Kraljevo poslednjih godina beleži manje dana sa prekoračenim koncentracijama PM10 čestica, ali ih je i dalje znatno više od dozvoljenih 35 godišnje. Šabac, uprkos više od 100 kilometara izgrađene gasne mreže, ima između 108 i 122 dana sa prekoračenjima, dok Nacrt Plana kvaliteta vazduha, pripremljen još prošle godine, još nije usvojen.
Različiti izvori zagađenja i različite lokalne okolnosti, ali isto pitanje: kako da dokumenti o čistijem vazduhu i energetskoj efikasnosti ne ostanu samo na papiru?
O tome su u Kraljevu razgovarali predstavnici lokalnih samouprava, stručnih institucija i civilnog sektora iz Kraljeva, Šapca i drugih sredina, na okruglom stolu organizovanom u okviru projekta „Zajedno za čistiji vazduh u lokalnim zajednicama – Mi znamo kako!“. Projekat partnerski sprovode UG „Novi put“ iz Kraljeva i LAG Šabac, u okviru programa „Navigator Zelene agende“, koji sufinansira Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola.
Prema programu skupa, u središtu razgovora bili su stanje kvaliteta vazduha i javne politike koje lokalne samouprave već sprovode ili bi trebalo da uvedu kako bi se kvalitet vazduha u lokalnim zajednicama poboljšao.
Predstavnik LAG Šabac naglasio je da se takvi dokumenti ne mogu donositi bez učešća onih na koje će se primenjivati.
– Učešće stručne javnosti, lokalnih samouprava, privrednog i civilnog sektora i građana ključno je da bi program i mere koje se donose bili najbolji mogući i da bi dugoročno rešavali probleme. Građani imaju snagu da zaključke i dobre primere prakse predstave donosiocima odluka i na osnovu toga utiču na kvalitet svog života – poručio je.
Kraljevo: manje prekoračenja, ali još daleko od dozvoljenih 35 dana
Vladimir Savić iz Zavoda za javno zdravlje Kraljevo naveo je da je pre pet ili šest godina u Kračjevu beleženo i oko 112 dana godišnje sa prekoračenjem PM10 čestica, dok se sada taj broj spustio na manje od 60.
– Postoji trend pada broja dana sa prekoračenjima. Možemo uslovno da budemo zadovoljni, ali je njihov broj i dalje dobro iznad dozvoljenih 35 dana godišnje – rekao je Savić.
Prosečna godišnja koncentracija PM10 čestica poslednjih godina, prema njegovim rečima, iznosi nešto više od 30 mikrograma po kubnom metru, dok je granična godišnja vrednost 40. Ipak, Savić upozorava da smanjenje zagađenja ne treba automatski pripisati samo merama koje su u međuvremenu sprovođene. Medijski apeli, aktivnosti civilnog sektora i pozivi građanima da u grejnoj sezoni koriste prihvatljivija goriva mogli su da doprinesu, ali su prethodne zime bile toplije, bilo je više dana sa vetrom i povoljnijih meteoroloških prilika. Drugim rečima, deo poboljšanja mogao bi da bude rezultat mera, a deo vremena.
Požar na Stolovima ostaviće trag i u godišnjem proseku
Ovu godinu, međutim, Kraljevo neće moći jednostavno da poredi sa prethodnim. Višenedeljni požari na Stolovima uticali su na koncentracije suspendovanih čestica tokom perioda godine kada su one obično znatno niže.
– U tom periodu uobičajeno imamo između 15 i 20 mikrograma po kubnom metru, a tokom požara prosečne dnevne vrednosti kretale su se između 40 i 50. To je trajalo oko 40 do 45 dana i sigurno će uticati na ovogodišnju srednju godišnju koncentraciju – rekao je Savić.
Zavod je, uz pomoć Gradske uprave, u međuvremenu nabavio novi uređaj za merenje PM čestica, a u toku je nabavka još tri uređaja – za praćenje azot-dioksida, sumpor-dioksida i čađi. Prema Savićevim rečima, očekuje se da budu uvedeni u upotrebu već početkom novembra.
I dalje se grejemo na ono od čega pokušavamo da očistimo vazduh
Jedan od problema Kraljeva ostaje veliki broj individualnih ložišta. Savić kaže da prelazak domaćinstava na prirodni gas, koji je Zavod svojevremeno zagovarao, nije zaživeo u očekivanom obimu.
– Prirodni gas nije idealno rešenje, jer je i dalje reč o fosilnom gorivu, ali je sa stanovišta kvaliteta vazduha mnogo prihvatljiviji od uglja, nekvalitetnog drveta i svega drugog što završava u ložištima – rekao je.
Otvorio je i pitanje spaljivanja otpada kod pojedinih privrednih subjekata, posebno otpadnih mašinskih ulja. Naglasio je da se Zavodu i drugim institucijama građani obraćaju zbog crnog dima koji primećuju, ali da je potrebno utvrditi ko sakuplja takav otpad, kako se kontroliše i gde na kraju završava.
Kraljevo ima „dijagnozu“, ali mu nedostaje jedna važna karika
Mirjana Prodanović iz Službe za upravljanje projektima i lokalno-ekonomski razvoj Grada Kraljeva problem je opisala kroz jednostavan lanac: dijagnoza – terapija – doza. Dijagnozu, kaže, grad ima – kroz monitoring Zavoda za javno zdravlje i automatsku stanicu Agencije za zaštitu životne sredine. Rezultati Zavoda dostavljaju se Gradskom veću mesečno i na godišnjem nivou, dok automatska stanica omogućava građanima da aktuelne vrednosti prate gotovo u realnom vremenu.
Kvalitet vazduha, dodaje, visoko je postavljen i među prioritetima Plana razvoja Kraljeva do 2030. godine, uz povećanje energetske efikasnosti objekata i veću upotrebu obnovljivih izvora energije. Ali jedna karika nedostaje.
– Program energetske efikasnosti Kraljevo trenutno nema. U jednom periodu postojao je nacrt, ali je sada potrebno ponovo pokrenuti proces, ažurirati podatke i jasno odrediti mere i aktivnosti za naredni period – rekla je Prodanović.
Grad je, prema njenim rečima, konkurisao za podršku za izradu seta planskih dokumenata koji obuhvata i Program energetske efikasnosti. A kada dokument bude pravljen, smatra da bi trebalo izbeći praksu koja nije retka u lokalnim samoupravama – da posao bude poveren spoljnoj agenciji koja gradu isporuči dokument sličan onima koje je već izrađivala drugde.
– Tako dobijamo tipske dokumente koji ne oslikavaju stvarne potrebe jednog grada. Stručna pomoć jeste potrebna tamo gde na lokalnom nivou nemamo dovoljno znanja, ali dokument mora da nastane uz učešće lokalnih institucija, struke i civilnog sektora – rekla je.
Njena metafora najbolje sažima i najveći izazov:
– Ako je monitoring dijagnoza, planski dokument je terapija. Ali da bi terapija bila uspešna, potrebna je i doza – a doza je budžet.
Šabac: gasna mreža postoji, a na nju priključena tek manjina mogućih korisnika
Šabac je dobar primer koliko sama infrastruktura ne mora automatski da reši problem. Slobodan Jerotić podsetio je da je tamo između 2005. i 2012. godine izgrađeno više od 100 kilometara distributivne gasne mreže, čime je omogućeno priključenje između 12.000 i 15.000 domaćinstava.
Do danas se, prema njegovim rečima, priključilo svega oko 3.500.
– Zašto je tako i šta bi se dogodilo sa kvalitetom vazduha kada bi se priključilo svih 12.000 ili više domaćinstava, zahteva dublju analizu. Ali činjenica je da ta mogućnost nije iskorišćena u meri u kojoj je mogla da bude – rekao je Jerotić.
Za razliku od Kraljeva, gde nema velikih industrijskih emitera, Šabac uz individualna ložišta ima i razvijenu industriju. Hemijska industrija u gradu postoji još od 1939. godine. Nekada je bila oko dva i po kilometra udaljena od grada, ali je Šabac vremenom stigao do nje. Kada je industrijska proizvodnja oslabila, a gasifikacija počela da se širi, očekivalo se da će problem zagađenja biti znatno manji. Poslednjih godina, kaže Jerotić, deo industrijske proizvodnje ponovo je intenziviran, uključujući proizvodnju veštačkih đubriva.
Više od sto dana sa prekoračenjima i plan koji još čeka usvajanje
Prema podacima koje je Mićić predstavio, u Šapcu je tokom 2025. godine zabeleženo između 108 i 122 dana sa prekoračenim koncentracijama zagađujućih materija, naspram dozvoljenih 35.
Naveo je i procenu od oko 313 prevremenih smrti tokom 2024. godine povezanih sa posledicama lošeg kvaliteta vazduha, izrađenu prema metodologiji zdravstvenih institucija.
Šabac je tokom 2025. pripremio Nacrt Plana kvaliteta vazduha za period 2026–2031. godine. Dokument je bio na javnom uvidu, održana je i javna rasprava, ali do danas nije usvojen. Da je izrada plana formalno pokrenuta još 2025. potvrđuje i odluka objavljena u službenom glasilu grada.
– Smatrali smo da je potrebno ponovo otvoriti to pitanje, da neko malo pogura stvari i da se ne stekne utisak da smo kvalitet vazduha zaboravili – rekao je Jerotić.
„LAG“ Šabac je zato analizirao Nacrt plana, ne sa namerom da ga ospori, već da predloži poboljšanja dok dokument još nije konačan. Fokus je bio na PM10 i PM2,5 česticama, oksidima azota, hlorovodoniku, sumpor-dioksidu, prizemnom ozonu i taložnim materijama, ali i na tome ko će konkretne mere sprovoditi, koliko će koštati, u kom roku i po kojim indikatorima će se proveravati njihov rezultat.
– Nije dovoljno navesti meru. Ona mora da bude sprovodiva, da može da se budžetira, da ima nosioca, rok i rezultat koji možemo da izmerimo – rekao je Jerotić.
Pored industrije i individualnih ložišta, analiza je obuhvatila saobraćaj, komunalne izvore i pojedine poljoprivredne prakse.
Zašto su se Kraljevo i Šabac našli u istom projektu? Upravo zbog razlika. Jovan Nešović iz UG „Novi put“ kaže da dva grada imaju isti problem, ali ne i iste uzroke niti iste nedostatke u lokalnim politikama.
– U Kraljevu nema velikih industrijskih zagađivača i problem je dobrim delom vezan za individualna ložišta i manje kotlarnice, dok Šabac ima i ozbiljne privredne emitere. U Šapcu je počela izrada Plana kvaliteta vazduha, dok Kraljevu nedostaje Program energetske efikasnosti. Zato se prirodno nametnulo da dve organizacije rade zajedno na istoj oblasti, ali kroz dva različita dokumenta – objasnio je Nešović.
U oba grada urađene su analize lokalnih javnih politika i organizovani razgovori sa građanima.
U Kraljevu je „Novi put“ lokalnoj samoupravi predložio dve konkretne stvari – izradu Programa energetske efikasnosti i unapređenje sastava gradskog Saveta za energetsku efikasnost.
Nešović smatra da u njemu, pored predstavnika lokalne samouprave i javnih preduzeća, treba da budu i Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo, privreda i drugi ljudi koji poseduju znanje iz oblasti lokalne energetike.
– Savet ne treba da menja organe lokalne vlasti niti da odlučuje umesto njih. Treba da bude mesto na kojem će se okupiti znanje koje Kraljevo ima i odakle će prema donosiocima odluka ići inicijative i preporuke – rekao je.
Kao primer da javno zagovaranje može da završi konkretnom promenom, naveo je prošlogodišnju inicijativu za gašenje kotlarnica na fosilna goriva. Nakon konkursa UNDP-a obezbeđena su sredstva i ugašena je kotlarnica „Ivo Lola Ribar“, koju Nešović opisuje kao značajnog lokalnog emitera. Za njega, pitanje energetske efikasnosti zato nije samo ekološko.
– To je istovremeno ekonomsko pitanje i pitanje lokalnog razvoja. Štedite novac, štitite životnu sredinu i podstičete lokalnu ekonomiju. Malo je oblasti koje mogu da objedine sva tri efekta.
Grad Kraljevo: možemo više
Na skupu je učestvovao i član Gradskog veća Rade Korićanac, koji je rekao da lokalna samouprava želi da čuje predloge koji bi mogli da budu primenjeni.
– Grad radi ono što u ovom trenutku može. Da li može više? Sigurno da može više. Trudićemo se da energetsku efikasnost poboljšavamo koliko sredstva budu dozvoljavala – rekao je Korićanac.
Dodao je da ovakvi skupovi imaju vrednost upravo zato što lokalna vlast ne bi trebalo da polazi od pretpostavke da već ima sve odgovore:
– Ne treba da se ponašamo kao da znamo sve. Treba da učimo, da čujemo i vidimo šta može bolje i da ono što je dobro pokušamo da sprovedemo.
I možda je baš u tome zajednička tačka Kraljeva i Šapca: oba grada već imaju merenja, dokumente, pojedine mere i iskustva. Ono što tek treba da pokažu jeste da li će podatke koje godinama prikupljaju pretvoriti u odluke, a odluke u promene koje će moći da se vide – i izmere – u vazduhu koji građani dišu.
M. M. D.
