Internet, društvene mreže i sve češće veštačka inteligencija postaju snažan faktor u odrastanju dece – ponekad čak uticajniji od porodice i škole. Zbog stalne dostupnosti i personalizovanog sadržaja, digitalni svet oblikuje vrednosti, navike i ponašanje mladih, često nudeći brzu satisfakciju i modele identifikacije koji lako privlače pažnju.
Dok bi porodica i škola trebalo da pružaju strukturu, vrednosti i vaspitanje, digitalni prostor nudi odgovore na klik – i to bez granica koje postoje u stvarnom životu.
Logoped-defektolog Jasmina Drašković smatra da internet kao pojavu ne treba demonizovati, ali da je ključno kako se koristi.
„Već je jasno da su internet, a sada i veštačka inteligencija, postali svakodnevica našeg života i to moramo prihvatiti. Internet je proizvod novog doba, kao što su to bile i mnoge druge inovacije pre njega. Ipak, ja ga često upoređujem sa hranom – ako biramo kvalitetnu i koristimo je u umerenim količinama, neće biti posledica. Tako je i sa internetom. Najvažnije je da mi upravljamo njime, a ne on nama“, kaže Drašković.
Prema rečima, uloga porodice u ranom detinjstvu je presudna:
„Osnovno vaspitanje dete dobija u porodici i najvažnije je da roditelji postave temelje do treće, odnosno pete godine života. Sve nakon toga je nadogradnja.“
Šta umesto telefona?
Sagovornica ističe da bi decu u najranijem uzrastu trebalo što više udaljiti od ekrana.
„Ako je moguće, telefon deci ne treba davati, a gledanje u ekran treba gotovo potpuno izbegavati do pete godine. To je jedan od najvažnijih perioda razvoja.“
Umesto toga, deci su potrebni igra, kretanje i kontakt sa ljudima.
„Deca treba da provode vreme sa roditeljima i drugom decom, u prirodi, parkovima, na selu. Nažalost, i roditelji su pod uticajem digitalnog sveta i često provode mnogo vremena pred ekranima, pa se dešava da deci posvećuju manje pažnje nego što je potrebno.“
Veštačka inteligencija i radoznalost
Kontrola korišćenja telefona i društvenih mreža kod tinejdžera je mnogo teža, ali Drašković smatra da se navike ipak formiraju u ranom detinjstvu.
„Ako se granice postave na vreme i na zdravim osnovama, velika je verovatnoća da će ih deca poštovati i kasnije. Važno je da ih od malena usmeravamo na kvalitetne, obrazovne i kulturne sadržaje.“
Posebno pitanje danas je uticaj veštačke inteligencije na razvoj dečje radoznalosti i način učenja.
„Kada dete do odgovora dolazi istraživanjem – u knjigama, razgovorom ili iskustvom, u mozgu se aktiviraju brojni procesi koji podstiču razvoj. Stvaraju se veze između neurona i razvija se mašta. Kada se odgovor dobije odmah, posle nekoliko klikova, radoznalost često prestaje. Dete ne razvija potrebu za daljim istraživanjem, što može da utiče na prirodnu inteligenciju i motivaciju.“
Brojevi koji govore
Digitalni svet danas ima ogroman uticaj na svakodnevni život.
U 2025. godini broj korisnika društvenih mreža dostigao je 5,24 milijarde ljudi, odnosno oko 63% svetske populacije. Od 2015. godine broj korisnika povećan je više od dva i po puta.
Prosečna osoba provodi oko 2 sata i 23 minuta dnevno na društvenim mrežama, dok pripadnici generacije Z (rođeni između 1996 i 2012. godine) često provode i znatno više vremena.
Upotreba generativne veštačke inteligencije među mladima od 13 do 18 godina porasla je sa 37% u 2023. na više od 77% u 2024. godini.
Zanimljivo je da su roditelji čak i češći korisnici AI alata od odraslih bez dece – oko 79% roditelja koristi neki oblik veštačke inteligencije.
Dok roditelji i škola pokušavaju da vaspitavaju kroz pravila, razgovor i iskustvo, algoritmi deluju drugačije – kroz stalno ponavljanje sadržaja i potvrđivanje već postojećih interesovanja.
U takvom okruženju, pitanje granice između tehnologije kao alata i tehnologije kao vaspitača postaje jedno od ključnih pitanja savremenog društva.
T. A.
