Sredstva dobilo 15 lokalnih samouprava za realizaciju projekata socijalne zaštite
Na svečanosti održanoj 5. juna u Beogradu, Grad Kraljevo je zvanično dobio sertifikat za sprovođenje projekta iz oblasti socijalne zaštite, kao deo programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske.
Za projekat pod nazivom „Unapređenje savetovanja kroz inovativni pristup i nove tehnologije“, Kraljevu je dodeljeno ukupno 23.880 evra, od čega je 21.480 evra obezbeđeno iz sredstava programa, uz 2.400 evra sopstvenih sredstava.
Vodeći nosilac projekta biće, kako se navodim kraljevački Centar za socijalnu zaštitu, uz partnere – Školsku upravu i Crveni krst Kraljevo. Cilj projekta je, kako se navodi, „modernizacija i proširenje postojećih savetodavnih usluga kroz uvođenje integrisanih pristupa i novih komunikacionih tehnologija, sa fokusom na ranjive grupe iz ruralnih sredina“.
U okviru aktivnosti, psihoterapeuti i pravnik će korisnicima pružati podršku putem onlajn sesija tri puta nedeljno, dok će se terenske posete realizovati u skladu sa potrebama.
Projekat će direktno obuhvatiti 800 korisnika i korisnica, čime se značajno unapređuje dostupnost i kvalitet usluga u Kraljevu.
Ova inicijativa deo je šireg programa koji u narednih godinu dana podržava 15 lokalnih projekata sa ciljem unapređenja kvaliteta života više od 5.000 građana širom Srbije. Ukupna podrška Vlade Švajcarske iznosi skoro 370.000 evra, uz dodatni doprinos lokalnih samouprava od preko 50.000 evra.
Projekat u Kraljevu je deo širih napora da se unapredi kvalitet socijalnih usluga u lokalnim zajednicama. Međutim, važno je podsetiti da ovakvi projekti često pokrivaju aktivnosti koje već ulaze u domen redovnog delovanja javnih službi – zbog čega je ključno insistirati na transparentnosti, evaluaciji i jasnim pokazateljima rezultata.
Gde prestaje projekat, a počinje redovan rad?
Na prvi pogled, podrška Kraljevu kroz projekat vredan 23.880 evra izgleda kao korak napred u pružanju socijalne zaštite. Aktivnosti poput savetovanja, edukacije, onlajn i terenskog rada sa ranjivim grupama – sve to zvuči pohvalno i društveno korisno.
Ali… kada skinemo sloj zvaničnih formulacija i promotivnih rečenica, ostaje pitanje koje bi trebalo otvoreno postaviti: da li je zaista potrebno da ovakve osnovne usluge zavise od stranih donacija i projektnih ciklusa?
Usluge koje se najavljuju ovim projektom – rad terapeuta, savetovanje, pravna pomoć, posete korisnicima – ne deluju kao inovativna revolucija, već kao minimum koji bi svaka ustanova socijalne zaštite trebalo da obezbedi svakodnevno. U tom svetlu, ovakvi projekti ne deluju kao nadogradnja, već kao pokušaj da zakrpe ono što bi sistem već morao da radi.
Da ne bude zabune – svaka podrška je dobrodošla. Ali podrška nije zamena za sistemsku odgovornost i održivost. Ako po isteku projekta sve stane, ili se broj korisnika vrati na pređašnje stanje, onda nismo napravili pomak, već pauzu u stagnaciji.
Zato je vreme da, uz sve sertifikate i banere, počnemo da pratimo i vidljive, merljive, dugoročne efekte ovih ulaganja. Jer, ako sve što projekat donese nestane čim se projektni fond zatvori – onda problem nije u korisnicima, nego u načinu na koji planiramo promene.
M. M. D.
