„Telo pamti sve: i ono čemu ga nismo učili, i ono čime smo ga negovali“
Sve manja fizička aktivnost, čak i ona osnovna kao što je šetnja, a sve veći broj sati dnevno provedenih za računarom, ili nepravilno sedenje dok „skrolujemo” po telefonu, jasni su uzroci sve češće pojave bolova u leđima, kolenima, ramenima. Pomoći ima, ali mora se ozbiljno raditi, kao što se to čini u trenažnom centru Green Fit, mestu u kojem se bolovi zamenjuju napretkom, a granice pomeraju – i fizički, i psihički.
Ovaj centar za kineziterapiju osnovao je Marko Pantović, diplomirani kineziolog, koji uz detaljnu dijagnostiku nudi personalizovani pristup, bilo da je reč o profesionalnim sportistima, rekreativcima ili deci sa deformitetima.
Najpre se, naravno, radi dijagnostika, a onda sledi oporavak, rehabilitacija, ispravka raznih deformiteta kod dece, a tu su i treninzi za zdrave osobe koje žele da se posvete sebi i svom telu.
„Kineziterapija je terapija pokretom. Njome se oporavlja i od rupture mišića, skolioze, pa sve do oporavka od pokidanih prednjih ukrštenih ligamenata i, recimo. deformiteta stopala. Za mene je najvažnija dijagnostika i to važi za profesionalne sportiste, sugrađane koji žele da treniraju i budu fit, a posebno se odnosi na decu da bi znao kako da radim sa njima. Dijagnostikom se procenjuje funkcionalnost, odnosno eventualne asimetrije kod osobe ukoliko ih ima. Shodno tome, pravimo plan i program i rešavamo problem“, objašnjava Marko Pantović.
On ističe da rekreativci najčešće dolaze sa problemima u lumbalnom delu leđa i u kukovima, a diskushernija i diskopatija su, takođe, veoma čest problem.
Kod profesionalnih sportista to su, u najvećem broju slučajeva, povrede kolena. Ono što je poražavajuće jeste da dolazi veliki broj mališana, sa već razvijenim deformitetima kao što su ravna stopala, kifoza, skolioza, ozbiljni ili manje ozbiljni problemi sa kičmenim stubom.
„Moglo bi se reći da je skoro svaki slučaj – rešiv. Sasvim je logično da će, ako roditelji decu dovedu što ranije, čim primete prve neke nepravilnosti, sam oporavak i rehabilitacija teći mnogo brže, lakše i problem će se lakše otkloniti. Naglašavam da su deca u današnje vreme vrlo malo fizički aktivna, a poseban problem je što deca koja odluče da se bave nekim sportom, najčešće imaju vrlo jednolično treniranje, što uopšte ne doprinosi razvoju njihovih motorickih veština. Danas imamo, nažalost, previše dece koja ne znaju da urade pravilan čučanj ili kolut, što je prilično zabrinjavajuće“, smatra naš sagovornik.
Kod atleta i profesionalaca u sportu, povreda može da utiče, kako na fizičku spremnost, tako i na psihu. Pantović, ipak, objašnjava, na osnovu iskustava u radu sa njima, da su, skoro po pravilu, sportisti prilično mentalno jaki i žele da se što brže i bolje oporave i vrate kao „oni stari“ ponovo na teren. Mnogi od njih se vraćaju i mnogo jači, navodi Pantović:
„Faze oporavka su vrlo individualne i zavise, naravno, od naše saradnje. Nema prelaska u sledeću, napredniju fazu dok se u potpunosti prethodna ne savlada. Sve ima svoje vreme, a nakon završetka rehabilitacije, kreće individualni period. Prelazak u pun trenažni proces zavisi najviše od samog sportiste, ali uz odobrenje više stručnjaka“.
Kod Marka se jednog dana pojavila Anđela Markočevic, devojka koja je u udesu doživela teške telesne povrede i za koju su neki predviđali da će se teško oporaviti i moći da nastavi život kao pre nesreće. Zajedno, Anđela i Marko su sve demantovali i vredno se spremaju da u septembru istrče pet kilometara na TRCI KRALJEVA. Za to im je bilo potrebno oko šest meseci, ali vredelo je svake kapi znoja, poručuju oboje.
„Butna kost u udesu mi je bila smrskana, prošla sam kroz tri operacije, a kada sam došla kod Marka po preporuci mog fizioterapeuta, nisam mogla ni ono osnovno, da pravilno hodam. Iskreno, mislila sam da nikada više neću potrčati i da će ceo proces trajati mnogo duže. Nisam imala prevelika očekivanja, da se ne bih razočarala, ali sam pratila njegov plan i program. Oporavak nije bio nimalo lak, ali sada mogu sigurno da kažem da sam tokom proteklih pet ili šest meseci uspela – ne samo da se oporavim, već i da probijem mnoge granice, fizičke i psihičke. Marko vodi računa o svakom detalju, a kada vidi da mogu, voli da me izazove da uradim i po nekoliko serija, dok ne padnem na nos. Sada ne samo da normalno hodam, već i trčim i treniram čak i intenzivnije nego ranije“, ponosna je na sebe hrabra Anđela.
Marko, ipak, skromno naglašava da je Anđela do tog uspeha došla najviše zahvaljujući svojoj snazi:
„Ona je neverovatna. Višestruki prelomi butne kosti, katastrofalna povreda, nekoliko operacija, ali Anđela i ja ćemo biti učesnici na TRCI KRALJEVA i mislim da to dovoljno govori šta i koliko smo uspeli.“
Pored rada na rehabilitaciji i oporavku, u Green Fit (na adresi Heroja Maričića 86b) dolaze i oni koji žele da se ozbiljno bave sobom i svojim telom, da pametno treniraju i uživaju u tome. U ovom Centru se rade individualni treninzi, gde trener Pantović tačno odredi plan i program rada i treniranja za svakoga posebno, jer smo, kako je više puta istakao, svi različiti i imamo drugačije potrebe, želje, ali i granice do kojih želimo da se testiramo.
Motivacija je, podvlači, jako važna za zdrav način života, a kontinuitet ono što donosi prave rezultate. Na kraju ove priče čini nam se sasvi na mestu da dodamo kako je ona pravi primer tvrdnje da je „volja – najjači mišić”.
T. Arsić
