Koja je to gljiva „kraljevka“, kako izabrati pečurke za gulaš, gde je najbolja škola gljivarstva, zašto su gljive preteče svih „društvenih mreža, gde se u Srbiji nalazi „nacionalni park gljiva“… o svemu tome priča nam Miroslav Pavlović Kepo
Za većinu ljudi gljive su danas velika tajna, jer se zaturilo vekovno iskustvo u korišćenju ove vrlo dragocene životne namirnice. Ipak, ima i dosta zaljubljenika koji baštine ljubav prema gljivama i veliko znanje, koje je neophodno da bi se ova namirnica koristila u ishrani.
Proteklog vikenda u Beogradu na Adi Ciganliji je treći put održana manifestacija „Gljivarska trpeza“. Kraljevačka ekipa u sastavu: Miroslav Pavlović Kepo, Ivan Vukićević, Nebojša Stevanović i Dragan Rudnjanin osvojila je 3. mesto u spravljanju gulaša. U okviru ove manifestacije kraljevački Ekološki pokret Ibar održao je i svoju redovnu prolećnu manifestaciju „Prolećni dani gljiva“
Miroslav Pavlović Kepo, predsednik Eko-pokreta Ibar i gljivarske sekcije „Kraljevka“, za portal KRUG kaže da je ovo proleće za gljive relativno dobra sezona, ne idealna jer je početak proleća bio sušan, ali poslednje kiše su malo popravile situaciju. U kraljevačkom gulašu, koji je u konkurenciji 27. kotlića bio među 3 najbolja, našle su se dve vrste gljiva – jedna vrsta šampinjona i vrganj:
– Svaka gljiva ima svoj ukus i svoju teksturu i ne mogu se tek tako pomešati. Kada učestvujemo na ovako masovnim manifestacijama, biram gljive koje su u široj upotrebi, na koje su ljudi navikli. Ima gljiva koje su jestive, ali mogu biti teže za nečiji stomak. Inače, manifestacija se ne održava slučajno na Adi Ciganliji – na ovom ostrvu je u Srbiji jedino strogo zaštićeno stanište gljiva, mogli bismo reći „nacionalni park gljiva“.
Kao pravi zaljubljenik u gljive, Miroslav Pavlović Kepo je prava riznica zanimljivih priča. Tako u kratkom razgovoru saznajemo da je „kraljevka“, po kojoj nosi ime mikološka sekcija, vrlo retka gljiva, koje u Evropi više i nema, raste još na Balkanu i zato je pod strogom zaštitom.
Kepo je veliki propagator gljivarstva, ali uvek je i pun upozorenja da bi gljive trebalo da beru samo dobro obučeni ljudi jer su mnoge vrlo otrovne. Zato poručuje da se na Kopaoniku svake godine održava „škola gljivarstva“ – ozbiljan kurs na kome se gljive izučavaju i teoretski i praktično u prirodi, a ispitivači su renomirani profesori i doktori nauka.
– U Mikološko-gljivarskom savezu Srbije razgovaramo o tome da uvedemo „gljivare-determinatore“, kako smo ih u žargonu nazvali. Da u svakom gradu u kom imamo stručne ljude uvedemo dežurnog gljivara koji bi kontrolisao pijace, na kojima se gljive prodaju na neuslovan način. Koliko god propagiramo gljive, toliko i ponavljamo: oprez, oprez, oprez!
Organizatori su Turistička organizacija Čukarica i Mikološko-gljivarski savez Srbije. Miroslav Pavlović kaže da je poseta bila dobra pa je bilo prilike i za edukativne razgovore, osnovno upoznavanje posetilaca sa gljivama. A bilo je prilike i za propagiranje Kraljeva, jer je podeljeno dosta propagandnog materijala, kojim ih je snabdela Turistička organizacija Kraljeva.
Za kraj razgovora, Kepo nam objašnjava da je svet gljiva, tog „čuda prirode“ koje nije ni biljka ni životinja, preteča svih društvenih mreža:
– Gljive imaju svoje micelije, koje mogu da se protežu u nedogled i da prenose „informacije“, vodu, minerale… one hrane drveće i sve ostale biljke u šumama, tamo gde nema gljiva, nema ni kvalitetne šume. Taj sistem podseća na neuronsku mrežu, ili bolje reći obratno, neuronski sistem je „iskopirao“ mrežu micelija, a digitalna mreža kojom je obavijen svet samo je to iskopirala.
Prema kalendaru Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, sledeća velika akcija kraljevačke mikološke sekcije „Kraljevka“ je jesenja izložba gljiva 19. oktobra.
R. Vesković
