18. novembar 2020.
Naredna tri-četiri meseca ponovo ćemo živeti kao u pušnici: ove godine smo je “potpalili” u novembru – u prvoj polovini meseca čak devet dana je zagađenje vazduha bilo u “crvenoj zoni”, a 8. novembra čak i u najgoroj – ljubičastoj
Tokom prve polovine novembra u Kraljevu smo samo pet dana disali vazduh koji nas nije pomalo i trovao.
Ovo pokazuju rezultati merenja suspendovanih čestica PM10. Ova merenja na području Kraljeva obavlja Zavod za javno zdravlje i rezultate možete pratiti u kategoriji: „kvalitet vazduha” na
Stručnjaci su saglasni da su u Kraljevu i većini sprskih gradova, osim u onima koji imaju tzv. tešku, prljavu indistriju, glavni izvor aerozagađenja individualna ložišta, dim iz naših šporeta i kotlova preko kojih grejemo kuće i stanove. To nam kaže i Vladimir Savić, inženjer za zaštitu životne sredine u kraljevačkom Zavodu za javno zdravlje:
– Sa početkom grejne sezone kreću i problemi sa kvalitetom vazduha kako prethodnih godina, tako i ove. Možemo slobodno da kažemo da su glavni krivac individualna ložita, odnosno kvalitet goriva koje se koristi, a obično je to ugalj. Ima i zagađenja od industrije i saobraćaja, ali individualna ložišta su glavni izvor zagađenja jer kako prestane grejna sezona, tako na našoj tabeli nema “crvenih” i “ljubičastih” dana, odnosno nema vazduha koji se ocenjuje kao zagađen i jako zagađen. Najveće aerozagađenje je u jutrnjim i večernjim satima kada se najviše i loži – kaže Vladimir Savić.
Saveti lekara
Zbog toga lekari preporučuju da ljudi prilagode svoje aktivnosti ako je moguće. Kada je vazduh zagađen, treba izbegavati jače fizičke napore na otvorenom koji uslovljavaju ubrzano i duboko disanje, a kada je jako zagađen, preporučuju izbegavanje svih fizičkih aktivnosti u spoljašnjoj sredini.
Doktorka Jelena Živković, dečiji pulmolog iz Kraljeva, kaže da su kod najmlađih pacijenata primetne uobičajene sezonske zdravstvene tegobe:
– Ulazimo u period respiratornih infekcija, to je za nas lekare očekivano i ovaj novembar nije drugačiji u odnosu na prethodne. Moj savet je da treba izbegavati boravak dece na otvorenom u jutarnjim i večernjim satima. Tada ne bi trebalo ni provetravati prostorije, bolje je to učiniti preko dana. U danima kada nema sunca, niti vetra, kada je vlažno ili maglovito trebalo bi izbegavati duži boravak napolju. O ovome naročito treba da vode računa roditelji dece sa bolestima respiratornih organa, kao što su astma i alergijski rinitis – kaže dr Živković.
Prema rečima Vladimira Savića, na aerozagađenja u jednm danu, pa i iz sata u sat, u velikoj meri utiču atmosferske prilike, kao što su vetar, vlaga, vazdušni pritisak. 
Time se može objasniti situacija da smo na primer u novembru 2019. godine imali samo četiri “crvena” i jedan “ljubičast” dan, a svi ostali su bili u granicama tolerancije. Naša blic analiza pokazuje da je poslednjih godina najveće aerozagađenje bivalo u januaru: ove godine je čak 21 dan bio jako zagađen vazduh, 7 dana zagađen, i samo tri dana u granicama tolerantnog. Tako je 26. januara zabeleženo da je koncentracija čestica PM10 bila čak sedam (!) puta veća od dozvoljene. Više o tome u našem tekstu VAZDUH JAKO ZAGAĐEN: KRALJEVO U LJUBIČASTOJ ZONI
Šta preduzimaju nadležni?
Iz zime u zimu lamentiramo nad svojom tužnom sudbinom što udišemo zagađen vazduh. Da li i šta nadležni preduzimaju? I da li se išta može promeniti preko noći ako su ugalj i drva najveći zagađivači, a ljudi se na njih greju jer im je najjeftinije?
Ova pitanja postavili smo Branki Čubrilović iz Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Kraljeva. Od nje saznajemo koje su to moguće kratkoročne mere:
– Redovno pranje, a u danima kad su mrazevi redovno čišćenje ulica jeste jedna od mera koja daje rezultat, jer spiranje ili uklanjanje čestica sprečava njihovu reemisiju. Zatim, građane bi trebalo edukovati o značaju redovnog čišćenja dimnjaka, kao i o značaju ulaganja u energetsku efikasnost. Gradska “Toplana” je zamenila većinu kotlarnica na mazut, ostala je još jedna, i očekujemo da će i nju prebaciti na gas do naredne sezone. Jedna od kratkoročnih mera je i revitalizacija parkovskih površina i pošumljavanje. Dugoročno gledano, za smanjenje grejanja na čvrsta goriva, koje je za mnoga naša domaćinstva najjeftiniji vid grejanja, potreban je niz mera koje bi podstakle građane da se priključe na daljinski sistem, a to se ne može ostvariti preko noći.
Zato je Grad Kraljevo uradio dugoročan, petogodišnji “Plan kvaliteta vazduha 2020-2025.”, koji je poslat na saglasnost u Ministarstvo za zaštitu životne sredine. U ovom dokumentu se kao dugoročne mere predviđaju urbanistički planovi koji će, između ostalog, voditi računa o visini zgrada u skladu sa ružom vetrova, ozelenjavanje napuštenih površina, toplifikacija i gasifikacija delova grada koji sada nisu pokriveni infrastrukturom, izmena režima saobraćaja. Ovaj plan je u septembru bio na javnom uvidu, ali… tada nas to, izgleda, nije baš interesovalo!
– Iako je bilo oglašeno u medijima da ćemo imati javnu prezentaciju 28. septembra, odziv građana je bio slab. To je bila prava prilika da se javnost uključi u rešavanje problema zagađenja vazduha. Nekako, kao da ljude ova tema interesuje kampanjski: kad osete da je vazduh vrlo zagađen, uznemire se, a van tog perioda zaboravi na problem. Ipak, i to je neki napredak. Nama je vazduh isti danas kao što je bio pre pet ili deset godina, ali sada su ljudi bar počeli da obraćaju pažnju – kaže Branka Čubrilović.
Da li “zec” leži u uglju?!
Aerozagađenje u Kraljevu je poslednjih dana na neki način podelilo Kraljevčane na one koji su užasnuti, nerviraju se, sekiraju, prozivaju nadležne i kojih je, čini nam se, znatno više, i na onu manjinu koja tvrdi da je vazduh zagađen kao i pre trideset godina, ali smo postali razmaženi. Jedan sugrađanin smatra pak da se diže panika da bi se građani priključili na gas, koji je skuplji počevši od paprenog priključka, do samog grejanja, smatra.
Međutim, možda deo objašnjenja za ovakvo zagađenje vazduha daje direktor istraživačke stanice “Petnica” Vigor Majić, koji je podigao mnogo prašine govoreći o “ugljarskoj mafiji”!
– Do 90-ih godina bila je zabranjena prodaja sirovog lignita, niste mogli da ga kupite za domaćinstva, on je bio industrijski ugalj. Onda kada je prestala mogućnost uvoza iz Bosne, pušteno je da se prodaje sirovi lignit i došlo je do velikog skoka zagađenosti. Ali ključan skok zagađenosti se desio pre četiri-pet godina, a u Beogradu pre godinu dana. Zašto? Zato što postoji mafija ugljarska koja otkopava jalovinu. REIK dopušta da se jalovina sa 30-40% gline prodaje kao ugalj za jeftine pare. Stofine hiljada domaćnstava to kupuje… To nije ugalj, on sadrži ogromnu količinu gline, koja je teška, hidroskopna i izaziva da taj dim umesto da ide u vis pada na zemlju sa svim onim što sadrži. Zakonske mogućnosti da ovo sasečete su vrlo zgodne: samo pošaljite trgovinsku inspekciju da traži deklaraciju o kvalitetu robe. Ništa više od toga…
I još Majić kaže da je pre godinu-dve nova “ugljarska mafija” u Beogradu istisla prethodnu i od tada se Beograd nalazi na listi najzagađenijih gradova na svetu, a ta smena “ugljarskih mafija” se u Valjevu, Lajkovcu, Ubu, Lazarevcu dogodila pre nekoliko godina.
Ko, gde, kako i šta meri?
Jedina zvanična merenja zagađenosti vazduha na području Kraljeva obavljaju Zavod za javno zdravlje i državna Agencija za zaštitu životne sredine. Osim merenja suspendovanih PM10 i PM2,5 čestica, što je deo i zvaničnog monitoringa aerozagađenja u državi Srbiji, kraljevački Zavod na više lokacija meri još i sumpor-dioksid, azot-dioskid, čađ i teške metale. Agencija za zaštitu životne sredine u parku kod Železničke stanice ima svoju automatsku mernu stanicu u kojoj prati sumpor-dioskid, azot-dioksid i ugljen-monoksid, ali ne i čestice PM10.
Međutim, poslednjih godinu-dve pojavlju se inostrani sajtovi koji takođe mere aerozagađenje u Srbiji, čak i na satnom novou, dok se podaci kraljevačkog Zavoda objavljuju nekoliko dana posle merenja. Na pitanja: zašto nemamo rezultate na satnom nivou, kako to imaju neki strani sajtovi, zašto se rezultati merenja PM10 objavljuju posle nekolliko dana, odgovara Vladimir Savić:
– U Kraljevu ne postoji automatski analizator za suspendovane čestice koji bi mogao da pokaže rezultate na satnom nivou. Automatski monitoring u Srbiji sporovodi Agencija za zaštitu životne sredine, ali njena merna stanica ne sadrži automatski analizator. Kada se krenulo sa automatskim monitoringom, Kraljevo nije bilo prepoznato kao grad koji ima velikih problemom sa kvalitetom vazduha. Predložili smo Agenciji da u svoju mernu stanicu postavi automatski analizator za čestice PM10.
To što ste našli na nekim portalima satne podatke za Kraljevo može da bude neka procena. Nije mi poznato da u Kraljevu postoji automatski analizator PM10 ili PM2,5 koji bi na satnom nivou davao rezultate. Mislim da je to neka procena kvaliteta koju objavljuju, ali ne znam na osnovu čega i zato ne može da bude relevantan podatak. Inženjer Savić dalje objašnjava da je metoda merenja suspendovanih čestica koju primenjuje Zavoda za javno zdravlje jednostavno takva da rezultati mogu da se dobiju tek posle 72 sata.
Da li, gde i šta neko nepoznat meri u kraljevačkom vazduhu, ne znamo. Ali postoji sajt koji na satnom nivou objavljuje podatke o PM10 i PM2,5 česticama! Pokazuju da merenje obavljaju na lokaciji u Karađorđevoj, a od jutros se pojavilo i merno mesto u Ribnici, Mileševska ulica. Ove reči ispisujem u 18,05h, a na sajtu su već podaci izmereni u 18h na oba merna mesta:
Uverite se sami na OVOM linku
Radmila Vesković
