Pisac koji odavno gazi devetu deceniju pokazao je da nema te dečje graje koja bi mogla da izgleda kao buka, a više od 60 godina pisanja za decu i druženja sa njima razlog su što se svaki ovakav događaj pretvori u veliko drugarstvo
„Sećaš li se ti kako smo se slikali na Zlatiboru kad sam ja imala oko dve godine?“ Ovom rečenicom jedna devojčica pozdravila je juče u kraljevačkoj biblioteci pesnika Ljubivoja Ršumovića. Udubio se Ršum kao gost, pa krenuo da se raspituje seća li se ona toga?
„Ja ne, jer sam bila mala, ali pričali su mi mama i tata“, odgovara devojčica.
„E pa, vidiš, ja se sećam, zato što više nisam mali“, šeretski je odgovorio Ršum.
Odavno neki program u biblioteci nije bio posećeniji i vedriji, kao tokom jučerašnjeg gostovanja Ljubivoja Ršumovića a, jednog od najpoznatijih i najpopularnijih pisaca za decu na našim prostorima.
Pogledajte VIDEO:
Iako će za par sedmica napuniti 83 godine, Ljubivoje Ršumović je, najpre malo umoran od puta od beograda do Kraljeva, po izlasku pred oduševljene mališane – vratio svoju energiju i, čini se, i sam baš uživao u druženju sa mališanima.
– Treba imati u vidu da se ja sa decom na ove načine družim već oko 60 godina, pa je u tom našem odnosu i svest o odgovornosti nestala, pa je to sada samo jedan drugarski odnos – pojasnio je za portal Krug Ljubivoje Ršumović.
Decu je zamolio da zajedno otpevaju njegovu pesmu „Deca su ukras sveta“ koja je pre nekoliko godina u Srbiji proglašena za dečju himnu. Govorio je popularni Ršum stihove brojnih svojih pesama koje je znala većina okupljenih mališana: Deca mogu da polete, Deset ljutih gusara, Išli smo u Afriku i mnoge druge. Zadavao je Ršum deci i mozgalice koja su deca sa oduševljenjem rešavala, pevala se, smejala, izlazila da i sami recituju i pevaju. U toj razmeni energije bude vam potpuno jasno zašto Ršum decu zove „mladim ljudima“:
– Ono što mladi čovek do treće godine uspe da učita u neku svoju malu memoriju – to ostaje za ceo život. I Vladeta Jerotić je govorio da se ličnost čoveka formira do treće godine, ali ima i drugih mislioca koji smatraju da je detinjstvo – roditelj čovekove ličnosti. Detinjstvom oni nazivaju period do punoletstva. Čak je jedan od najvećih svetskih književnika Sent Egziperi, koji je napisao Malog princa govorio: „Ja doolazim iz detinjstva, tamo je moj zavičaj!“ I ja se, na neki način, držim takvih razmišljanja u svemu što pišem. Ne moraju mladi ljudi odmah da razumeju sve što im se govori, sve što pročitaju ako je to što oni čitaju, gledaju ili što zapažaju – u skladu sa nekim osnovnim normalna ponašanja. U tom slučaju sve to trajno ostaje u čoveku. Duško Radović je na pitanje jedne novinarke kako se piše za decu, izgovorio: „Pisati za decu je kao pisati za odrasle, samo mnogo bolje“ – podsetio je Ršumović.
U izložbenom prostoru na Dečjem odeljenju kraljevačke biblioteke postavljena je i izložba „Ima jedan Ršum“ kojom je predstavljena kratka biografija Ljubivoja Ršumovića. Ona je dopunjena QR kodovima čijim skeniranjem se posetioci Biblioteke upućuju na snimke emisija koje je Ršumović realizovao dugi niz godina na Televiziji Beograd.
Postavka sadrži i izbor pesama iz autorovog bogatog književnog opusa i ilustracije Dušana Petričića.
Redakcija portala Krug napravila je i VIDEO intervju sa Ljubivojem Ršumovićem koji ćemo objaviti za nekoliko dana.
M. M. Davić.
