Za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju u budžetu Kraljeva namenjeno je 65 miliona dinara. Program čeka saglasnost resornog ministarstva, pa poljoprivrednici konkurs mogu očekivati u maju
Poljoprivreda čini „tek“ 15% društvenog proizvoda Srbije, ali to je onih 15% koji su naša najveća sigurnost da nećemo biti gladni. Koliko je poljoprivreda važna, najbolje je pokazala „korona godina“ iza nas u kojoj su poljoprivreda i prehrambena indsutrija sačuvale zemlju od velikog pada BDP-a. Da li je zemlja, država Srbija, sačuvala seljake od velikog pada u toj istoj godini? Nije. Svakakve priče koje bi bile smešne da nisu tužne, čula sam od nekih naših stočara kako su, na primer, nalazili kupce za svoja grla u godini u kojoj ne da nije bilo slavlja u Srbiji, nego ni turista u Crnoj Gori. Na koji način i sa koliko novca će Kraljevo ove godine pomoći poljoprivrednike na svom području?
- Gradsko veće usvojilo je na poslednjoj sednici Predlog program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u 2021. i poslalo Ministarstvu poljoprivrede na saglasnost. S obzirom na to da je program sličan prošlogodišnjem, može se očekivati da će dobiti saglasnost, tako da će konkurs za dodelu sredstava poljoprivrednicima biti verovatno u maju – kaže Milomir Šljivić, gradski većnik zadužen za ruralni razvoj.
Za realizaciju ovog programa grad Kraljevo je u bužetu za 2021. godinu planirao 65 miliona dinara što je oko 1,5% budžeta.
Malo ili mnogo?
Zavisi kako se posmatra: npr. u Srbiji su se sredstva podsticaja za poljoprivredu kretala oko 5% budžeta Republike za period 2015-2017. godine. Sasvim nasumično nalazimo podatak da će Gornji Milanovac, koji ima pet puta manje stanovnika i tri puta manji budžet, za podsticaje poljoprivredi i selu ove godine izdvojiti 60 miliona dinara, tek nešto malo manje nego Kraljevo
– Pre 15-ak godina kada sam inicirao da podsticaji poljoprivredi uđu u naš lokalni budžet, sećam se da je iznos bio oko 7-8 miliona. Sada u poljoprivredu i selo ulažemo skoro 10 puta više i smatram da je to dobro. Naravno, nikad nije dovoljno i zato ćemo se truditi da iz godine u godinu povećavamo ovaj iznos – kaže za portal KRUG Milomir Šljivić.
Regres za osiguranje iskoristilo samo 5% gazdinstava
Od 65 miliona dinara koliko je kraljevačkim budžetom namenjeno poljoprivredi, najveći deo od 27 miliona namenjen je regresiranju premije osiguranja u iznosu od 40% i maksimalno do 350.000 dinara po gazdinstvu. Iako se mnogi naši poljoprivrednici i danas teško odlučuju da osiguraju svoj urod ili životinje, situacija je ipak znatno bolja nego ranije kada se događalo da ova sredstva ne budu u potpunosti utrošena.
– Poslednjih godina ova sredstva ne da su iskorišćena 100%, nego čak i prenosimo obaveze za narednu godinu. Tako iz 2020. godine u ovu godinu imamo prenete obaveze u iznosu od 3,7 miliona dinara po osnovu regresiranja osiguranja. Pravo na regresiranje troškova osiguranja iskoristila su 504 podnosioca zahteva, a prenete obaveze ćemo isplatiti ove godine. Podsećam da se iz državnog budžeta regresira 40% premije osiguranja, iz lokalnog još 40% tako da poljoprivrednik u Kraljevu plaća samo 20% premije. Ovakva politika stimulisanja osiguranja počela je da daje rezultate – ističe Šljivić.
Ipak, seljaci se i dalje radije odlučuju da sami snose rizik:
Milomir Šljivić skreće pažnju na još jednu mogućnost koju kraljevački poljoprivrednici nisu koristili dovoljno, a to je subvencionisanje kamate. To znači da ako poljoprivrednik podigne kredit za ulaganje u gazdinstvo (kod banke koju izabere Grad kao najpovoljnijeg ponuđača), kamatu bi plaćao Grad. Pretprošle godine su plaćane kamate za 11 kredita koje su podigli poljoprivrednici, ali prošle godine niko nije konkurisao, sredstva nisu iskorišćena, pa ove godine nisu ni planirana. Šljivić smatra da bi ta mogućnost ipak trebalo da postoji kao još jedan podsticaj poljoprivrednicima da ulažu u gazdinstva.
Ipak, nije teško zaključiti da zbog slabog materijalnog položaja i nestabilnih cena naši poljoprivrednici zaziru od ulaska u zaduživanje kod banaka. Prošla „korona godina“ je tržište učinila još nestabilnijim, a tako je počela i ova godina – nema slavlja, nema putovanja, turizam je desetkovan, što znači da je mnogo teže naći velike kupce za poljoprivredne proizvode.
Koje poljoprivrednike Grad stimuliše?
Druga najveća stavka u lokalnom poljoprivrednom budžetu su investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i za to je planirano 23,9 miliona dinara. To znači da Grad na konkursu bira projekte koje će sufinansirati u iznosu od 45% i to mogu biti ulaganja u priplodna grla mlečnih rasa, zatim rasa goveda ili svinja koje daju kvalitetno meso, zasade voća, povrća, grožđa, cveća, žitarica, ili pčelarstvo. Bespovratna sredstva u proseku iznose 45% vrednosti investicije, ali procenat je, prema kriterijumima koje je odredilo Ministarstvo poljoprivrede, različit u brdsko-planinskim i nižim plodnijim područjima.
Preko konkursa prošle godine je 136 korisnika dobilo bespovratna sredstva od Grada i ona su ovako iskorišćena:
Do ovih sredstava dolazi se preko konkursa, koji raspisuje grad i koji se može očekivati u maju. Ove konkurse pratile su priče o nameštanju, zakulisnim radnjama, dodeli sredstava za goveda onima koji jedva štalu da imaju, da stalno isti dobijaju sredstva… pa sve do gluposti da su sredstva deljenja po tome ko se pre javi, a ne ko ima bolji projekat! Na sve to Šljivić kaže:
– Ne znam kako je bilo i zato ne želim da komentarišem, mogu samo da kažem da sada više nije tako. Komisija bira najbolje projekte na osnovu opštih kriterijuma, zatim specifičnih za određenu granu poljoprivrede i dodatnih kriterijuma kojima želimo da stimulišemo određene kategorije poljoprivrednika. Tako na primer najviše stimulativnih bodova – 30 dobija upravo podnosilac zahteva koji do sada nije dobijao ova sredstva. Da bismo stimulisali mlađe ljude, po 20 bodova dobijaju mlađi od 40 godina i oni koji imaju završen IV stepen itd.
Ako jednom stane i ova korona moći će da se na pravi način iskoriste i sredstva namenjena promotivnim aktivnostima u iznosu milion dinara, što je tri puta više nego prošle godine. Planirano je više novca u želji da se na neke velike sajmove u poljoprivredno razvijenim zemljama koje nisu mnogo udaljene (Italija, Austrija, Nemačka…), pošalje desetak mladih poljoprivrednika. Milomir Šljivić kaže da ima ideja da se organizuje i neka edukativna i takmičarska manifestacija da bi se unelo više živosti u naša sela.
Dobro je da grad izdvaja novac za pomoć poljoprivredi i selu, ali to nije dovoljno… gotovo da bismo mogli reći da koliko god da pomaže, nikad neće biti previše.
Radmila Vesković
