Broj odobrenih subvencija za samozapošljavanje jeste skoro duplo veći nego prošle godine, ali – svaki peti nezaposleni u Raški ima manje od 30 godina, iako se u rodni grad ne vraća gotovo niko od onih koji su fakultete završili u nekom od većih gradova
Na evidenciji ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje u Raški – trenutno su 1.873 osobe. Na kraju 2020. bilo ih je 1.976. U odnosu na prošlu godinu to je smanjenje za oko 100 osoba, odnosno – za oko pet procenata.
Najviše je nezaposlenih među onima sa srednjom stručnom spremom, kaže Dijana Jemuović, savetnik za zapošljavanje u ispostavi NSZ u Raški. Najviše je, kažu, onih sa tzv. administrativnim i zanimanjima iz oblasti ugostiteljstva, jer su to i inače – suficitarna zanimanja.
Na evidenciji ispostave u Raški – svaki peti nezaposleni ima manje od 30 godina, takvih je na evidenciji 372. To nije tako strašno u poređenju sa prosekom u Srbiji, ali…
– To je relativno visok udeo nezaposlenosti mladih, a najviše brine činjenica da je nezaposlen veliki broj mladih visokoobrazovanih: pre svega diplomiranih, ali i strukovnih ekonomista, srednjoškolaca sa administrativnim zanimanima. Deficitarna su zanimanja srednje stručne spreme. Recimo, zanatlije svih profila su jako tražene, a nema ih. Vidi se, jednostavno koliko nedostaju upravo zanatska zanimanja. Kod nas je sve veća potražnja za ugostiteljskim zanimanjima nastala upravo sa razvojem turizma na Kopaoniku. Sve veći broj poslodavaca, zbg izgradnje sve većeg broja hotela traži veliki broj kuvara, konobara, recepcionera i srodnih ugostiteljskih zanimanja, a kao što ste mogli da vidite iz ove statistike, mi smo isuviše mali da obezbedimo broj i kvalitet kadra za potrebe turističkog centra Kopaonik – ističe Jemuović.
Pogledajte VIDEO emisiju “Raška – moja strana sveta”
Zato, kako je za portal Krug pojasnila naša sagovornica, oni pribegavaju merama tzv medjuregionalnog posedovanja, u koje se uključuju okolina, region, ali često iz čitave zemlje kandidati dolaze na razgovor i zapošljavaju se na Kopaoniku.
Naša sagovornica ističe da je među mladima iz tzv. suficitarnih zanimanja (onih kojih na evidenciji ima dosta, a pottražnja za poslovima za koje su se školovali je mala) najviše onih koji su završavali Visoku ekonomsku školu u Leposaviću.
– Nažalost, oni koji odlazi na fakultete i visoke škole u veće gradove, Beograd ili Kragujevac, retko se i vraćaju, zato što se i Raški, kao i mnogim ostalim malim sredinama širom Srbije, dešava odliv mladih. Oni odlaze, ili u veće gradove, ili u inostranstvo. Jednostavno, oni koji završe fakultet u većim gradovima retko kada se vraćaju u Rašku. Situacija je, nažalost, takva, iako je opština Raška, zaista, jedna od boljih po pitanju prepoznavanja problema nezaposlenosti i ulaganja u zapošljavanje – navodi Jemuović.
U godini na izmaku – lokalna samouprava u Raški izdvojila je 15 miliona dinara za mere aktivne politike zapošljavanja, a isto toliko dobili su iz budžeta Nacionalne službe za zapoljavanje, upravo sa željom da se mladima pomogne da ostanu u rodnom mestu i da pomognu izgradnju i razvoj mesta u kojem žive.
Udruživanjem sredstava, lokalna samouprava i Nacionalna služba za zapošljavanje sproveli su tokom ove godine tri mere: za subvenciju za samozapošljavanje, obuku na zahtev poslodavca i za subvenciju poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih.
– Opredeljeno je sedam miliona dinara za novo zapošljavanje, a po četiri miliona dinara za subvenciju za samozapošljavanje i za obuke na zahtev poslodavca. Sva sredstva smo naravno, utrošili, pa je 39 poslodavaca dobilo subvenciju za zaposlenje 53 lica, 34 lice za dobila su sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa, a kod obuka na zahtev poslodavca – jedan poslodavac je angažovao 26 osoba za obuku konfekcionara u trajanju od šest meseci.
Zanimljivo je da je prošle godine u Raški 19 osoba pokrenulo sopstveni biznis, a ove godine ih je skoro – duplo više. Skok objašnjava mnogo nepovoljnije epidemiološka situacija prošle godine u celoj zemlji koja je, praktično – i paralisala ljude, pre svega mlade, da planiraju i opredeljuju se da i sami uđu preduzetničke vode.
– Za meru samozapošljavanja ove godine bili su zainteresovani uglavnom kandidati iz uslužnih delatnosti: zanati, agencije, knjigovodstvene usluge. Zanimljivo je da su među 34 onih koji su dobili subvenciju za samozapošljavanje, 23 žene koje su ove pokrenule sopstveni posao. To je posebno pozitivno, jer je znak da su to žene koje su odlučile da ne čekaju da posao dobiju, nego da same uzmu sudbinu u svoje ruke i da pokušaju da se ostvare kao preduzetnice – ocenjuje naša sagovornica.
Ona ocenjuje i da mladi pokazuju izvesnu bojazan, kad su programi za samozapošljavanje u pitanju:
– Ima, naravno, i sasvim mladih koji ulaze u preduzetničke vode, ali većina je onih koji bi malo da sačekaju, da steknu neko iskustvo kod drugih, pa da posle pokušaju da se ostvare i kao preduzetnici.
Da prežive tu prvu najtežu godinu poslovanja, preduzetnicima početnicim pomaže subvencija koja u Raški iznosi 250.000 dinara i bespovratna je:
– To nije neka velika suma, ali je svaka pomoć u startu dobrodošla za onoga ko pokreće svoj posao. On ima i neka dodatna ulaganja, naravno, pa mora sve to finansijski da izdrži i zato ta sredstva mogu poslužiti da za tu prvu godinu plati sve obaveze prema državi, da bude rasterećen i ne razmišlja da li će moći da isplati poreze i doprinose.
Nacionalna služba za zapošljavanje nema evidenciju koliko preduzetničkih biznisa preživi prve godine poslovanja, ali – kako ističe naša sagovornica, Raška je mali grad:
– Uglavnom, mi sve naše preduzetnike susrećemo, posećujemo, koristimo njihove usluge. Na naše zadovoljstvo i sreću – dosta tih poslova opstaje. Uglavnom su zadovoljni, nastavljaju sa radom, šire se i posle nekog vremena obraćaju nam se i za zapošljavanje novih radnika, što nama jeste cilj: da im možemo pomoći kasnije i pri tom segmentu kada traži nove radnike.
Kao ono što mlade okreće suficitarnim zanimanjima i uopšte opredeljuje ih da završavaju škole čija diploma im neće lako omogućiti da se zaposle, Dijana Jemuović vidi prirodnu potrebu svakog čoveka da lakše prođe kroz život.
– Zanatski poslovi nisu laki. To su uglavnom teški poslovi koji podrazumevaju fizički rad i stajanje, napor, smenski rad. Kopaonik, koliko god da je lep turistički, nije nimalo lep za za rad u turizmu. Rad u turizmu je težak i zato što nema slobodnog dana u toku sezone, nema praznika, tako da je to sve ono nešto što odvraća mlade od posla u tom sektoru. Plate u turizmu u Srbiji još uvek nisu dovoljno visoke, nisu na tom nivou da na taj način mlade privuče zarada u tom sektor. Tek u psolednje vreme počele su da rastu plate na Kopaoniku – navodi Dijana Jemuović.
Suština biznisa je, kažu, znati ono što drugi ne znaju. Na putu do pronalaska pravog posla, kažu, važno je ne mešati trud sa rezultatima. Preduzetnik, uspeši poslovni ljudi često to ističu – opaža prilike koje drugi previde. Budite od tih koji će videti ono što drugi – nisu mogli,
M. M. Dabić
*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima opštine Raška. Stavovi iskazani u tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
