Krdo jelena slobodno jezdi Čemernom!

Kralj šuma, evropski jelen, uspešno se prilagodio slobodnom životu u lovištu „Studenica“, gde su prošle godine ubačene 33 jedinke. Za mesec dana očekuju se i prve prinove, a krajem godine biće naseljeno još jedno krdo od 20-ak jelena, košuta i teladi

            Posle 60 godina obroncima Čemerna iznad Studenice od jula prošle godine slobodno galopira najplemenitija divljač u našem delu sveta – evropski jelen! Prvu zimu na slobodi uspešno su prebrodili, bez gubitaka, kaže Uroš Đoković, predsednik Lovačkog udruženja Kraljevo. Ističe da nisu otkriveni tragovi koji bi nagoveštavali da je krdo tokom zime pretrpelo ikakve gubitke, bilo od prirodnih predatora, bilo od lovokradica. Ova jelenska zajednica se podelila u nekoliko porodica, koje slobodno jezde šumama i pašnjacima:

            – Monitoring pokazuje da se kreću područjem Bažala, Ponora, Đakova, Savova, pa sve do Tolišnice, a silaze i do Magliča. Najčešće su na oko 600-700 metara nadmorske visine. Jelen je migratorna životinja, ide za hranom i mineralima. Prva godina na slobodi pokazala je da su se dobro prilagodili stanišnim uslovima, koji su odlični. Odgovara im šumska sastavina, obilje biomase, klima. Kreću se šumama, ali i pašnjacima, a na hranilišta dolaze uglavnom noću – izveštava za portal KRUG Uroš Đoković.

            Za mesec dana očekuju se i prve prinove. Parenje jelena traje od avgusta do oktobra, u zavisnosti od klimatskih uslova, a košuta nosi mladunče 32 do 36 nedelja. Pretprošle zime iz lovišta Bukovik kod Ražnja u prihvatilište na Čemernu stiglo je 28 jedinki, 18. jula kada su u Ponorama puštene na slobodu, krdo je već bilo bogatije za pet teladi.

            Jelenska zajednica je pod ozbiljnim nadzorom i zaštitom lovočuvarske službe, tako da su im najozbiljnija pretnja prirodni predatori, a to su u lovištu „Studenica“ vuk i medved. Lovočuvari zaključuju da su jeleni sigurno imali vizuelni susret sa ovim predatorima, ali verovatno ne i bliski susret. Od prirodnih neprijatelja jeleni moraju naučiti da se sami štite, a od ljudi-predatora štite ih lovočuvari i tehnika:

            – Imamo nekoliko hranilišta i dovoljan broj kamera za video nadzor. Lokacije menjamo i one su tajne radi zaštite od eventualnih lovokradica. Lova neće biti sigurno narednih desetak godina. Optimalan broj jedinki za lovište „Studenica“, koje ima 35.000 hektara, je 200 i očekujemo da ćemo taj broj dostići za deset godina. Propisno smo obeležili da je lovište pod video nadzorom, tako da snimci evenutalnih lovokradica mogu biti korišćeni kao dokaz. Krdo nije u potpunosti prepušteno prirodi time što održavamo hranilišta. Razlog je što želimo da ih zadržimo na terenu koji možemo da kontrolišemo – upozorava Đoković.

            Nije ni čudo što jelenima odgovara područje Čemerna, jer je samo izbor lokacije gde će u Srbiji biti obavljena reintrodukcija jelenske divljači trajao je skoro dve godine, a osim domaćih stručnjaka učestvovala su i četvorica profesora iz Italije i Slovenije. Pokazalo se da su obronci Čemerna i Tare najpogodniji. Sve ovo deo je višegodišnjeg naučno-istraživačkog projekta koji vodi Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, a njihov partner u Kraljevu je ovdašnje Lovačko udruženje.

Prema projektu, krajem ove godine će biti ubačeno još 20-ak jedinki i isto toliko naredne godine i sve će biti takođe iz lovišta Bukovik. Priprema je bila duga i ozbiljna:

            – Lovište „Studenica“, kojim mi upravljamo, je praktično na četvoromeđi lovačkih udruženja Kraljevo, Ivanjica, Dragačevo-Guča i Srbijašuma i svi smo na istom zadatku. Mnogo smo radili sa lovočuvarima, ali i meštanima i za sada nismo imali nikakvih problema – kaže Đoković.

            Veliki san iskrenih zaljubljenika u prirodu ostvaren je povratkom evropskog jelena u stanište u kome je vekovima obitavao, o čemu svedoče i žitija Nemanjića. Na kraljevačkom području poslednji put je viđen 1962. godine na Odmenjskoj vodi, a iščezao je zbog prekomernog lova i krivolova. Sada je na spisku zakonom zaštićenih divljih vrsta „koje u prirodi trenutno nisu ugrožene u meri da im preti opasnost da nestanu… To su ranjive, endemične, indikatorske, ključne i kišobran vrste…“ (prema Pravilniku o proglašenju  i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta, biljaka, životinja i gljiva).

            Rekla bih da je našoj generaciji pripala i dužnost i privilegija da umanji zločin koji su nad kraljem šuma, gorskim carem, ponositim i plemenitim jelenom počinili ljudi sredinom 20. veka.

            I još divokozu da vratimo… ali o tom – potom. 

Radmila Vesković


*Sve fotografije su sa kamera za video nadzor u lovištu “Studenica”

3 komentara za naslov “Krdo jelena slobodno jezdi Čemernom!

  1. Sve je to lepo, to što pišete o aktivnostima nas lovaca….. Pomozite nam u pronalasku rešenja vezano za štete u lovištu uzrokovane od napuštenih pasa i mačaka ?! Štete su ogromne, strada divljač i njen podmladak kao i domaće životinje u privatnim štalama i torovima…..

    1. Poštovani Dejane,
      Predložili ste dobru temu, pisaćemo o tome.

      Srdačan pozdrav.

  2. Čarobni prizori! Ništa lepše nisam pročitala zadnjih godinu dana. Hvala za divnu reportažu, hvala Lovačkom udruženju Kraljevo, lovištu ” Studenica” i svima koji brinu o ovim plemenitim životinjama.

Comments are closed.