30. jul 2018.
Žene čine 52% stanovništva opštine Raška, a uz svu modernizaciju i urbanizaciju, to je sredina u kojoj i dalje vladaju sterotipi o ženama – one su domaćice, supruge i majke; kako da se to promeni i više žena okrene preduzetništvu?
Oko 70% danas nezaposlenih žena na teritoriji opštine Raška izgubilo je svoje radno mesto posle 2000. godine, kada su prduzeća u kojima su radile privatizovana, a one postale ekonomski zavisne od članova porodice, najčešće supruga ili roditelja. Tada ujedno počinje i jedan od lošijih perioda za žene u ovom regionu – ekonomski zavisne i bez nade da će pronaći posao, povlačile su se u kuće i prihvatale nametnute stereotipe.
Prema podacima Zavoda za statistiku, odeljak Raška, na kraju 2017.godine, od ukupno 2.688 nezaposlenih, koliko ih je bilo na evidenciji ispostave u Raški (pri filijali NSZ Kraljevo), 1.446 su žene, što je 54 procenta. Broj žena koje na posao čekaju duže od 10 godina je oko 600. Od tog broja, 200 žena nikada nije radilo. Porast nezaposlenosti žena posledica je ekonomske krize, ali deo uzroka počiva i na nedostatku njihove inicijative. Prema podacima Akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti i položaja žena opštine Raška, broj nezaposlenih žena se povećava s rastom godina čekanja na posao. Na rukovodećim mestima u javnim preduzećima i ustanovama samo su četiri žene. Žene su malobrojnije i na rukovodećim mestima u privatnim preduzećima.
Žene u Srbiji su preduzetnice iz nužde, po čemu se razlikuju od žena u EU koje, u potrazi za poslom idu za novim šansama i stalno tragaju za boljim profitom. Srbija nema sistemsko praćenje statistike ženskog preduzetništva, ali istraživanje koje je u 2018. godini sprovelo Ministarstvo privrede pokazuje da je udeo žena preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća dostigao 29 procenata. Održivost radnji i preduzeća koje osnivaju žene duplo je manja nego onih koje osnivaju muškarci, ali ohrabruje podatak iz pomenutog istraživanja da mlađe žene u preduzetništvo ulaze sve više iz izazova i da sve više raste broj firmi iz oblasti novih tehnologija i znanja. Ženskom preduzetništvu potrebna je institucionalna i sistemska podrška kroz programe finansijskih i nefinansijskih mera podrške. Ženama je najteže na početku započinjanja sopstvenog biznisa, kada se suočavaju sa nedostatkom kapitala i činjenicom da su u manjem broju vlasnici nekretnina koje banke traže kao zalog za kredite, ali posle desetak godina postaje manje bitno kog je pola vlasnik firme.
Kakve su šanse da, kada ste žena sa 45 više godina, a ostali ste bez posla. nađete novo zaposlenje u svojoj struci sa zaradom adekvatnom vašem obrazovanju i iskustvu? Statistika kaže da je u Srbiji čak 65 odsto muškaraca starijih od 45 godina zaposleno, dok je udeo zaposlenih žena, isth godina, samo 47 odsto.
Analiza podataka na tržištu rada pokazuje da se žene koje imaju više od 45 godina, a koje ostaju bez posla, uglavnom zapošljavaju kod privatnih poslodavaca uz sve rizike i nesigurnost koju to sa sobom nosi. Osim toga, četvrtina visokoobrazovanih žena u ovoj grupi radi ispod svoje stručne spreme.
Žene se načelno suočavaju sa problemom “staklenog plafona”, odnosno – nevidljive su, ali stalno prisutne prepreke da napreduju na visoke pozicije odlučivanja.To nije jedinstveno samo za nas. Mada su danas žene na čelu nekih od najuspešnijih kompanija u svetu, kao što su Yahoo, Pepsi Cola, General Motors, IBM, Hewlett Packard, Oracle. Kod nas se, posle 45. godine, šanse za zaposlenje žena bitno smanjuju i među njima se nalazi najveći broj dugoročno nezaposlenih, odnosno onih koje su bez posla duže od 12 meseci.
Drugi apsurd jeste da žene prosečno zarađuju manje od muškaraca, i da bi trebalo da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi ostvarile zaradu kao muškarci istih radnih karakteristika (npr. nivo obrazovanja i dužinu staža). A kada su u pitanju žene 45+, dodatna diskriminacija jeste da je njihova zarada manja ne samo od vršnjaka, već I od mlađih muškaraca koji tek počinju svoj profesionalni vek.
Žene sa srednjim obrazovanjem znatno teže se zapošljavaju. Mnoge se nalaze u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu, pogotovu na seoskim gazdinstvima, dakle – niti ostvaruju zaradu, niti socijalna prava. Četvrtina visoko obrazovanih zena iz ove grupe radi na poslovima ispod svojih kvalifikacija. Upravo žene starije od 45 godina, ako započinju privatan biznis, za razliku od mlađih zena, ulaze u preduzetništvo iz nužde, a ne zato što imaju dobru poslovnu ideju. Zato je važno profesionalno i ekonomsko osnaživanje. Prema podacima istraživanja o korišćenju vremena (koje je jedan od najvažnijih izvora za praćenje rodnih nejednakosti u sferi privatnog života), žene provedu nešto manje sati u plaćenom radu nego muškarci, ali znatno više u neplaćenom kućnom radu i brizi o članovima porodice. Tako je njihov ukupni radni dan duži, a slobodno vreme kraće. Od milion i po radno sposobnih žena iz populacione grupe starijih od 45, više od trećine su bez posla i neaktivne, što znači da su potpuno obeshrabrene i da ga više i ne traže.
