Koliko folklor može da bude važan u razvoju dece i mladih?
Folklor, kao i same narodne igre imaju nemerljiv značaj u razvoju deteta, kako fizički tako i mentalno, često čujemo od najboljih učitelja i poznavaoca ove umetnosti. Sama igra u takozvanoj kružnoj formaciji koja se naziva „kolo” doprinosi boljoj koordinaciji, tehnici pokreta, sticanju brzine i onoga sto je najvažnije – socijalizaciji kod dece.
– Zahvaljujući javnim nastupima, deca samostalno ostvaruju interakciju sa publikom i time probijaju barijere, odnosno ovakav vid hobija im pomaže da se oslobode treme i dovodi do razvoja mnogih karakternih crta kao što su druželjubivost, snalažljivost, emptija, spoznaja sebe, svoje okoline i svojih korena, ali takodje i otvorenost za upoznavanje drugih ljudi, njihovih kultura, načina življenja i još mnogo toga – kaže Igor Gudić, umetnički rukovodilac KUD „Kraljevačka riznica“ iz Kraljeva.
Samo igranje kod dece dovešće do boljeg držanja tela, bolje pokretljivosti slabijih ekstremiteta i same muskulature tela. Poboljšava i podstiče zdraviji način zivota i ukorenjuje navike kod dece.
Pored mnogih fizičkih i socijalnih koristi, folklor deci pruža i uči ih muzikalnosti, kreativnosti, ritmičnosti i improvizaciji, a u kombinaciji sa narodnom nošnjom u njima budi osećaj pripadnosti i očuvanja narodne tradicije.
Pojedina istraživanja su pokazala da folklor, većinom kod odraslih osoba, ali i kod dece, zvanično smanjuje rizik od pojedinih bolesti, a pritom i poboljšava rad srca, fleksibilnost mišića i reguliše puls. Takođe je dokazano da ljudi koji upražnjavaju ples kao fižičku aktivnost imaju izraženo lučenje dopamina, adrenalina i hormona zadovoljstva.
Igranje takođe pomaže deci da budu disciplinovanija, skoncentrisanija i da steknu rutinu.
– Nas su i sami dolasci na probe, spremanja za koncerte, putovanja i turneje činili srećnijim i rasterećenijim i nekako su nam poboljšavali fokus i otvarali vidike – priseća se Neda Nešković, koja je godinama bila folklorašica.
Vanja Kolović članica Kulturnog Centra „Samaila“ smatra da je folklor srednje ime za prijateljstvo i sreću:
– Mnogi lepi trenuci koji su mi se desili, dogodili su se zahvaljujući folkloru. Posle svakog putovanja, na frizideru ostaje sve manje mesta za mnogobrojne magnete sa različitih destinacija, a svaki od njih nosi svoju uspomenu. Želela bih sutra, kada ostarim i pogledam sve te magnete, slike, razglednice, da se setim svih tih trenutaka, mesta, koncerata, proba i ljudi sa kojima sam sve to prošla.
Primetila sam, dodaje Vanja, da polako, ali sigurno folklor postaje deo njenog života i svakodnevnice:– Odlasci na probe i koncerte postaju važniji od odlaska u školu, a prijatelji koje sam upoznala postaju ljudi sa kojima delim svoj život, postaju moja druga porodica. Folklor je, po meni, zaista umetnost, takav sklop pokreta i muzike je nešto zadivljujuće. To, jednostavno, volite ili ne volite, ali mislim da su ljudi koji imaju priliku da se bave ovim poslom zaista svoj život obogatili jednom riznicom uspomena.
Iako se na prvi pogled čini suprotno, vaspitna uloga folklora i igranja narodnih igara u kombinaciji sa raznim koreogarfijama i narodnim nošnjama različitih krajeva jako je velika. Deca se uče empatiji, prijateljstvu, postaju druželjubiviji, pomažu jedni drugima, rastu u jednom velikom zajedništvu koje tokom godina polako, ali sigurno prerasta u drugu porodicu.
Natalija Jovanović iz KUD-a „Kraljevačka riznica“ folklor vidi kao mesto gde se stiče niz novih iskustava, radnih navika, ali i mesto prihvatanja sopstvenih obaveza i odgovornosti prema nečemu što voliš.
– Folklor upravo to i čini toliko lepim, jer spaja lepo i korisno. Folklor od nas pravi ljude, ali one prave, one koji znaju da poštuju svoje korene, da neguju prave vrednosti i čuvaju tradiciju. Takođe, gledajući ljude koji se bave ovim poslom mnogo učimo. Učimo pre svega ko smo mi sami, ko su naši koreni i njihovi običaji . A onda se upoznajemo i sa drugim zemljama i njihovim kulturama. Zahvaljujući folkloru upoznala sam mnogo prijatelja iz inostransta sa kojima sam i dalje u kontaktu – smatra Natalija.
Ona dodaje kako je folklor za nju, definitivno, plemeniti hobi koji pruža mnogo lepog, a da su najlepši sticanje prijatelja, putovanja i bezbroj uspomena koje je stekla sa njima.
– Folklor je za mene poseban stil života koji ne može da razume neko ko nije imao priliku da se nađe u takvoj zajednici. Na mestu gde se skupi toliko različitih ljudi koji, kad krene muzika, uz pokrete postanu jedno, naučila sam mnogo o životu i ljudima. Folklor je moja prva ljubav i prijateljstvo, nešto što ostaje za ceo život, ples koji unosi svežinu i radost u duh i telo – uverena je i Ana Obradović iz kraljevačkog KUD „Kraljevačka riznica”.
Folklor je, definitivno, „gnezdo” nezaboravnih trenutaka i uspomena, doživotnih prijateljstava i prelepih putovanja. Kojim god sportom se dete bavilo biće fizički aktivno, a samim tim i zdravije, ali retko koji sport će mu doneti toliko neizbrisivih uspomena, prijateljstava, putovanja i količine smeha kao ovaj.
Natalija Kolović
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je kao deo Projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora
