Pavle Pavlović: 7 načina da doživite čudesnu prirodu Kraljeva!

Uvek sam bio svestan koliko Srbija može da pruži turistima, ali desi se da se i sam iznenadim kada vidim njihovo oduševljenje: ljudi koji su proputovali bukvalno ceo svet, kažu: ‘Bože, kako lepu zemlju i ljude imate…’ i baš ti bude toplo oko srca”

Ovim rečima počinje razgovor za portal KRUG Pavle Pavlović, turistički vodič – preduzetnik u Kraljevu, koji od tog posla kao “slobodnjak”, kako kaže, sasvim solidno živi. Pavle je dinamičan, radoznao, svestran, otvoren mladi čovek. Za turizam je potkovan i teoretski i praktično: završio je Visoku strukovnu školu za turizam u Beogradu i pet godina radi kao turistički vodič. O poslu govori nadahnuto i motivisano.

Kao licencirani turistički, ali i planinski vodič, vodio je goste i na gradske, i na manastirske, i na planinarske ture, od vojvođanskih salaša, preko Beograda, Stare planine, do Zlatara, Golije, Niša. Godinama je bio vezan za Beograd kao bazu: tu su najveće agencije, glavni aerodrom i pristanište, iz Beograda kreću ture po Srbiji. Tako je bilo do ove godine, a onda je pandemija kovida uzdrmala svetsko turističko tržište. Pavle se prilagodio, okrenuo onome što je odavno želeo, a zašta do sada nije imao vremena: razvijanju turističkih programa na području Kraljeva i centralne Srbije.

Kolaž fotografija sa Pavlovih tura

Pavle, šta je to što je stranim turistima toliko lepo u Srbiji, a što mi možda i ne umemo da vidimo?

Lepote pejzaža, neverovatne priče koje doživljavaju u susretima sa ljudima, pozivi meštana da svrate na kafu i piće, otvorenost naših ljudi. Ukus domaće hrane. Bio sam domaćin jednoj blogerki iz Amerike koja je 20 godina vegetarijanka. Sedeli smo u restoranu u Nišu, ja sam gustirao domaće kobasice, ona je gledala, gledala i… nije odolela, probala je meso posle 20 godina!

Oduševljavaju ih planine, voćnjaci i pašnjaci, reke, tradicionalna gradnja. Juče sam vodio jednog Brazilca do Savine isposnice, bio je opčinjen, posle smo ručali kod Mira u Bogutovcu i bio je oduševljen jelima… Srbija je relativno jeftina destinacija, sa dobrim odnosom kvaliteta i cene. Mi smo bezbedna zemlja, to je vrlo bitno. Ovde skoro svi pričaju engleski, sve to nas čini “travel friendly” destinacijom.

Mi smo zatrpani negativnim mislima, ekonomskim problemima. Stranci te često tako ošamute, pa kažeš sebi: “Bože, budi svestan gde živiš i iskoristi to na najbolji način!”

Turisti obožabvaju vidikovce

Da li je letos bilo posla, ko su bili klijenti i šta si im ponudio?

Gosti su uglavnom bili domaći, najviše iz Beograda i Vojvodine, a ponudio sam 7 programa u našem kraju na lokacijama za koje smatram da bi i svaki Kraljevčanin trebalo da ih obiđe. Pešačke ture na vodopade Izubre na Rudnjanskoj visoravni, do gornje Savine isposnice, do okamenjene šume Lojanik u Mataruškoj Banji i pešačenje od Dubočice do Magliča. Onima koji vole drugu vrstu uzbuđenja preporučujem rafting na Ibru, vožnju kvadom na Goču i džip turu po okolnim planinama. Ovog leta imali smo nekoliko grupa na Stolovima, tura koša 35 evra po osbi i obuhvata: 4 sata vožnje džipom, hranu za konje i osveženje za goste.

Kolaž fotografija sa prelepih Stolova

A ekologija, kako se džipovi i kvadovi slažu sa tvojom ljubavlju prema prirodi?

Prvo, cena namerno nije pristupačna da se ne bi išlo masovno. Drugo, znajte da ljudi koji, kako kažete, vitlaju džipovima po planini često mnogo više cene prirodu nego neki izletnici koji ostavljaju đubre za sobom. Treće, džipovi su kvalitetni sa minimalnim izduvnim gasovima i njima se ne mahnita, nego vozi polako, sa uživanjem. Četvrto, ima osoba koje su fizički sprečene da se popnu na planinu, invalidi, bolesni, stari, treba i njima pružiti tu mogućnost. Peto, vožnja kvadom traje samo sat vremena. Šesto, u planinu vozilima idu i rendžerske službe, šumari i mnogi drugi.

Kreirao si i celovit biciklistički program, za koji kažeš da sličan ne postoji u Srbiji. Gde ćeš voditi bicikliste?

Golija mi je večita inspiracija. Za biciklizam su potrebne takve planine, visoravni bez velikih uspona. Program za bicikliste traje 7 dana, obuhvata 2 noći na Rudnu, zatim prelazak preko Golije do Odvraćenice, preko Peštera do Sjenice, Uvačko i Radojinsko jezero, Novu Varoš. Turisti na biciklima vole vožnju od smeštaja do smeštaja. Takav turistički proizvod u Srbiji do sada nije postojao, poslao sam ga u 3-4 turističke agencije. Cena će biti oko 700 evra po osobi bez avionskih karata i u zavisnosti od broja osoba.

Koliko je teško kreirati i organizovati takav program?

Vrlo teško i ja sam se na to odlučio tek posle 10 godina bavljenja turizmom i 5 godina iskustva turističkog vodiča. Strani turista želi bezbednost i komfor: od dočeka na aerodromu, prevoza do  destinacije, prevoza biciklističke opreme i torbi od konačišta do konačišta, rezervnih delova, zatim ne samo smeštaja i hrane, nego i osveženja na svakoj deonici, mnoštvo detalja treba organozovati… Ipak, sve sam upakovao. Moj program se oslanja na aktivnosti Biciklističkog kluba “Čiker”, koji odlično razvija infrastrukturu i generalno kulturu biciklizma.

Sa jedne od biciklističkih tura

Ko su strani turisti koji će dati 700 evra da bi vozili bicikl po Goliji?

Sada najčešće radim sa dva tipa turista: jedno su oni koji putuju zbog kulture, žele da upoznaju različite krajeve i narode, a drugo su ljudi koji vole prirodu, aktivni odmor, adrenalinski turizam. To su ljudi srednje klase i VIP osobe. Bio sam vodič ambasadorima, uticajnim svetskim blogerima, domaćim javnim ličnostima i umetnicima, ženi koja vodi kancelariju najvećeg šeika Dubaija…

Šta takvoj ženi može da bude zanimljivo u Srbiji?!

Sve. Kultura u najširem smislu, istorija, umetnost. Razbijaju predrasude. Takve turiste, na primer, interesuje naša bliska prošlost, žele da shvate ratove iz 90-tih. Čudno je kad odu prvo u Bosnu ili Hrvatsku, pa dođu u Srbiju i onda imaju neku zadršku prema nama. Brzo im razbijemo predrasude. Rekao bih da se moje kolege i ja u Srbiji mnogo manje bavimo komšilukom i strancima se to sviđa.

Ko su turisti koji dolaze zbog prirode i aktivnog odmora?

Ljudi koji su u dobroj formi, treniraju, voze bicikle. Godišta su bukvalno od 7 do 77. Takvi gosti su fizički vrlo spremni, i u zrelim godinama su utrenirani. Žitelji Zapadne Evrope vole “outdoor” aktivnosti, Finci, Šveđani, Danci, Holandija je odlično tržište.

Kolaž kao dokaz zašto stranci govore da imamo prelepu zemlju

Da li su planinarenje, pešačenje, brdski biciklizam, ono što bi Srbija trebalo da promoviše?

Ja nemam dilemu da je aktivni odmor naš kapital u turizmu! Na sve destinacije koje smo pomenuli dodajte kajak i rafting na Ibru i Drini, kanjoning na Tari i u okolini Valjeva, posmatranje ptica, posmatranje medveda, imamo i tandem paraglajding…

Ipak, taj turizam nije u fokusu Turističke organizacije Srbije i lokalnih turističkih organizacija.

Nažalost, u pravu ste. Država i javne ustanove ne prepoznaju sve aktere na tržištu, a nedostaje i proaktivan odnos turističke privrede – turističkih agencija, nas turističkih vodiča, planinskih vodiča. Nemamo adekvatne proizvode koje bi turističke organizacije promovisale. Zato deklarativno promovišu prirodu i manastire, a gost to ne može da kupi, to nije proizvod.

Prelepi meandri Uvca

Na šta misliš kada kažeš “turistički proizvod”?

Neki od mojih programa koje smo pominjali su turistički proizvodi. Ako stalno pričate o Goču, a nemate kvalitetno obeležene staze, nemate upakovan program dolaska, transfera, smeštaja, aktivnosti kojima će se turista baviti… šta to onda vi promovišete?! Planine i reke, onako teoretski? Ali za to nisu krive turističke organizacije, nije njihov posao da prave programe, već da ih promovišu. Programe bi trebalo da prave agencije, stručni konsultanti, turistička privreda, a ona nije dovoljno jaka da programe sama iznese… nedostaje umrežavanje države i lokalnih samouprava,  turističkih agencija i turističkih organizacija.

Imaju li u Turističkoj organizaciji Kraljeva (TOK) sluha za tvoje ideje?

Srećan sam što imam dobru komunikaciju sa njima. TOK sada ima moje programe i to može konkretno da ponudi na sajmovima. Jedno je kad kažete: mi imamo Goč, Stolove, Rudno, baš su lepi… i kad kažete: evo, imamo kompletan biciklistički program, 6 dana od Kraljeva do Nove Varoši. Ili: imamo gastro turu do Gledića, od Muzeja slatka, preko seoske mlekare u Sirči i proizvodnje sira i kajmaka, do domaćinstva u Rakiji.

Hodanje na krpljama

Kreiraš proizvode, ko će ih prodavati? U turističkim agencijama ne vidimo takve pešačke i biciklističke ture.

Postoje kod nas specifične turističke agencije usmerene na turiste koji žele aktivan odmor. “Panakomp” iz Novog Sada je moj pouzdan partner, zatim “Extreme Summit Team” Dragana Jaćimovića, prvog Srbina koji se popeo na Mont Everest, jedan je od mojih poslodavaca, “Wild Serbia” iz Valjeva, Nature Travel Office iz Niša ali i mnogi inostrani partneri… to su neke od agencija za specifične ciljne grupe koje vole aktivnosti u prirodi.

Šta je Kraljevu potrebno od infrastrukture da bi moglo da razvija aktivni turizam?

Most u Magliču je urgentan i zbog tvrđave i zbog planinarskih staza koje odatle kreću prema Stolovima. Problem su planinarske staze, kojih imamo mnogo, ali neujednačeno i nedovršeno obeležene, često sa zastarelom markacijom bez jasnih tabli i putokaza). To je problem u celoj Srbiji. Markiranje staza je posao planinarskih društava, ali oni nemaju sredstva.

Govorim ljudima u TO Kraljevo da je ulaganje u planinarske staze ulaganje u turizam! Ubeđujem ih da sledeće godine deo sredstava izdvoje za obeležavanje planinarskih staza. Kraljevo je grad bogate planinarske tradicije, imamo 3-4 planinarska doma, 10 licenciranih planinskih vodiča, nekoliko klubova, to su ozbiljne predispozicije za planinarski turizam. Ali preko teritorije Kraljeva prolazi jedan od evropskih pešačkih koridora, koji uopšte nije obeležen!

Neiskorišćeni potencijal Magliča

Imaš registrovanu firmu kao turistički vodič – preduzetnik. Možeš li od toga da živiš? Kako uopšte dolaziš do klijenata?

Da, živim od svog posla i zarađujem sasvim solidno. Zna se koliko je celodnevni angažman turističkog vodiča – 100 do 120 evra, u zavisnosti od grupe, destinacije, jezika na kom vodim, statusa gostiju… Do klijenata dolazim na nekoliko načina: angažuju me turističke agencije, ima travel sajtova koji se ne bave turizmom, ali dobijaju upite i onda me preporuče, ima udruženja, kao što su Srbija za mlade i Explore Serbia, koja nemaju licencirane turističke vodiče, zatim moj sajt i FB i Instagra profili.  I, naravno, neprevaziđene su lične preporuke: starih gostiju, turističkih organizacija i ljudi koji drže smeštaj.

Gde si ti bio turista, gde si putovao i gde bi voleo da ideš?

Bio sam u 18 evropskih zemalja, a najdalje u Moskvi i na Majorki, gde sam dve sezone radio kao turistički predstavnik. U kratkoročnom planu mi je da obiđem celu Srbiju, ali nikako da stignem da vidim: Besnu kobilu, Vlasinu, Vranje, Caričin grad, Šaru, nikad nisam bio u Dečanima, a slava nam je Stefan Dečanski… U prioritetu su mi i Republika Srpska, Bosna, Slovenija, Makedonija i Crna Gora.

A Pariz, Rim, London, Njujork…?!

Ma, kakvi! Možda su mi u nekom dugoročnom planu. Voleo bih da vidim Izrael, naročito Jerusalim. Volim Izraelce zbog neke čvrstine i povezanoste koje imaju Jevreji, a koje, smatram, fale našem narodu.

Ima li nekih karakteristika turista u zavisnosti iz koje zemlje dolaze?

Volim da radim sa Amerikancima, jer su direktni, kažu ti kad im se nešto sviđa i kad im se ne sviđa. Evropljani su suzdržaniji i ne kažu odmah kad im nešto nije po volji, ali su dobri potrošači, dugoročno planiraju putovanja, koriste naše lokalne resurse. Ruse volim, jer dolaze otvorenog srca, kao kod rođaka. Kinezi su sjajni, vole sve da probaju, da pipnu, sve im je fascinantno. Međutim, mali su potrošači, a događa se da prekopiraju posao i dovedu svoju agenciju da radi naše programe. Tome su skloni i Turci i to mi se ne sviđa.

Vreme za predah i uživanje u lepotama prirode

Šta dalje?

Na tržištu vidim puno prostora i neiskorišćenih mogućnosti. Moramo mnogo da radimo i mi, turistički vodiči, i agencije, ali i država. Mi još imamo problem sa elementarnim stvarima, kao što su toaleti! Nema javnih toaleta pored puteva, osim u kafanama, nema u nekim manastirima, nema dovoljno parkiga, nema dovoljno hotela visoke kategorije… Da ne govorim o putnoj i turističkoj signalizaciji!

Problem je i menadžement u turizmu, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. U nekim turističkim organizacijama, što nije slučaj sa kraljevačkom, sede ljudi koji nikad nisu izašli iz kancelarija, ne poznaju svoju destinaciju. U privatnom sektoru je tendencija da sve ostane “u okviru porodice”, da se uposli cela porodica, nema veze što neko ne ume da radi posao, ne shvata se značaj menadžera. Veliki posao je pred nama, ali imamo i veliki potencijal.

Razgovarala: Radmila Vesković

fotografije: lična arhiva Pavla Pavlovića