Rast cena, političke (ne)prilike i toplotni talasi, neki su od razloga što je u julu u Srbiji zabeležen pad broja domaćih gostiju, dok je stranih turista bilo više nego prošle
U Srbiji je tokom jula ove godine boravilo 455.730 turista, što je blagi pad u odnosu na isti mesec 2024. godine (0,7 odsto). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostvareno je oko 1,4 miliona noćenja, što predstavlja smanjenje od 2,1 procenat.
Zanimljivo je da je broj stranih gostiju porastao – registrovano ih je 273.713 ili 1,2 odsto više nego lane. Sa druge strane, domaćih turista bilo je manje – 182.017, što je pad od 3,5 odsto. Kada se pogleda broj noćenja, domaći turisti su ostvarili 705.947 noćenja (2,9% manje nego 2024), dok su strani ostvarili 649.587 noćenja, što je za 1,2% manje nego prošle godine.
Najposećenija destinacija u julu bio je Beograd, koji je ugostio 161.063 turista, a zatim slede Novi Sad, Niš i Subotica. Među banjama prednjačila je Vrnjačka, dok su je sledile Sokobanja, Vrdnik, Palić i Bukovička. Kada je reč o planinskim centrima, turisti su najradije birali Zlatibor, Kopaonik, Frušku goru, Taru i Divčibare.
Najveći broj stranih gostiju došao je iz Turske (46.277), a zatim slede turisti iz Kine, Nemačke i Rusije.
Zašto domaći turisti manje putuju?
To što se u julu ove godine beleži pad broja domaćih turista (prema podacima RZS on je 3,5 niži u odnosu na isti mesec 2024) može se objasniti kombinacijom nekoliko faktora. To, pre svega, pokazuje da građani Srbije sve opreznije planiraju odmore. Najčešći razlog leži u rastu cenа – smeštaja, hrane, goriva, pratećih troškova… Porodični aranžmani postaju značajno skuplji, pa mnogi biraju kraće odmore ili ih u potpunosti odlažu.
Dodatni razlog je i konkurencija inostranih destinacija. Aranžmani za Grčku, Crnu Goru ili Tursku, uz povoljne „last minute“ ponude, često se pokažu jeftinijima ili privlačnijima od domaćih banja i planina.
Uz to, domaća turistička ponuda uglavnom se oslanja na već poznata mesta poput Vrnjačke Banje, Sokobanje, Zlatibora ili Kopaonika, ali bez značajnijih inovacija u sadržaju, što kod dela turista stvara utisak „već viđenog“.
Nije zanemarljiv ni klimatski faktor – ovog jula beleženi su toplotni talasi, što je mnoge odvratilo od putovanja ili ih usmerilo ka inostranim destinacijama gde su klima i infrastruktura pogodniji.
Sve to ukazuje da, iako stranci i dalje sve više dolaze u Srbiju, domaći gosti postaju kritičniji i zahtevniji. Ako se domaća ponuda ne osveži i cenovno prilagodi realnim mogućnostima građana, pad broja domaćih turista mogao bi da postane trend, a ne samo sezonsko odstupanje.
