Planirane aktivnosti treba da se organizuju i u selima, gde su evidentni veliki problemi (otpad kod uzgoja stoke, upotreba pesticida, spaljivanje biomase…), a korisno bi bilo i istraživanje privrede, kao ključnog zagađivača, o spremnosti i kapacitetima za smanjivanje negativnih uticaja
Krajem marta ove godine Srbija je usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji je od ključne važnosti za smanjenje uticaja na klimatske promene i prilagođavanje na njih. U godišnjem izveštaju o napretku 2020 u Poglavlju 27 navodi se da je Srbija postigla izvestan nivo pripremljenosti u oblasti klimatskih promena, ali je to sprovođenje tek u početnoj fazi. U okviru Izveštaja o napretku navodi se da Srbija mora znatno da ojača svoje administrativne i tehničke kapacitete za sprovođenje, praćenje i izveštavanje o primeni EU propisa iz oblasti klimatskih promena.
Pogledajte VIDEO PRILOG:
Konstatuje se, takođe, da je potrebno pojačati i aktivnosti na podizanju svesti, kao i da mora da uloži mnogo više napora u smislu prelaska na zelenu energiju i unapređenje zastarele infrastrukture kao potpisnica Zelene agende za Zapadni Balkan, u kojoj su prioritet priorieta klima, energetika i mobilnost.
Mreža evropskog pokreta u Srbiji uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju i implementaciju organizacije Mladi istraživači Srbije, sprovodi projekat „Zelena agenda na lokalnom nivou’’ kroz koji želi da doprinese aktivnijem uključivanju organizacija civilnog društva i drugih aktera u šest gradova (Kraljevo, Valjevo, Leskovac, Sremska Mitrovica, Krusevac i Beograd), a nosilac projekta je Evropski pokret u Srbiji Leskovac.
Osnovna organičenja istraživanja o kilmatskim promenama, sprovedenom u okviru ovog projekta su obuhvat i struktura uzorka. Naime, istraživanjem je obuhvaćeno samo šest gradova u Srbiji, pri čemu nije obuhvaćeno seosko stanovništvo. Upravo u selima su evidentni veliki problemi postojanja otpada i izvora zagađenja (otpad kod uzgoja stoke, upotreba pesticida i drugih hemijskih supstanci, spaljivanje biomase i drugo). U uzorku je nesrazmerno visok udeo visokobrazovanih i žena, što je karakteristika prigodnog uzorka uz pomoć onlajn anketiranja ipotvrđene prakse da se žene u većem procentu odazivaju učešću u anketiranju.
Ostale planirane su: aktivnosti jačanja kapaciteta članice Mreže kroz realizaciju edukativnih programa, izradu strateškog plana delovanja u ovoj oblasti, kroz jačanje partnerstva i saradnje sa lokalnim organizacijama civilnog društva (mapirano je takvih 11) i uspostavljanje saradnje sa lokalnim OCD u ovoj oblasti.
Implikacije za buduća istraživanja u ovom aspektu mogu da budu u pogledu uključivanja seoskog stanovništva i stratifikovanja uzorka prema obeležjima osnovnog skupa stanovnika po polu, starosti i obrazovanju. Takođe, korisno bi bilo istraživanje privrede, kao ključnog zagađivača prema nalazima ovog istraživanja, o spremnosti i kapacitetima za smanjivanje negativnih uticaja.
– Naš projekat se sastoji od tri grupe aktivnosti. Prva grupa aktivnosti se odnosi na jačanje kapaciteta naše mreže i na njeno dalje umrežavanje na lokalnom nivou u ovih šest jedinica lokalne samouprave. U tom smislu sproveli smo odgovarajuće edukativni program za članove mreže, zatim smo mapirali lokalna udruženja sa kojima možemo da uspostavimo saradnju i formirali bazu eksperata, a uradili smo i Klimatsku strategiju Mreže Evropskog pokreta. Druga grupa naših aktivnosti se odnosi jačanje saradnje na lokalnom nivou: kako na saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva, tako i na saradnju sa lokalnom samoupravom, jer je to ključ uspešnog delovanja u našem projektu – ističe Mirjana Prodanović, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji – Kraljevo.
Urađena Strategija, dodaje ona, ima tri stuba, a prvi se odnosi na sinergiju:
– To podrazumeva činjenica da samo svi zajedno možemo doprineti efikasnom odgovoru, drugi stub našeg delovanja će biti klimatska pravda, odnosno posebna grupa aktivnosti koja se odnosi na ublažavanje posledica klimatskih promena kod osetljivih društvenih grup , dok se treća grupa naših aktivnosti odnosi na lokalizaciju klimatskih promena odnosno na lokalizaciju odgovora na klimatske promene – pojašnjava Prodanović
M. M. D.
