28. novembar 2017.
„Živa knjiga“ u kraljevačkoj biblioteci danas je bila i Vesna Bondžić iz Vrnjačke Banje, koja je pobedila opaku bolest, a danas, preko udruženja Ženski centar Milica“, čini sve da nekim ženama tu borbu olakša, a druge uči važnosti preventive
Oko Vesne Bondžić, predsednice Upravnog odbora Ženskog centra „Milica“ iz Vrnjačke Banje, koju je opaka bolest osnažila da danas, posle lične uspešne bitke, vodi borbu za ozdravljenje i svih ostalih, bila je najveća gužva. Vesna je bila „živa knjiga“ sa svojom pričom žene koja jednostavno nije dala da je zbog raka „otpišu pre vremena“. Imala je tada, kada su joj na 40. rođenda saoopštili da boluje od raka, kaže, samo jednu opciju – da ozdravi. Lekari su joj „davali“ desetak godina života, a ona danas ponosno gazi jedanaestu, dokazujući da niko, pa ni lekari, ne može precizno da zna kada je kraj.
Vesna kaže da su organizatori, tek kada su počeli da broje, konstatovali da je danas njenu priču čulo 40-ak osoba, ali da ih je verovatno bilo mnogo više.
– Program je bio namenjen mladima i njih je bilo najviše, ali danas je sa nama bila i gospođa koja je izjavila da joj je potreban neko ko je jak, budući da njena kćerka trenutno vodi svoju borbu očekujući rezultate. Poenta naših razgovora je da treba savladati strah. Pričala sam mladim ženama i o tome šta mi je tokom borbe sa bolešću najviše smetalo, poručila da protiv straha možemo samo znanjem, prevencijom i podrškom da se borimo – rekla je Vesna za portal Krug.
Ona je dodala da većina ljudi, pacijentkinje obolele od raka automatski zamišlja kao žene ispijenog lica koje se jedva kreću zbog bolova, nemaju kosu, nose maramu.
– U mom slučaju nije bilo tako, nisam smršala ni za vreme hemoterapija. Pričala sam im danas o tome, o prolaženju kroz samu operaciju, period kada sam ostala bez kose i o trenutku kada su mi lekari rekli da ne smem da imam decu, „zato što je moj rak hormonski, ubiće me“. To je bilo netačno, kasnije je i dokazano. Pričala sam danas o tome da neki ljudi sebi daju za pravo da vam određuju koliko ćete da živite, a često govore i stvari koje nisu tačne. Susret sa drugim onkologom ohrabrio me je, a najnovija klinička istraživanja potvrdila su i da pacijentkinje obolele od raka mogu da ostanu u drugom stanju. U nekim slučajevima čak može da se prekine i terapija. Lekari žene ne edukuju dovoljno da, recimo, pre nego što krenu sa terapijom, mogu da zamrznu svoje jajne ćelije. Što se mene tiče, mnogo bi mi bola uštedeli da su priču o potomstvu ostavili za kasnije, da su rekli kako ćemo tek za pet godina, kad budem izlečena, pričati o tome. Jer, tog dana kada su mi rekli svoje surovo, ispostaviće se i netačno mišljenje da ne smem da ostanem u drugom stanju ako želim da živim, praktično su me ubili – iskrena je Vesna. Ona je svoje nedavno gostovanje a jednoj televiziji iskoristila da ohrabri žene sa karcinomom koje bi da imaju potomstvo. Posle emisije javila se jedna takva pacijentkinja iz Kragujevca koju je Vesna povezala sa doktorkom i sada treba verovati da će upravo Vesna delom biti zaslužna ako ova planeta, možda već dogodine dobije još jednog zdravog stanovnika.
Jednu od najlepših potvrda da je današnja akcija postigla svoj cilj, Vesna je posredstvom društvenih mreža dobila od mlade učesnice „Žive biblioteke“ Zorane Milovanović koja joj je poslala poruku sledeće sadržine:
„Samo da Vam se zahvalim što ste danas ispričali meni i mojim drugaricama Vašu priču. Mnogo smo slušale o tome preko televizije, ali ništa nas nije dotaklo kao kad smo slušali Vas i gledali Vas u oči! Otvorili ste nam nova shvatanja o životu i na tome Vam mnogo hvala. Izvinite što smo Vas samo nemo slušale i posmatrale i ništa progovorile… Možda su neke od nas zaboravile da Vam se zahvale kad smo odlazile, ali to je zato što smo bile pod utiskom koji ćemo pamtiti do kraja zivota. Hvala Vam što ste izdvojili 20 minuta Vaseg života i time učinili 20 minuta našeg zivota značajnim za nas i naš budući zivot. Do neba Vam hvala!“
Zahvaljujući Ženskom centru „Milica“ Vrnjačka Banja danas ima ultrazvučni aparat koji će, možda, spasiti život mnogim pacijentima, a naredna dva meseca tamo će raditi i mamograf. Kad objašnjava odakle joj snaga, Vesna, poredeći žene sa vazama, podseća da se tokom života „svi mi lomimo, ali različito lepimo“:
– Ako se zalepite strahom i stanete na mesto na kojem ste i bile i samo molite Boga da vas opet nešto ne obori, niste ništa uradile. Nema vraćanja na isto. Potrudite se da svaku vašu pukotinu pozlatite, da postanete kao restaurirane japanske vaze koje su prava mala umetnička dela, koja imaju mnogo veću vrednost nego vaza pre nego što je slomljena. Ja sam odlučila da moja polomljena vaza bude takva i da moj život ima smisla – sa osmehom poručuje Vesna.
Onaj koji seje seme smrti, ne može da požanje sreću i ljubav, govorili su stari Grci. Ali, nema toga što ne mogu da urade oni koji seju sreću i ljubav. Vesna, „jača od straha“, pravi je dokaz za to. Zato treba da joj verujemo kada kaže „Nije kraj ni kada vam kažu da je kraj, jer – ko može, čak i kada ste bolesni, da zna koliko ćete živeti?“
