26. jun 2017.
Posle decenije rada za druge poslodavce, kod kojih je često radila i neprijavljena, Mirjana Đorović iz Raške odlučila je da svoj život uzme u svoje ruke; iskoristila je subvenciju za samozapošljavanje, a danas žali jedino što to nije ranije uradila
Nije se četrdesetogodišnjoj Mirjani Đorović posrećilo iz prve, jer je u njenom slučaju bilo po onoj narodnoj „treća-sreća“. Tek iz trećeg puta uspela je da, kao nezaposlena na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu, dobije sredstva za započinjanje sopstvenog biznisa. Danas se bavi proizvodnjom odeće, uglavnom od pamuka za poznate naručioce, vlasnike fabrika sa pamučnim programom iz Novog Pazara.
– Desetak godina radila sam, praktično isti posao, ali za gazde, ponekad šijući odevne predmete od pamuka, nekada od teksasa. Poslednjih par godina bila sam nezaposlena. Razvedena sam, mam dvoje odrasle dece, kćerku studenta i sina koji je i sam počeo za sebe da zarađuje. U toj nezavidnoj situaciji shvatila sam: vreme je da iskoristim svoje ranije iskustvo, ali sada radeći za sebe – pojašnjava Mirjana.
Pogledajte video priču Mirjane Đorović https://www.youtube.com/watch?v=JHh27k4AbH4
Sredstva koja je preko NSZ dobila krajem prošle godine omogućila su joj da nabavi mašine i prateću opremu. Uz činjenicu da je zanat već imala u rukama i okolnostima koje su joj išle na ruku, Mirjana se osamostalila, jer su je za uslužno šivenje angažovali upravo oni za koje je ranije radila. Nisu joj bili teški ni obuka za pisanje biznis plana, ni njegova izrada, jer je imala jasnu ideju.
– Nije bilo ni neke velike papirologije kao što se obično misli, a biznis plan sam sama uradila, naravno, uz pomoć savetnika iz filijale NSZ u Kraljevu. I danas primenjujem mnoge od tih saveta koje smo, uz obuku za pisanje biznis plana, o vođenju posla od njih naučili. Pomagali su nam i savetnici iz Raške, koji su uvek bili tu da nam pojasne svaku nedoumicu – kaže Mirjana, dodajući da je uz pomoć stručnjaka sve bilo lako.
Volja da radi i želja da zaradi motivišu je da ispoštuje svaki rok, čak i kada izgleda da neće moći sve da stigne, jer još uvek, na tri različite mašine – sama radi.
– Ima situacija kada radim do duboko u noć, dešava se i da ne budem plaćena po prvobitnom dogovoru, ali ja sam zaista „posao pokrenula i život promenila“, jer više ne strahujem kao kada sam bila kod gazde da li ću imati posla. Sada samo od mene zavisi koliko ću da radim i zarađujem, a to je divan osećaj. Mnogo volim ovaj posao i verujem da mi nikada neće dosaditi – optimistična je Mirjana, navodeći da sada svoj život kreira onako kako njoj odgovara.
Onima koji se plaše da se osmele i zagaze u preduzetničke vode ima, kaže, da poruči da oni koji su u istoj branši mogu da računaju na blizinu Novog Pazara i činjenicu da tamo ima fabrika preko kojih može da se obezbedi siguran posao.
– Ja nisam imala strah, jer sam znala da je moje samo da radim i da za posao ne treba da se sekiram. Ima i teških momenata u ovom poslu, ali u suštini – dobro je! – ističe Mirjana.
Savetovala bi, navodi, baš svima koji žele da se okušaju u privatnom biznisu, da se ne plaše, već da svakako pokušaju, jer su sredstva koja dobijaju kroz subvenciju dovoljna da godinu dana izmiruju obaveze prema državi.
Što se nje tiče, iako posao šnajderke važi za jedan od težih, jer podrazumeva konstantnu nagnutost nad mašinom, Mirjana kaže da to nije baš tako, a da je zadovoljstvo još veće kada odevne predmete koje je sašila u svojoj radnji vidi na drugima.
– Nema posla za sve u državnim službama, može lepo da se radi i zaradi i u svetu privatnika, pa mladi ne treba da čekaju da dođu u moje godine. Kada bih bila u prilici da zaista nekoga savetujem, predložila bih da mladi u svet privatnog biznisa uđu odmah posle srednje škole. Ako su neodlučni u smislu toga kako bi svoju ideju mogli da sprovedu u delo, neka se obrate nadležnima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i dobiće nesebičnu pomoć. Kad imaju ideju, sve je lako i ostvarivo – poručuje Mirjana u nadi da će možda baš njen primer nekoga motivisati da shvati da se preduzetništva ne treba plašiti. Jer, ne kažu uzalud: bolje je pokušati, pa i propasti, nego nikkada ne pokušati.
*Ovaj tekst i reportaža sufinansirani su sredstvima iz budžeta opštine Raška
