U Kraljevu je već nekoliko godina aktivna elektronska anketa kojom građani ocenjuju kvalitet usluga javnog (gradskog i prigradskog) prevoza. Iako se očekuje da razuđena teritorija grada ima razvijenu mrežu linija i dovoljno polazaka ka najfrekventnijim mestima, stvarnost je, prema brojnim komentarima, nešto drugačija.
Ako krenemo od najosnovnije stvari kada govorimo o javnom prevozu – glavnoj gradskoj autobuskoj stanici, jasno je da ona u Kraljevu nikako nije za pohvalu, već naprotiv. Ali, to je već dobro poznata stvar. Ovoga puta osvrćemo se na usluge javnog prevoza. Problemi se šire i na druge aspekte – retki polasci, visoke cene karata i nedovoljna pokrivenost pojedinih delova grada. Svaka primedba, sugestija, ideja mogu biti uvažene i značajne za unapredjenje ove usluge koju svakodnevno koristi veliki broj građana Kraljeva.
Prema rečima Zvonka Kovačevića, načelnika Odeljenja za urbanizam, rezultati ankete se analiziraju i na osnovu njih se prave zaključci koji se prosleđuju nadležnim službama. Kontrolu redovnosti linija obavljaju saobraćajna i komunalna inspekcija, kao i komunalna milicija. Grad ima ugovor sa prevoznikom kojim je definisan minimalan obim prevoza, dok dodatni polasci zavise od isplativosti i troškova prevoznika.
– Mi na osnovu te ankete dođemo do zaključka da li zaista i gde treba redukovati, povećati ili smanjiti broj linija ili izvršiti neke druge korekcije. Sa rezultatima ankete upoznaju se članovi Gradskog veća na čelu sa gradonačelnikom i oni mogu da donesu određene predloge ili zaključke.
Reč koja treba da se čuje je reč građana, a neki od komentara iz naše ankete govore sami za sebe:
„Nisam zadovoljna. Linije idu retko, a karte su preskupe“, kaže mlada Kraljevčanka Emilija.
„Putujem iz Ratine i autobusi idu na svakih sat do dva, teško se uskladiti s tim“, navodi Dragica, stanovnica Ratine.
„Mi penzioneri ne plaćamo prevoz, pa smo zadovoljni, što da ne budemo?“, kažu penzionerke Slobodanka i Vera iz Kraljeva.
Najčešće primedbe su da nedostaje veći broj polazaka ka nekim lokacijama, drugi su nezadovoljni cenama koje su se povećavale tokom poslednjih godina, ali i samim terminima polazaka. To su problemi koji se ponavljaju iz godine u godinu.
– Pojavljuje se primedba, sporadično, da određene linije recimo ne idu uopšte vikendom, da bi pojedine linije trebalo uvesti, ali tu i struka mora svoje da odradi. Lično sam svestan da recimo prema Gocu ili Brezni tokom leta na primer, nema dovoljan broj polazaka, ali nema ni mnogo korisnika usluga ka ovim lokacijama da bi se uvodilo nešto što apsolutno nije rentabilno. Imali smo i situaciju gde su se ljudi žalili na uslugu na samoj autobuskoj stanici, ali to nema veze sa javnim prevozom. Ipak, i tako nešto se pojavljuje u ovim elektronskim anketama. Veliki broj primedbi je vezan za stanje glavne autobuske stanice. Grad je pribavio projektnu dokumentaciju i pribavio gradjevinsku dozvolu – dodaje Kovačević.
Ugovorom između Kraljeva i prevoznika („Autoprevoz“ d.o.o. Čačak, koji obavlja uslugu prevoza na teritoriji naseg grada) već je predviđen obim javnog prevoza, za koji je grad smatrao da je minimalan i naknada po kilometru. Prevoznik može, kaže ugovor, uvesti dodatne polaske, ali o svom trošku.
– Tu su još i određene linije koje su uvek dosta popunjene i one se ne subvencionišu, poput linija ka Šumarskoj školi ili Mataruškoj Banji – pojašnjava Kovačević.
Da li će se glas naroda čuti, u kojoj meri i u kom vremenskom periodu ostaje da se isprati. Svakako, mnogo je toga sto treba da se uradi u ovoj oblasti, a jasno je da grad veličine Kraljeva mora imati redovne, česte i pristupacne linije javnog prevoza kojima će većina i mladih i starijih sugrađana biti zadovoljna, jer je, kažu korisnici, najveći problem u danima kada đaci, za vreme vikenda, raspusta ili praznika ne idu u školu, pa nema tzv. „školskih polazaka”…
Iako grad sprovodi ankete i analize, problemi u javnom prevozu u Kraljevu ostaju hronični – red vožnje ne prati potrebe građana, a odgovori nadležnih prečesto ostaju u formi obećanja. Građani i dalje čekaju – i autobus, i konkretna rešenja. Kada gradski prevoz postane privilegija, a ne pravo, jasno je da nešto ozbiljno ne funkcioniše. Ako se rešenja traže sporije nego što dolaze autobusi – ni sledeća stanica neće doneti promenu.
Prevoz koji zaista funkcioniše mora da prati ritam svakodnevnog života građana – njihov posao, školu, lečenje i obaveze. Zato svaki glas u anketi jeste poruka, a obaveza medija je da pratimo hoće li on stići na pravu adresu.
T. A.
