U pitanju je crni strvinar, jedna od najređih grabljivica Evrope i strogo zaštićena vrsta koja je kao gnezdarica iščezla iz Srbije
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog pravnog epiloga slučaja trovanja crnog strvinara (Aegypius monachus) na Svrljiškim planinama.
Kako navode iz ovog društva, okrivljenom je, nakon sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Nišu, izrečena kazna zatvora od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko u naredne dve godine ne počini novo krivično delo. U DZPPS-u smatraju da ovakav ishod posebno zabrinjava imajući u vidu okolnosti slučaja.
Prema informacijama objavljenim nakon policijske istrage, otrov je postavljen na leš teleta namenjen divljim zverima, dok su okolnosti na terenu, kako navode iz Društva, ukazivale da se na toj lokaciji otrov ostavljao i ranije. Otrovan mamac doveo je do uginuća crnog strvinara, strogo zaštićene vrste koja je kao gnezdarica iščezla iz Srbije.
Iz DZPPS-a ističu da je policija u ovom slučaju reagovala brzo i profesionalno. Nakon što su članovi Društva pronašli otrovanu pticu i mamac i obavestili nadležne, policijski službenici sproveli su istragu, identifikovali osumnjičenog i prikupili dokaze.
Navode i da su druge institucije uključene u slučaj reagovale na način koji je pokazao da u Srbiji postoje kapaciteti za otkrivanje i procesuiranje slučajeva trovanja divljih životinja.
Upravo zato, dodaju, konačni pravni epilog smatraju nedovoljno odvraćajućim.
Okrivljeni je procesuiran za krivično delo iz člana 273. Krivičnog zakonika – „Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja“.
Iz Društva ukazuju da se iz javno dostupnih informacija ne vidi da je činjenica da je stradala strogo zaštićena divlja vrsta imala poseban značaj u pravnom epilogu postupka.
– Crni strvinar nije samo još jedna ptica koja je slučajno pronađena mrtva pored otrovanog mamca. Reč je o jednoj od najređih ptica grabljivica Evrope, vrsti koja je kao gnezdarica iščezla iz Srbije i čijem se povratku na Balkan posvećuju godine rada, značajna finansijska sredstva i međunarodni programi zaštite. Jedinka stradala na Svrljiškim planinama bila je deo upravo takvih napora za obnovu populacije ove vrste na Balkanu – kaže Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.
U Društvu zato postavljaju pitanje kakvu poruku šalje činjenica da namerno postavljanje otrovanog mamca u prirodi, koje je dovelo do uginuća strogo zaštićene vrste, završava uslovnom kaznom. Istovremeno, naglašavaju da ne spore značaj toga što je slučaj otkriven, istražen i procesuiran.
Naprotiv, ocenjuju da je upravo ovaj slučaj pokazao koliko se može postići kada organizacije civilnog društva, policija i druge institucije pravovremeno sarađuju, ali smatraju da bi kaznena politika trebalo da prati ozbiljnost dela i kvalitet rada institucija koje ga otkrivaju.
– Trovanje divljih životinja nije bezazlen prekršaj niti lokalni incident. Otrovni mamac ostavljen u prirodi ne bira svoju žrtvu. Od njega mogu stradati grabljivice, lešinari, sisari, domaće životinje, ali može predstavljati opasnost i za ljude. Jedan otrovani leš može dovesti do stradanja većeg broja životinja i imati posledice daleko izvan mesta na kojem je otrov prvobitno postavljen – upozorava Marković.
DZPPS ukazuje i na širi problem korišćenja otrovnih mamaca, koji se postavljaju sa namerom da se usmrte vukovi, šakali ili lisice, ali od njih stradaju i brojne druge životinje.
Jednom ostavljen u prirodi, otrov više nije usmeren samo na jednu vrstu, već postaje nekontrolisana pretnja svim životinjama koje mogu doći u kontakt sa mamcem. U Društvu posebno ističu da se ovakav slučaj događa u trenutku kada se u Srbiji i susednim državama ulažu veliki napori u povratak lešinara na područja sa kojih su nestali.
Istočna i južna Srbija, kako navode, imaju potencijal da ponovo postanu područja na kojima će se ove vrste redovno pojavljivati, a jednog dana možda i ponovo gnezditi. Međutim, smatraju da obnova njihovih populacija teško može dati rezultat ukoliko istovremeno ne postoji efikasan sistem odvraćanja i sankcionisanja ljudi koji postavljaju otrov u prirodu.
Zbog toga u DZPPS-u ocenjuju da ovaj slučaj ne bi trebalo da bude kraj postupanja institucija, već povod za preispitivanje načina na koji se slučajevi trovanja divljih životinja pravno kvalifikuju i sankcionišu u Srbiji. Društvo najavljuje da će nastaviti da prijavljuje slučajeve trovanja i drugih oblika stradanja divljih životinja i da sarađuje sa policijom, tužilaštvima i drugim nadležnim institucijama.
Njihov stav je da povratak crnog strvinara i drugih iščezlih vrsta u Srbiju ne zavisi samo od rada biologa i ekologa, već i od toga koliko efikasno institucije reaguju na njihovo namerno ugrožavanje.
