Kiwi kazu: “Sezona praznovanja i lenčarenja u hladu pohutukawe”.
I na Novom Zelandu, kao i bilo gde u svetu, Nova godina nije početak, a nije ni kraj, nego samo još jedan “nastavak” u koji ulazimo bogatiji za prošlogodišnja iskustva. Zato, ne treba da zaboravimo: šta će nam Nova godina doneti najviše zavisi od toga šta ćemo mi da donesem novoj godini”.
