Na planini Čermerno neimari su protekle jeseni i tokom zime radili i protiv vremena, i protiv nevremena. I vidi se. I došlo je prvo prolazno vreme da se podvuče crta – da li je vredelo.
Reč je, inače, o izgradnji jednog od najvećih memorijala na području Grada – Vojničke spomen kapele na planini Čemerno. O tome je upravo raspravljao Gradski odbor za kordinaciju aktivnosti na izgradnji ovog višenamenskog objekta.
Šta je značila borba protiv vremena? Prošlo je 110 godina od odsudne bitke srpske vojske sa višestruko jačim nemačkim i austrougarskim sanagama na ovoj planini, a da na tom mestu ljudska ruka nije ni sve kosti žrtava pokupila, ni kamen znamenja postavila. Borba za obeležje trajala je više od deset poslednjih godina, i to više entuzijazmom potomaka, nego snagom propisa. Kako god, ta bitka je dobijena.
Ova druga, sa nevremenom, počela je 8. septembra prošle godine, reklo bi se kad joj vreme nije za planinu, ali to nije ni do, Kraljeva ni do izvođača. A nije ni tema ovog rukopisa, mada može poslužiti za nauk.
Posao je dobila firma Trimos, vlasnika Milutina Jovanovića iz Beograda. Takav je tender. I nije da nije bilo hvatanja za glavu, ali, pokazaće se vrlo brzo – bespotrebno. Mora se podvući – takvi neimari se ne sreću često. Znali su i gde dolaze i kakva je zima na planini. Ostalo je istorija.
Odbor za izgradnju, koji je, inače, svakodnevno pratio tokove gradnje, samo je mogao da pohvali i da se zahvali izvođaču radova na požrtvovanju po kiši, vetru i magli, pa i snegu, sve žureći da ih ne zatekne i mraz. I uspeli su, i zato je ovako dug uvod posvećen upravo više uvodu u posao nego samom poslu.
Što se posla tiče, od značajnijih radova samo je crep ostao na skladištu (i ispod plana) jer je stigao mraz, pa kamioni na zemljanom putu nisu mogli da pobede. Ali, zato je izlivena tzv. sferna ploča i adekvatno zaštićena da kao takva sačeka proleće. Time bi se završila prva faza.Za gradnju je potrošeno nepunih deset miliona dinara.
Sledi druga faza, nadajmo se i nešto efikasnijem tenderu, u kojoj treba uraditi malterisanje, postavljanje ploča na podove, mermernih spomen ploča sa imenima stradalih boraca (do sada poznata imena 1.058 stradalnika), izrada kripte za kosti boraca, uraditi freskopis…
Naravno, sve će ovo i dalje zavisiti od raspoloživih sredstava Grada, ali se nade polažu i u donatorske ruke, koje su i do sada bile prilično izdašne.
– Hvala svima, ali još smo daleko od kraja – poručuju iz Odbora za izgradnju…
Povelju Despota srpskog Stefana Dečanskog, kome je posvećen hram, u temelje kapele položio je protojerej stavrofor Ljubinko Korićanac, paroh kaonske crkve u penziji.
Radovan Tipsarević
Hvala Bogu! 😇