U tegobnom delu srpske istorije, 24. mart je datum koji ne bledi. I ove godine, na dan kada su, zvanično, pre 27 godina na naše prostore počele da padaju bombe, a potom zauvek zaustavljene mnoge mladosti, Kraljevo se poklonilo svojim herojima: onima čija imena su ostala da nas opominju kako sećanje nije izbor, već zavet.
Posle datuma na koji je 1999. godine počelo bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije – 78 dana goreli su gradovi, a mnogi životi se ugasili. Od tada, mnoge porodice u ovoj zemlji žive sa sećanjem koje ne može da se zaboravi, već samo da se čuva dboko u sebi.
U Kraljevu je i danas, dostojanstveno i tiho, obeležen Dan sećanja na branioce otadžbine. U kasarni „Jovan Kursula“, pred spomenikom pripadnicima 252. oklopne brigade, najpre su jutros položeni venci.
Kasnije, kod Spomenika poginulim borcima na Trgu Jovana Sarića, okupili su se članovi njihovih porodica, saborci, predstavnici grada, vojske i udruženja. I svi oni koji znaju da ovi datumi nisu samo istorija – već ličan bol. Onaj kada znate da su iza svakog imena na mesinganoj tabli bili životi, detinjstva dece onih kojih odavno više nema i majke koje i dalje čekaju.
U ratovima od 1991-1999. godine poginulo je 86 građana Kraljeva koji su bili pripadnici redovnog ili rezervnog sastava vojske. Tokom bombardovanja 1999. godine poginuo je 41 Kraljevčanin, a u sukobima na tlu Slovenije, Hrvatske i BiH 45. Na izloženim panoima nalaze se imena i slike 113 žrtava, a među njima se nalaze i oni čije porodice su tela svojih poginulih u ratovima sahranili u gradu na Ibru. Sva ta imena na panoima i u sećanjima, kao tiha opomena da sloboda nikada nije bila besplatna.
Na obeležavanje tužne godišnjice NATO bombardovanja SRJ, koje se završava parastosom, koji služe sveštenici Eparhije žičke, dolaze i oni koji svojim poginulima ne mogu ni na grob na Kosovu i Metohiji da odu.
Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Vojislav Vukašinović poručio je da emocije ni posle više od 27 godina ne slabe:
– Sećamo se naših heroja, svih koji su stradali. I svakog dana treba da im odamo poštovanje, ali je tužno što je na ovom mestu svakoga dana – sve manje ljudi.
Sreten Lazović, predsednik kraljevačkog Udruženja učesnika ratova od 1991-1999. godine, izjavio je da ni 27 godina od nezapamćenog napada na suverenu državu ne smeju da nas pokolebaju:
– Nikako ne smemo dozvoliti otuđenje ni otimanje dela teritorije, ako ni zbog čega drugog, onda zbog žrtava koje su dale svoje živote!
Neki od prisutnih nisu govorili ništa. Stajali su ispred imena koja odavno znaju napamet. A među njima pitanje koje ostaje da visi u vazduhu, svake godine isto: „Za šta su ginula naša deca?“
Zbog svega toga, Dan sećanja u Kraljevu nije samo komemoracija, već uvek i podseik da iza svakog broja stoje nečiji život, nečija porodica i prazno mesto koje nikada niko nije mogao da popuni, niti će to ikada moći.
M. M. D.
