Iz Odbora za izgradnju ne traže novac, već pomoć u materijalu i radu kako bi kapela bila završena
Na planini Čemerno, novembra 1915. godine dogodio se sudar nemačko – austro-ugarske sile sa Prvom armijom srpske vojske. Neprijatelj nije uspeo u svojoj nameri da satre Srbiju u ibarskom tesnacu. Kralj, Vlada, diplomatski kor saveznika i srpski narod sa svojim skromnim imetkom, prošli su Ibarskom klisurom, povlačeći se prema jugu. Srpske planine: Goč, Stolovi, Troglav, Jelica i Čemerno, ostale su zalivene vojničkom krvlju.
Neprijatelji su odneli svoje žrtve, a naše nije imao ko da pokupi. Pokrio ih je sneg i raznosile planinske zveri…
A onda je nastao zaborav.
Sto godina kasnije, sadašnja generacija potomaka ratnika, Inicijativni odbor za gradnju Vojničke spomen kapele, otima od zaborava naše, još uvek, neznane junake. Gradimo je na vrhu Čemerna, na Smrdljuču. I nije teško zaključiti zašto je ovaj planinski vrh dobio baš takvo ime…
Do sada su prikupili 1.600 imena stradalih srpskih ratnika, i još tragaju, jer znaju da to nije konačan broj stradalnika. Sva poznata imena ispisuju u kamenu unutar Kapele, a kosti pohranjuju po pukovskim kuferima u kripti.
U prvoj fazi gradnje stigli su do krova, obezbedili crep i prozore, ali dalje, kako navode, ne mogu sami:
„Grad je dao koliko je mogao, odazvali su se i donatori, ali ima još dosta posla koje ne možemo sami da završimo. Hvala svima koji su pomogli, ali mislimo da vas ima još koji biste, u granicama svojih mogućnosti, i na ovaj način pomogli da se ime vašeg pretka, ili njegovog ratnog druga, ne zaboravi. Molimo, takođe, da razumete što ne očekujemo novac. Očekujemo pomoć u materijalu ili u radu. Tako su radili i donatori koji su nam do sada pomagali. Bićete deo Knjige donatora i deo zahvalnih potomaka, a Odbor za izgradnju Vojničke spomen kapele na Čemernu vam se unapred zahvaljuje“.
Šta je još potrebno?
Na listi onoga što nedostaje nalaze se:
– mermerne ploče za pod kapele,
– ulazne dveri (drvo),
– unutrašnja vrata za kriptu (drvo),
– metalne stalaže za kriptu,
– metalni vojnički koferi za kosti ratnika, 18 komada,
– unutrašnje drvene stepenice,
– replike ratnih pukovskih zastava,
– mermerne ploče za imena stradalih vojnika,
– zvonik sa prostorijom za paljenje sveća (ima projekat),
– crkveno zvono (300 kg),
– siga za spoljnu fasadu,
– obezbediti vodu,
– obezbediti struju.
Više od gradnje
Iako je reč o građevinskom projektu, organizatori ističu da je njegova vrednost šira, u zajedničkom radu i spremnosti da se doprinese nečemu što ostaje.
„Još smo dužni“, poruka je ovog poziva kao podsećanje da svako može dati svoj deo u onome što se gradi i ostaće da traje ne samo kao spomenički, već i kao čin istorijskog pamćenja. Samo tako biće zaokružena ideja potomaka stradalih i članova udruženja za negovanje sećanja na Balkanske i Prvi svetski rat, da upravo na Čemernu, mestu žestokih sukoba sa austrougarskom Trećom armijom, bude podignuto dostojno obeležje sa ugraviranim imenima palih ratnika. Prema dostupnim podacima, do sada je potvrđeno da je u tim borbama poginulo 1.080 vojnika iz sastava Studeničkog odreda i IV pešadijskog puka drugog poziva, koji su štitili odstupnicu Prve srpske armije pod komandom vojvode Živojina Mišića. Istoričari procenjuju da je ukupan broj poginulih na ovom području bio veći 1.500.
R. T. – M. M D.
