Kraljevačko pozorište se širi u ,,Pariz“

10. novembar 2019.

Dobijanjem na korišćenje objekta nekadašnjeg hotela, a sada gradske kafane „Pariz“, očuvala bi se jedna od najstarijih zgrada u Kraljevu, a pozorište bi imalo uslove i za scenski vrlo zahtevne predstave

Kraljevačko pozorište godinama traži proširenje, posebno od početka 1996. Godine, kada mu je vraćen profesionalni status. Jer, zgrada u samom centru grada, u Ulici Milana Toplice, stešnjena je između drugih objekata, nema mogućnosti proširenja  pozoršine sale od 190 mesta, a sama scena prostorno nije za zahtevnije predstave kada su u pitanju, recimo, brojnost glumačkog ansambla, obimnija scenografija, savremenija rasveta… Stoga je gradska vlast  povremeno pokušavala da se to pitanje reši uglavnom preseljenjem pozorišta u drugi objekat, poput Doma vojske, Doma društvenih organizacija. Međutim, sve je to bilo bezuspešno do pre nekoliko meseci, od kada se aktivno radi na proširenju pozorišta u komšiluk, u zgradu nekadašnjeg hotela, a sada gradske kafane „Pariz“.

Za realizaciju te ideje, kako doznajemo od Miodraga Dinulovića, direktora pozorišta i dr Predraga Terzića, gradonačelnika Kraljeva, dobijena je zdušna podrška i obećana pomoć od Gorana Vesića, sada zamenika gradonačelnika Beograda, koji se baš u ovom pozorištu oprobao i kao glumac, zatim od resornog ministra Vladana Vukosavljevića a, kako kažu, i od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. 

Šta tu treba da se uradi kako bi se plan što pre realizovao? Najpre valja taj objekat kupiti od vlasnika – poznate beogradske kompanije „Nelt“, koja je ovu zgardu, u okviru privatizacije UTRO „Srbije“, još pre skoro deceniju kupila.

– Neće se objekat „Pariza“ kupovati za novac, već će biti u pitanju razmena imovine između grada i pomenute kompanije. Stručnjaci iz poreske uprave već su obavili procenu vrednosti zgrade, na redu je procena zemljišta i, kada se to obavi, Republička direkcija za imovinu predložiće Vladi Srbije odluku o razmeni. Tako bi država postala vlasnik „Pariza“, koji bi onda, uz pomoć resornog ministarstva bio rekonstruisan i prilagođen potrebama pozorišta, pa kraljevačkom pozorištu ustupljen na korišćenje – objašnjava gradonačelnik Terzić.

Inače, ova zgrada sagrađena još 1881. Godine, a dograđena 1933. i posle više puta renovirana, sada je u prilično lošem stanju, jer nisu sanirana oštećenja nakon zemljotresa 2010. godine u Kraljevu. Tako je,  bez obzira što ima istorijski značaj za grad i zaštićena je u okviru ambijentalne celine „Stara čaršija“. A, u razgovoru sa direktorom Dinulovićem doznajemo i šta bi bio projektni zadatak buduće rekonstrukcije.

– Pored modrenizacije i proširenja scene, mislim da bi mogli dobiti pozorišnu salu od 270 do 300 sedišta. To je, pored dobitka u prostoru, važno i da se ovde mogu igrati scenski zahtevnije značajnije predstave, a kad su gostujuće – da ih možete  platiti prodajom većeg broja karata. Zatim bi, na spratu „Pariza“ dobili smeštajni prostor, recimo za gostujuće reditelje i glumce, prostor za garderobu, odnosno, osnovne uslove koje imaju profesionalna pozorišta – ističe Dinulović.

Pitali smo sagovornika i šta će biti sa gradskom kafanom a on nam je odgovrio „da će jedan ugostiteljski deo biti zadržan koliko to dozvoljavaju propisi vlasniku kao što je ustanova u kulturi“.

To, takođe, Kraljevčane zanima, a zna se i zašto. Kultni je to ugostiteljski prostor i bio je takav odvajkada. Može se, čak, reći da je sa gradnjom i otvaranjem hotela „Pariz“ u pomenuto vreme, čašija na Ibru počela da prerasta u moderan grad. „Pariz“ su, dakle pre 138 godina, podigli ugledni kraljevački trgovci i dali ga kao zalog „Prvoj kraljevskoj zanatskoj štedionici“, koja ga je posle iznajmljivala iskusnim ugostiteljima. Zgrada je decenijama bila ukras grada, a dvadeset soba su, posle pomenutog predratnog renoviranja, kako piše tadašnji „Kraljevski glasnik“, „uređene najmodernijim nameštajem, svaka je okrečena drugom bojom, sa pijaćom vodom u svakoj i kupatilom. Hotelska sala je veličanstvena. Hotel ima hladnjak sa ledom, pumpe za pivo, električnu rasvetu sa lusterima, escajg iz Austrije, poreclansko posuđe iz Češke…“.

Inače, u tom hotelu su pre rata noćevali domaći i strani bogati industrijalci, trgovci, a spavali su i kraljevi: kum Kraljeva Milan Obrenović, kralj Aleksandar Obrenović i kralj Petar Karađorđević. Tu se na raznim zabavama i balovima okupljala predratna kraljevačka arisokratija, a oržavane su  i filmske projekcije i predstave  putujućih pozorišta.

Danas, u prizemlju radi kafana i uvek je puna gostiju. U jednom delu uglavnom mladih, a u drugom su stariji, većinom „stari“ Kraljevčani…

autor: M. Dugalić 

izvor: „Politika“