Šerenting kao trend koji je zahvatio roditelje i zašto je važno da roditelji prepoznaju odgovornost koju nose prilikom deljenja slika i informacija o svojoj deci
Termin šerenting (sharenting) nastao je spajanjem dve engleske reči share-deliti i parenting-roditeljstvo. Koristi se da opiše ponašanje roditelja koje uključuje preterano objavljivanje fotografija, informacija i ličnih podataka o svojoj deci na društvenim mrežama.
Društvene mreže postale su neizostavni deo svačijeg života, način komunikacije, a samim tim i deljenja informacija. Od rođenja, prvog koraka, rođendana, letovanja, pa do sportskih i školskih uspeha, samo su neki od povoda za deljenje slika i informacija koje roditelji objavljuju o svojoj deci.
Nastale su u želji da uključe porodicu i prijatelje u srećne momente roditeljstva, ali roditelji i ne razmišljaju da ovakve objave vrlo često otkrivaju veliki broj ličnih podataka, što za sobom povlači pitanje bezbednosti sa jedne, a sa druge strane može imati i negativan psihološki uticaj na dete.
„Roditelji, u proseku, do detetovog 13. rođendana na društvenim mrežama postave 1.300 fotografija ili videa odnosno, u proseku, 100 fotografija godišnje“, navodi se u izveštaju Children’s Commissioner, objavljenom 2018. godine u Engleskoj.
Mladi obično ne gledaju sa odobravanjem na ideju da budu glavni akteri društvenih profila njihovih roditelja.
– Kada roditelji ponekad objave neku sliku to je u redu, ali ni ja, ni moje drugarice ne volimo kada vidimo da neke majke preteruju u tome – smatra petnaestogodišnja Petra.
– Uverena sam da je preterivanje i bezveze stavljati sve vezano za dete na društvene mreže, pogodovo u današnje vreme u kakvom živimo, gde svaka ta slika može da se zloupotrebi. U redu je imati slike koji ćeš pokazati sebi bliskim ljudima, ali baš sve javno kačiti, od samog starta, pogotovo dok je dete još malo, mislim da je to nepotrebno – kaže za portal Krug dvadesetčetvorogodišnja Ana Andrić.
Pojedine fotografije su više za privatni album, nego za javno objavljivanje, koje može kod dece izazvati različite psihološke reakcije: neprijatnost, stid, a psiholozi poručuju da odrastanje pod budnim okom javnosti često izaziva anksioznost i depresiju.
Psihološkinja Danijela Miletić Miladinović kaže da to kako će objave uticati na dete zavisi od tipa deteta. Različita deca će različiti reagovati. Deca svoje stavove razvijaju, tek kao nešto starija i tada mogu da budu ponosna ili ne na ono što su roditelji objavili ili objavljuju o njima.
– Konstantna potreba da se na društvenim mrežama postavljaju slike deteta mnogo govori o psihološkom stanju te majke/oca/staratelja, o njihovoj privatnoj neispunjenosti. Nemam šta svoje da okačim, pa kačim slike mog deteta, a ono je, ustvari, ličnost za sebe. Dete treba da stvori svoj identitet. Međutim, deca se uče po modelu, pa je velika verovatnoća da će i ona usvojiti „Instagram slil života” koji su videli od roditelja – poručuje psiholog Petar Jeknić.
Kako odgovorno deliti fotografije svoje dece?
Iako nijedna vrsta objavljivanja fotografija na internetu nije 100% bezbedna, postoje načini da se rizici svedu na minimum. Nalozi na kojima se objavljuju fotografije dece trebalo bi da budu privatni, ukoliko se slike objavljuju javno trebalo bi koristiti emotikone kojima će se pokriti lice deteta. Poželjno je ograničiti i vrste informacija koje se dele, poput mesta rođenja deteta, naziva škole i datuma rođenja, savetuju stručnjaci.
Iako je šerenting postao uobičajena praksa u digitalnom dobu, važno je da roditelji prepoznaju odgovornost koju nose prilikom deljenja slika i informacija o svojoj deci. Privatnost i emocionalni razvoj deteta trebalo bi da budu na prvom mestu, a preterano deljenje može imati dugoročne posledice koje nisu uvek očigledne. Na kraju, potrebno je pronaći ravnotežu između želje da se podeli sreća sa svetom i poštovanja prava deteta da odrasta sa svojim identitetom, daleko od očiju javnosti.
A. P.
