Kad su braća Radičević počinjali da se bave izradom maketa brodova, nije bilo interneta, već su na osnovu šturih podataka sve radili – iz glave
Braća Marko i Miloš Radičević iz Kraljeva već dve i po decenije ručno izrađuju makete istorijskih brodova. Za brodomodelarstvo kažu da je lep, ali izuzetno zahtevan hobi, jer pored poznavanja čitave istorije broda, neophodna je dobra maketa, kvalitetno drvo, poseban alat, ali i znanje brojnih zanata.
Kako u vreme kada su Marko i Miloš odrastali nisu imali kompjuter i mobilni telefon, slobodno vreme trebalo je iskoristiti na kreativan način. Sasvim slučajno desilo se da to bude brodomodelarstvo.
– Bili smo učenici šestog ili sedmog razreda osnovne škole kada sam došao u posed nacrta broda „Santa Marija“ koji je rađen u vojsci i koji je bio model koji smo prvi krenuli da radimo. U to vreme vi niste znali kako taj model u stvarnosti izgleda. Nije bilo interneta da ukucate i nađete, podaci su bili jako šturi, tako da radite model koji i ne znate kako izgleda, znači – radite ga iz glave. Posle se uključio brat, jedan drug, drugi drug i tako smo krenuli sa nekom pričom maketarstva u Kraljevu.– priča Marko za portal Krug.
Za 25 godina bavljenja ovim hobijem oživeli su mnoge jedrenjake iz 12,13. i 14.veka, a svaki od njih nosi svoju priču.
– Jedan od brodova koje smo napravili je i brod „Wasa“. „Wasa“ je švedski brod za koga je zanimljivo da je prilikom porinuća potonuo sa 110 tona zlata. I dan danas se u muzeju u Stokholmu nalazi taj brod koji je izvađen iz mora i može se videti kako su nekada izgledali brodovi.
Za izradu jednostavnije makete broda potrebno je petnaestak dana, dok ima i onih koje se rade po dve-tri godine. A da bi replika do najsitnijih detalja bila verna originalu, potrebno je strpljenje, vreme, ali i znanje mnogih zanata.
– Da bi se napravila dobra maketa neophodan je nacrt, sve makete se rade po njemu. Druga važna stvar je kvalitetno drvo, kao što su orah, trešnja, hrast… Za sam proces izrade neophodno je imati i dosta preciznog alata. Mi sve sami pravimo: letvice, širine jednog, dva ili tri milimetra, topove, sidra takođe sami lijemo u svojim kalupima, jarbole, jedra sami šijemo. Nema „kupovnih“ elemenata niti plastike, apsolutno svi delovi se prave i prave se ovde u Kraljevu – pojašnjava Miloš.
Svoje makete izlagali su na brojnim sajmovima, kako kod nas, tako i širom Evrope. Za jednu od njih na Svetskom takmičenju 2003. godine osvojili su zlatnu medalju, a osim u privatnim kolekcijama, brodovi koje su ovi Kraljevčani napravili nalaze se i u nekoliko muzeja.
A. P.
