Deca uzrasta od 7 do 17 godina veoma su aktivna na internetu i na društvenim mrežama, a prema istraživanjima – svako treće dete je žrtva neke vrsta sajber pretnje, odnosno uznemiravanja u virtuelnom svetu. Ipak, mnogi roditelji i dalje veruju da se takve stvari dešavaju drugima i da su male šanse da i njihovo dete doživi neku vrstu „sajber“ opasnosti.
Na svim pripadnicima ovog društva: roditeljima, edukatorima, nastavnicima, medijima je velika odgovornost – da podignu svest o negativnoj strani interneta i društvenih mreža kako bi decu na vreme usmerili da internet upotrebljavaju na koristan način, a ne kao oružje koje drugima može da nanese bol, kaže Katarina Jonev Ćiraković, stručnjakinja za sajber bezbednost, koja godinama aktivno edukuje decu, mlade i roditelje o opasnostima na internetu i društvenim mrežama.
– Primećujem, pogotovo kada je unutrašnjost Srbije u pitanju, da pojedini roditelji kao da ne žele da priznaju da njihovo dete može biti žrtva na internetu. Veliki broj roditelja smatra: „Ma neće se to desiti mom detetu, nije to ništa toliko strašno“, kao da vole da stave te ružičaste naočari, a deca jesu žrtve i ćute, neprijatno im je, jer misle da su sami. To je nešto na što moramo da stavimo tačku, jer deca moraju deca da imaju poverenja u nas, da nam se otvore kada god im se nešto sumnjivo i negativno dešava, pogotovo, u tom virtuelnom svetu, ali, naravno – i u realnom životu – savet je Katarine Jonev Ćiraković.
Mediji se, dodaje ona, poslednjih godina jesu aktivirali i pišu o problemima i slučajevima koji se dešavaju na internetu i na društvenim mrežama. Zato ona roditeljima uvek poručuje:
„Pričajte sa svojom decom, nemojte da imate strah od tehnologije, jer sve opasnosti koje važe u realnom svetu, važe u internet prostoru. Prosto, steknite poverenje svog deteta. Nemojte da se ljutite, nemojte da okrećete glavu kada dete želi da priča sa vama, pričajte sa njim“.
Nna internetu decu, od opasnosti decu, najčešće vrebaju, prema rečima Katarine Jonev Ćiraković: komunikacija dece sa nepoznatim ljudima, različiti oblivi internet vršnjačkog nasilja, maltretiranje porukama neprikladnog sadržaja, vređanje po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, uznemiravanje, postavljanje lažnih informacija, grupe na društvenim mrežama kojima je cilj ismevanje… Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, mogućnost ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje deteta:
– Pedofili i predatori različitih kalibara u sve većoj meri kontaktiraju i decu, a tu su i opasnosti takozvanih „izazova“ na društvenim mrežama koji, takođe, uzimaju maha, posebno na Tik toku. Pričali smo i o slikovitim primerima koji se tiču ucena i objasnili kako deca zapravo treba da reaguju kada je u pitanju vršnjačko nasilje koje, takođe, uzima maha.
Koliko je važno, pitamo, da se deci, još u najranijem uzrastu, skrene pažnja da, poput pravila koja poštujemo u realnom životu, postoje i pravila koja važe za virtuelni, digitalni svet?
– Veoma je važno! Od trenutka kada detetu prvi put damo mobilni telefon u ruke, kada ono počne da pokazuje interesovanje za tablet, pametni telefon, računar i internet, roditelji bi trebalo da počnu sa objašnjavanjem da se sve što je dete naučilo o bezbednosti, takođe odnosi i na digitalni svet. Pravilo da se ne priča sa nepoznatim ljudima na ulici, moramo da dopunimo sa „ne dopisuj se s nepoznatim ljudima na društvenim mrežama, nemoj nepoznatima da daješ svoj broj telefona”.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi iskzani u njemu su stavovi autora, a ne organa koji je dodelio sredstva
