20. septembar 2017.
Od aprila u Srbiji osnovano 70 zadruga, jer je vreme da država poveže svih 630.000 malih poseda na kojima živi i radi čak 1.400.000 ljudi, poručio danas u Kraljevu ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj
Bez zadruga nema sela, bez sela nema Srbije, a ključni resurs naše zemlje je poljoprivredno zemljište kojim moramo da gazdujemo na najbolji način, ocenio je danas tokom posete Kraljevu ministar bez portfelja Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i rad javnih predzeća.
Prema njegovoj oceni, 79 zadruga, koliko ih je od aprila ove godineosnovano u Srbiji, predstavlja 70 novih privrednih subjekata koji će, možda, biti okosnica razvoja u mestima u kojima nema velikih fabrika, ni stranih investicija.
– Jer, kad mesta imaju zadrugu, imaju i i privredni, i kulturni, i sportski život. Ideja zadrugarstva je da 630.000 porodičnih gazdinstava sa 1.400.000 ljudi koji rade na njima učinimo bitnim, da povežemo usitnjene posede i proizvođačima omogućimo da na tržištu valorizuju svoj proizvod i da žive od toga., poručio je Krkobabić.
On je rekao da je program „500 zadruga u 500 sela“ prvi put posle 20 godina, dobio podršku Odbora za selo Srpske akademije nauka. Zainteresovani, kaže Krkobabić, ne traže samo podsticajna sredstva države, već i savete i praktične primere. U Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog okruga, on je danas predstavio Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije, kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u ovoj godini. 
Ministar je potom je obišao Poljoprivrednu zadrugu „Zapadna Morava 2008“ u Obrvi i poljoprivredno domaćinstvo zadrugara Petra Lišanina iz Obrve.
O svojoj ideji da država oko 200.000 hektara zemljišta u svom vlasništvu, ustupi mladim ljudima koji zemlju žele da obrađuju, Krkobabić kaže da bi, u zavisnosti od interesovanja, takvi mogli da dobiju do 50 hektara.
– Bez nadoknade, bez ikakvih dažbina, imali bi jedini uslov da tu zemlju obrađuju, a razgovarali smo da, po slovenačkom modelu, država stimuliše mlade da se na selo vrate iz gradova, iako možda ranije nisu imali dodirnih tačaka sa poljoprivredom – rekao je Krkobabić, napominjući da u Sloveniji godišnje ima 250 onih koji odlučuju da se, uz podsticaje vrate na selo i bave organskom proizvodnjom.
Država će, obećao je Krkobabić, raditi na razvoju te ideje, za čiju realizaciju su neophodna i zakonska rešenja.
Prema rečima načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića, naše razvojne šanse su upravo poljoprivreda i turizam, jer ovaj kraj ima prirodne predispozicije za razvoj i proizvodnju mesa i mleka i njihovih prerađevina, za voćarstvo i povrtarstvo.
– Ako u Lađevcima otvorimo kargo centar za brz izvoz voća i mesa, napravićemo veliku razvojnu šansu za centralni deo Šumadije, a i današnji radni sastanak jedan je od načina da svoje potencijale pretvorimo u izvozne šanse – istakao je Simović.
Prema oceni gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, Kraljevo je poslednjih godina povećalo izdvajanja za poljoprivredu, a sada godišnje izdvaja 70 miliona dinara za razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje.
– Naš Savet za razvoj poljoprivrede je sigurno jedan od najboljih u zemlji. Kroz praksu smo primetili da ne izdvajamo dovoljno novca u odnosu na potrebe i da je neohodno da u budućnosti obezbedimo stimulativna sredstva i za mlađe poljoprivrednike, odnosno za one koji su ostali na selu, kao i an one koji na selo žele da se vrate – ocenio je Terzić, napominjući da je zahvalan ministru Krkobabiću koji, kako je rekao, obezbeđuje novac za osnivanje zadruga, koje predstavljaju dobar put za razvoj sela.
