Sedamnaestogodišnja maturantkinja kraljevačke Gimnazije, pobednica konkursa za najkreativniji i najzanimljiviji sadržaj koji afirmiše aktivizam mladih, ima poruku da „ne možemo da čekamo da se svet menja, a da ne aktiviramo sami sebe“
Minja Milovanović iz Kraljeva, učenica četvrte godine ovdašnje Gimnazije, tokom leta je bila jedna od polaznica „Letnje novinarske škole“ Poslovnog udruženja „Lokal pres“. Ova škola, kako ističe Minja, dala joj je vetar u leđa, ali devojka čije ime treba da zapamtite kaže da video kojim je pobedila na konkursu „MLADI“ za najkreativniji i najzanimljiviji format i sadržaj koji afirmiše aktivno učešće mladih, odstupa od bilo koje klasične novinarske forme. Na konkursu raspisanom u okviru projekta čiji je cilj osnaživanje i podizanje medijske i digitalne pismenosti mladih širom Srbije, nagrada za Minju bila je mobilni telefon Samsung Galaxy S10.
Minja objašnjava da je ovim videom želela da na svoj način prikaže stvari iz lične perspektive:
– Uradila sam tako zato što smatra da aktivizam leži u nama samima, u nekim pojedinačnim, postepenim, malim koracima koje svako od nas može da preduzme, a ne u velikim stvarima.
Minja smatra da ne bi bilo potrebe za velike akcije čišćenja smeća kada bi svako smeće odložio na za to predviđenom mestu. Zato za nju aktivizam i predstavlja zdrav odnos, pre svega samom, prema samom sebi, ali i drugim ljudima, prirodi, ali i prema drugim stvarima kao što su, recimo, mediji. Zato je njena nagrađena priča „MLADI“, zapravo priča o običnim ljudima „provučena“ kroz jedan običan dan u Kraljevu.
Pogledajte pobednički video u kojem mladi ljudi objašnjavaju svoje načine na koje će uspeti da – promene svet, dok sama autorka obećava da će svet promeniti „tako što neće samo pričati, nego će se potruditi i da uradi ono o čemu priča“:
Sa zadovoljstvom podsećamo da je Minja Milovanović već više od godinu dana saradnica portala Krug za koji je, između ostalog, pratila Festival Anfiteatar, a da je malo ko od čitalaca mogao da pretpostavi da dubokoumne prikaze festivalskih predstava piše jedna tinejdžerka koja svaki svoj zadatak shvata krajnje profesionalno. Tada je Minja dobila i nadimak koji joj savršeno pristaje – „Munja“. Iako joj je najteže da o sebi govori i to uvek nerado čini, Minja je našoj redakciji odgovorila na nekoliko pitanja, između ostalog, i na ono – kako zamišlja svoju budućnost:
– Ranije sam često razmišljala o budućnosti i to je nekako uvek podrazumevalo i odgovore na pitanja – u kojoj ću državi živeti, čime ću se baviti, da li će mi život biti ispunjen i slično… a danas shvatam da tu budućnost predstavlja jedno jednostavno ,,sutra” i da ne mogu sa sigurnošću da znam šta ono donosi, da ne govorim o mesecima i godinama. Na svoju budućnost gledam kao na neku vrstu improvizacije, a svoje planove ću koristiti samo kao smernice. Moj plan je ostati ovde, medju svojima, i nadam se da ce tako i biti.
Pitali smo Minju i šta misli o tome: zašto izgleda kao da mladi odlaze iz Kraljeva bez želje da se u grad u kojem su rođeni ikada više vrate da u njemu žive?
– Verujem da gotovo svi mi mladi delimo istu želju da uspemo, da radimo ono što volimo, da vidimo, da probamo, makar i da u svojim izborima grešimo. Ta želja u jednom trenutku ne moze da stane u lepo, mirno Kraljevo i onda nas odvede ka nekim većim gradovima, neretko i drugim državama. Negde tamo te želje se pretvore u mogućnosti, a njihov nedostatak je ono što nas isprva i odvodi iz Kraljeva – iskrena je Minja.
Ono čemu nas Mina u četiri minuta svog nagrađenog video klipa uči jeste – kako da naučimo da pobegnemo od citata koje koristimo češće nego što o njima razmišljamo. Minja nas uči kako da te citate živimo, otkriva zašto svet od mladih ne očekuje da budu „heroji u uniformama“, već da budu hrabri i da pokažu da im je stalo. Kad Minja opominje da „zaboravljamo da mali koraci, male promene i male stvari, prave veliku razliku“ – o tome bi trebalo s pažnjom da razmislimo i mi koji odavno nismo mladi.
O činjenici da zaboravljamo da se zabavljamo i da budemo srećni, Minja govori s lakoćom, iako reči kojima to čini imaju mnogo težine:
– Lako je svetu da kaže: „Budi dobar“, ali – važno je da budeš hrabar, da pokušaš: počni od toga što „zdravo“ nećeš menjati rečima: „E, ćao, šta radiš? Ništa, evo, ti?“ i onda produžiti dalje. Zvuči poznato? Pogledaj unazad, pronađi grešku, ali ne budi svoja greška! Promeni perspektivu, jako je važno. Primeti ljude oko sebe, starije, izađi napolje! Za sve vas koji sada razmišljate kako ja ne znam o čemu govorim, kako svet ne funkcioniše tako, kako nemam dovoljno godina i iskustva, odgovor za vas koji mislite: „Ovo smo već čuli i pročitali“ glasi: sigurno jeste, ali ovo nije bajka! Meni – deluje moguće, a vama? Nije teško da pružiš ruku drugima, ali da pružiš ruku i prirodi. Nemoj misliti da, samo zato što neko drugi ne poštuje prirodu, neće napraviti razliku to što ćeš je ti poštovati. Za početak: istraži, pronađi istinu koja se krije iza priča koji ti pričaju, pitaj „zašto?“, pitaj „je li ovo u redu?“, pitaj: „kako smo stigli dovde?“ Mi pričamo svetu: „Molim te, promeni se, treba nam promena!“ ali – šta radimo da promenimo svoj život i život ljudi oko sebe? Gledamo u tuđe? Umesto što ćeš platiti vožnju taksijem 200 dinara, prošetaj i pošalji sms poruku na 3030. Možda nećeš promeniti ceo svet, ali ćeš možda promeniti nečiji!“
O Minji i njenim uspesima, poput ovog na konkursu projekta „MLADI“ (sprovode ga Institut za medije i različitosti, zajedno sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, PU Lokal Press, Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Društvom za Novinsku izdavačku delatnost Agenda 2020) zapamtite, tek ćemo čitati, slušati i gledati je u nekim pobedničkim pričama. Jednostavno je: ova tinejdžerka ima u sebi snagu, strpljenje i strast da dotakne zvezde kako bi promenila svet. Osim toga, vrlo rano je shvatila da je na kraju života svako od nas više razočaran stvarima koje nije stigao da uradio, nego onima koje je uradio, čak i po cenu da je bilo i grešaka. Sreća, pa je Minja premlada i da – ne greši. Sa tako sjajnim mladim ljudima, kažu, nije pitanje ko će im nešto dozvoliti, već – ko će ih zaustaviti. Iskreno se nadam da je onih koji će mladima poput Mi je biti vetar u leđa – mnogo više nego onih koji bi im zabijali eksere u točkove, zato što sam sigurna da će „oni koji razviju sposobnost stalnog učenja koje mogu da primene na svoj posao i svoj život -biti oni koji će oblikovati naše društvo u budućnosti.”
M. M. D.
